Koji je status vaše veze sa knjigama?

Da li verujete u – i praktikujete – monogamiju ili poligamiju kad su knjige u pitanju? Načelno znamo da je najbolje posvetiti se jednoj knjizi i pročitati je od korica do korica kada smo već počeli. Ali zar svi pomalo ne varamo, tu i tamo? Virnemo u neku drugu knjigu, čisto da vidimo kako priča teče, o čemu se radi, onda kada nam je aktuelna knjiga pomalo dosadila, zasitila nas je, „ne radi nas“ kao na početku ili prosto nam je pažnja odlutala. 
 
Realnost je naravno mnogo komplikovanija. Istraživanja pokazuju da postoji veza između određenog tipa ličnosti i sklonosti u čitanju. Postoje oni koji čitaju jednu knjigu sve dok je ne završe, čak i ako im se ne sviđa. Na drugoj strani su oni koji čitaju i po pet-šest knjiga istovremeno – pa čak i kada im se sve dopadaju. Da li ovi ljudi slično pristupaju i drugim aspektima svog života, nije potvrđeno, ali možemo da nagađamo. Ljudi koji su skloniji redu i disciplini, i koji ne vole da ostavljaju nedovršene stvari – i nedorečene veze – verovatno će čitati svaku knjigu od korice do korice, pa i kad im presedne. Oni koji više vole avanture i neizvesnost, koji ne vole utabane puteve i rutine, vrlo rado će prigrliti nekoliko knjiga istovremeno. Svi ostali pripadaju negde između ove dve krajnosti.
 
Književna kritičarka Pablišers viklija osmislila je tipologiju književne poligamije. Tu je kapriciozni čitalac: onaj koji voli da virka u nekoliko knjiga istovremeno, svaka ga zanima i nijednoj ne može da odoli, ali ni da joj se zaista posveti; on boluje od svojevrsnog književnog promiskuiteta. Tu je, potom, čitalac koji voli da švrlja: jednu knjigu čita kod kuće u fotelji, drugu u prevozu, treću u kafiću, a neku određenu u toaletu. I na kraju, postoji čitalac-svaštar. On čita uvek više knjiga istovremeno, ali drugačijeg tipa. Recimo čita jednu ozbiljnu knjigu, npr. neki savremeni klasik; potom jednu za razonodu, i jednu knjigu iz oblasti publicistike na temu koja ga pasionirano zanima. 
 
Koliko god da deluje ozbiljnije čitati posvećeno jednu knjigu, današnjem haotičnom vremenu u kojem smo svi bolujemo od nekog oblika poremećaja pažnje, više pristaje čitanje više knjiga odjednom. Neki knjigoljupci ističu da se tako stvara posebna sinergija između knjiga, da one na taj način mogu i da korespondiraju jedna s drugom i umnogome vam obogate čitalačko iskustvo. Ako čitate knjige različitog žanra, ili knjige iz različitih istorijskih perioda, ili knjige potpuno raznorodnih autora, moguće je da diverzitet zaista poboljšava kvalitet vašeg čitalačkog doživljaja a i vas učini profilisanim i sposobnijim čitaocem. Sigurno će vam pomoći da knjige koje je potrebno da čitate polako – pa i oprezno – s vremena na vreme „prevarite” sa nekom manje ozbiljnom knjigom, i tako razbijete monotoniju čitalačke monogamije. A postoje i one knjige koje prosto uzmete i ne možete da ih ostavite dok ih ne dovršite. A posle im se uvek vraćate. To je ljubav na prvi pogled, a možda i ljubav za ceo život, i to se u ovoj priči ne važi. Jer opet, nije kao da nećete nikad više pročitati nijednu knjigu? Oprezno samo sa sličnim knjigama istih ili sličnih autora – da se ne zaigrate i sve ih pomešate. 
 
Pošto je književni promiskuitet u slučaju #TriRajke profesionalna deformacija, predlažemo vam nekoliko kombinacija knjiga koje možete da isprobate koliko ovog vikenda. 

1. Džejms Balard „Carstvo sunca”
2. Piter Frankopan „Putevi svile“
3. Džordž Sonders „Deseti decembar“
 
1. Domeniko Starnone „Tajna“
2. Doli Olderton „Sve što znam o ljubavi“
3. Sju Kofman „Dnevnik besne domaćice“
4. Selest Ing „Na sve strane mali požari“
  
1. Patriša Hajsmit „Talentovani gospodin Ripli“
2. Fransoaz Sagan „Dobar dan, tugo”
3. Delfin de Vigan „Prema istinitoj priči“
 
1.  Džon Fauls „Sakupljač”
2.  Dejvid Gren „Ubistva pod cvetnim mesecom“
3.  Sara Bledel „Zaboravljene devojčice“

Autorka teksta: Nevena Milojević