Knjiga o životu i stvaralaštvu srpskog nobelovca – Andrić u „požaru svetova“

Biografija nobelovca Ive Andrića „U požaru svetova: Ivo Andrić – jedan evropski život“, iz pera nemačkog novinara i pisca Mihaela Martensa, objavljena je ovih dana u izdanju Lagune. Knjigu je sa nemačkog prevela Valeria Fröhlich.

„Ova knjiga ne treba ni da diže ni da ruši spomenike. Ona predstavlja pokušaj približavanja jednom čoveku i njegovom dobu. Među brojnim knjigama za koje verujem da su pomogle u tome da bolje razumem Andrićev život, želim naročito da istaknem tri: Žaneta Đukić Perišić je svojim delom 'Pisac i priča' iz 2012. godine dala do sada najobimniji prikaz Andrićevog opusa. Godine provedene u Berlinu pak niko nije tako obimno istražio kao Dušan Glišović u svojoj knjizi o Andriću i Trećem rajhu, objavljenoj iste godine. Stilski nedostignuta po svojoj elegantnoj jasnoći je prva obimna biografska studija o Andriću, koju je Nikola Mirković objavio 1938. godine. Osim toga, godišnjak Sveske Zadužbine Ive Andrića nezaobilazan je izvor za svakoga ko želi da razume Andrićev život“, navodi Martens u predgovoru srpskom izdanju knjige. Autor primećuje i da će poznavaoci Andrićevog stvaralaštva verovatno zameriti što se nije bavio značajem Vuka Karadžića i Petra Drugog Petrovića Njegoša za Andrićevo delo.

„I biće u pravu. Ipak se Andrić u preko deset eseja bavio Karadžićem i Njegošem. Ali ova knjiga nije pisana prvenstveno za 'jugoslovensku', nego za međunarodnu publiku. Njen cilj je da publiku iz zemalja nemačkog govornog područja (i kasnije možda i drugih govornih područja) zainteresuje za život i delo Ive Andrića. A u tim zemljama se neki od sadržaja koji u zemljama bivše Jugoslavije spadaju u opšte obrazovanje (ili bi trebalo da spadaju) ne mogu smatrati opštepoznatim. Vuk Karadžić i Petar Drugi Petrović Njegoš dve su izuzetne ličnosti u istoriji jugoistočne Evrope, ali van Balkana su poznati samo jednom veoma malom krugu, zbog čega bi digresija na ovu temu sasvim izvesno zahtevala još dobrih sto strana. To sam želeo da izbegnem, jer koliko god uzbudljiva bila Andrićeva životna priča, ova knjiga već u sadašnjem obliku od zainteresovanih čitalaca zahteva dosta strpljenja. Ne bi trebalo da bude obimnija nego što već jeste“, ističe Martens.

Naslov knjige „U požaru svetova“ parafraza je rečenice iz Andrićeve priče „Žena na kamenu“ jer, prema rečima autora ove knjige, najbolje ilustruje Andrićev politički život: „Sagoreti bez ostatka, izgubiti se u opštem požaru svetova kao vatra u vatri.“ Na nekoliko stotina stranica Martens detaljno, i na osnovu temeljnog poznavanja Andrićevog dela, prepiske, arhivske građe i korišćene literature, opisuje Andrićev život od rođenja u Bosni, preko sarajevskog atentata i diplomatske službe u evropskim prestonicama i Trećem rajhu, pa do života u Beogradu pod okupacijom, kada piše dela koja će mu doneti svetsku slavu, a priklanjanje Andrića novoj vlasti posle oslobođenja posebno su intrigantan deo ove iscrpne i pouzdane biografske studije.

„U pitanju je zadivljujuća biografija književnog genija u politički burnom vremenu, koji svoje moćno stvaralačko oruđe nije iskoristio kao patos akcije i oredeljenja nego kao doprinos dostojanstvu velike literature“, primetio je povodom ove knjige Andreas Brajtenštajn.

„Knjiga 'U požaru svetova' na mnogo će se načina čitati u zemlji i u zemljama iz kojih je Ivo Andrić potekao, ali nijedan neće biti sličan načinu na koji se čita u Njemačkoj, ili na koji će se čitati na drugim europskim jezicima na koje će biti prevedena. Veličina Martensove knjige u tome je što je uspio napisati tekst koji je moguće obuhvatiti iz kulturološki tako udaljenih perspektiva i iz toliko različitih interesa“, navodi pisac Miljenko Jergović.

„Ivo Andrić bio je prvi koji se u svojim knjigama zapitao mogu li Evropa i Islam zajedno. Izvanredna Martensova biografija Ive Andrića čita se kao uzbudljiv roman 20. veka“, smatra Volfgang Šnajder.

„Martensova knjiga o Andriću na svojevrstan način potvrđuje tezu da autori rođeni izvan jugoslovenskog istorijskog prostora, kojima srpski nije maternji, ali njime suvereno vladaju, mogu da napišu knjige koje našoj kulturi nedostaju“, primetio je književnik Muharem Bazdulj.

Mihael Martens (Hamburg, 1973), nemački novinar i pisac, dugogodišnji je politički dopisnik lista Frankfurter Allgemajne Cajtung i stručnjak za balkanska pitanja. Tokom svoje novinarske karijere boravio je u Sankt Peterburgu, Atini i Istanbulu, a od 2002. do 2009. u Beogradu kao dopisnik frankfurtskog dnevnika. Kod nas je 2013. godine prevedena njegova knjiga „U potrazi za junakom“, koju je objavila izdavačka kuća Klio.

Autor: Aleksandra Gojković
Izvor: Narodne novine