„Kreiraj sopstvenu krizu srednjih godina“ Mari Filips

Moje iskustvo sa „kreiraj svoju avanturu“ knjigama prilično je oskudno. Kada je moj sin bio otprilike drugi ili treći razred osnovne, čitali smo nekoliko takvih knjiga u kojima je on trebalo da donese odluke poput ovih: da li treba uloviti tigra ili slona ili, pak, treba da prepliva reku ili da ukrade kanu.

Pa tako nisam imala predstavu šta da očekujem kada sam otvorila knjigu „Kreiraj sopstvenu krizu srednjih godina“ Mari Filips. Na prvoj stranici, ona vam nadmeno saopštava da ste vi sada ova osoba:

Ti si žena srednjih godina, s mužem, ćerkom i uspešnom karijerom, ali sve te glocka osećaj da tu nešto nedostaje. Trebaće ti sva inteligencija i inventivnost kojima raspolažeš dok budeš koračala vijugavim putem kroz opaki lavirint srednjih godina, gde je na svakom skretanju OPASNOST.

Prihvatila sam namenjenu ulogu.

Na samom početku knjige, zatekla sam se na sastanku koji traje tek dvadeset minuta, a koji je neopisivo dosadan. Taj sastanak treba da traje dva sata! Suočena sam sa tri opcije od kojih treba da izaberem jednu: reći ću svojoj šefici da je taj sastanak gubljenje vremena za sve; daću papirnu maramicu svojoj koleginici koja ne prestaje da šmrkće; poslaću poruku kolegi sa kojim sam ranije na nekom tim-bildingu flertovala. Igram na sigurno i dodajem koleginici papirnu maramicu. Ubila sam trideset sekundi ovim potezom, a onda me je knjiga vratila na preostale dve opcije. Obavestila sam svoju šeficu da smatram da je sastanak dosadan, a ona mi je ponudila da odem kući i da odmorim do kraja dana. Uspela sam da zamesim svađu sa suprugom oko očajnog renoviranja kuhinje i odjednom je moja kriza srednjih godina gotova: „Pitaš se kako si završila u toj situaciji.“ Igra je završena; nema više opcija. Refren pesme Is that all there is? (verzija Pi Džej Harvi, naravno) prošao mi je kroz glavu.

Mislila sam da sam negde pogrešila, da sam povukla pogrešne poteze u igrici, mora da sam nešto propustila, zanemarila neku instrukciju… Ponovo sam prešla kroz sve korake, onako kao što sam to uradila i prvog puta, i dobila sam isti rezultat. Pokušala sam da igram ovu igricu i drugi put, samo što sam ovog puta pravila mnogo riskantnije izbore: dala sam otkaz, pokupila nekog tipa na ulici, pobegla sam u Brazil. Ponovo sam veoma brzo stigla do istog ćorsokaka i zaključka: „Pitaš se kako si završila u toj situaciji.“

Bila sam zbunjena. Očekivala sam drugačije ishode. Pretpostavila sam da će drugačiji putevi dovesti do nekih drugih egzistencijalnih tačaka. A onda sam shvatila da fatalistički ton takvog kraja i jeste ta poenta. Vi ste izabrali život koji živite, pa čak i kada biste mogli da vratite vreme i da donesete drugačije odluke, i dalje biste živeli život koji ste VI odabrali. Vi ste odgovorni za život koji živite, jer se on zasniva na odlukama koje ste vi doneli. Pa čak i kada imate drugu ili treću priliku, i dalje su vaši izbori gorivo koje vas gura prema određenoj krajnoj tački.

Ovo je izuzetno depresivna misao.

Počela sam da varam. Pročitala sam knjigu od početka do kraja kako bih stekla uvid u neke drugačije avanture i nezgode koje su bile moguće u univerzumu ove knjige: onjlan upoznavanje ljudi, ušmrkala sam kokain na parkinzima, tetovirala se i izlazila sa bajkerima; hapsili su me zbog posedovanja droge; uhvatili su me da šaljem kolegi provokativne poruke. Počela sam da idem unazad i da uviđam na koji način mogu da, na osnovu određenog kraja, donesem neke odluke koje bi me odvele do toga da imam seks u kupatilu ili da se obogatim tako što ću sa svojom majkom osnovati sajt za upoznavanje za starije osobe na kom bi one pronalazile seksualne partnere.

Uživala sam u prekornom glasu ženskog junaka u nimalo prijatnoj prozi Mari Filips:

Neverovatno je koliko ima načina da se obogatiš preko neta, ali kada eliminišeš sve ilegalne i nemoralne metode, ostaje ti samo šetnja pasa i kriptovaluta.

A ovo je moj omiljeni citat iz knjige:

Držim se pravila da ne prihvatam seks ni sa kim ko se formirao kao ličnost uz naknadno snimljene delove Zvezdanih ratova.

„Kreiraj sopstvenu krizu srednjih godina“ Mari Filips po mom mišljenju jedna je od najzanimljivijih knjiga koju možete odabrati za svoj sledeći čitalački klub, pogotovu za grupe kojima je neophodna promena ritma nakon nešto ozbiljnijeg štiva. Jedna osoba neka donosi odluke, možete ih čitati naglas, a izbore i ishode možete zajedno komentarisati, smejati im se ili rugati. Priče su dovoljno kratke, pa biste tako uspeli da otkrijete životne priče mnogih, raspršite neke iluzije, ali i da o njima diskutujete. Ova knjiga bila bi zanimljivo čitalačko štivo na porodičnim okupljanjima ukoliko biste uspeli da naterate ljude da se na nekoliko sati otarase svojih mobilnih telefona.

Autor: Kris Olson
Izvor: bookmunch.wordpress.com
Prevod: Nataša Đuričić Marković