„Knjiga o prijateljstvu“: O neponovljivosti ličnog iskustva

Gospodin Vatreni i gospodin Ništarija pišu u četiri ruke „Knjigu o prijateljstvu“. Ovo je njihova treća zajednička knjiga, a nadimci kriju srpske sinonime ličnih imena autora – Žarka Radakovića i Skota Abota.

Jedna od ključnih Radakovićevih umetničkih opsesija je povezivanje sa blizanačkim dušama, umetnicima sličnih poetika i stavova čije će delo u sadejstvu sa njegovim činiti celinu stvarajući međusobne mostove između sličnih interesovanja, ukusa i poetika izvan jezičkih barijera. Neki od njih su pisci poput Albaharija, Miodraga Vukovića i Petera Handkea, drugi su umetnici poput Ere Milivojevića, Julija Knifera i Nine Pops. Sa Albaharijem je Radaković već napisao dve knjige o strastima koje povezuju njihovo prijateljstvo – o muzici i o fotografiji. A kroz saradnju sa Amerikancem Skotom Abotom, pre ove „Knjige o prijateljstvu“, nastala su još dva naslova pisana u četiri ruke – „Ponavljanja“ i „Vampiri & Razumni rečnik“, kao zalog prijateljstvu dugom četiri decenije još od poznanstva na zajedničkim doktorskim studijama germanistike u Tibingenu. Od tada njih dvojica dele pasiju pisanja knjiga u književnom dvojcu, kao i činjenicu da su obojica prevodioci dela Petera Handkea.

Knjiga je podeljena na četiri nejednaka dela, od koja poslednja dva pripadaju još jednom paru njihovih umetnički srodnih prijatelja – pesniku Aleksu Kaldijeru i slikarki Nini Pops, čiji doprinosi daju alibi celokupnoj zamisli. Prvi deo O prijateljstvu ispisuje Skot Abot, čija je namera da kroz tri poglavlja sačini nekonvencionalnu biografiju Žarka Radakovića. U stilu free jazza Abot sinkopiranom naracijom sa puno distorzije kolažira svoja sećanja na zajednički provedeno vreme, događaje, uvide u umetničke stavove Radakovića, ali i sopstvene uglove posmatranja pojmova koji do kraja ostaju za Abota inspirativni. Odlasci na koncerte, zajedničko slušanje muzike, druženje sa Handkeom, uvođenje čitaoca u fakte Radakovićevog poznanstva i rada sa Erom, Marinom Abramović, Kniferom i drugima, potom upoznavanje sa Srbijom i srpskim piscima, čitanje Žarkovih neprevedenih knjiga na jeziku koji ne razume kao posebni čin zalaženja u mističnu onostranost prijateljstva i umetnosti u isto vreme, sve je to deo biografskog kolaža koji podjednako govori o prijatelju koliko i o samom piscu. Abot prenosi i delove njihove prepiske, prilažući i prepisku Getea i Šilera, nudeći čitaocu da razume i uporedi razmere veza između ličnog i umetničkog.

Drugi deo knjige pripada Žarku Radakoviću i naslovljen je kao Mi. Kroz tri poglavlja Radaković razvija drugačiju strategiju polazeći od pseudodetektivskog i avanturističkog motiva potrage. Isprva, on se susreće sa Abotom u nepoznatom gradu u nadi da će tamo sresti Handkea, zajedničkog prijatelja. Sa pitanja nedostajućeg Handkea ubrzo se prelazi na priču o nestalom Abotu, te su Radakoviću potpuno otvorene sve mogućnosti za književnu mistifikaciju i potragu za autentičnim iskustvom, doživljajem bez naracije, bez konteksta, uz dosledno razbijanje i dekonstrukciju fabule, kao i svakog drugog jedinstva vremena, radnje, likova... Radaković stavlja doživljaj na pijedestal lične poetičke misli, „logika pisanja“ je za njega „prenošenje doživljaja u tekst“, odnosno balansiranje na granici „između života i umetnosti, između neposrednog i artificijelnog doživljaja sveta“. Kao u konceptualnoj umetnosti, kao kod Eliota – vreme sadašnje, prošlo i buduće se nalaze u jednom jedinom, sadašnjem trenutku, u momentu samog događanja i Radaković ne prestaje da traga za načinima kako da ovu neponovljivost prenese u tekst, baš kao što to čine i svi njegovi u ovoj knjizi prisutni umetnički prijatelji.

Ova knjiga je još jedna u nizu dokaza da ideja o neponovljivosti ličnog iskustva i načinima kako da se ono prenese u umetničku formu može biti plodonosna. I da je jedan od mogućih načina kako se ideja širi i ulančava upravo i ovaj – da se iskaže i ovaploti kroz zajedničko umetničko delo.

Autor: Jasmina Vrbavac
Izvor: Kulturni centar, RTS