Laguna - Bukmarker - „Knjiga o fotografiji“ vredna hiljadu slika - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Knjiga o fotografiji“ vredna hiljadu slika

Da i fotografije, makar i nasumično odabrane, mogu biti inspirativan motiv za nastanak knjige, pokazali su David Albahari i Žarko Radaković sastavivši svoju zajedničku knjigu od tekstova proizišlih iz pogleda na razne fotografije, bilo da su u pitanju uspomene iz ličnih albuma dvojice pisaca, bilo da su umetnički radovi svetski priznatih fotografa.

To nije ništa neobično, jer svako je imao takvo iskustvo u životu – da i jedan nasumičan pogled na fotografiju probudi čitav niz uspomena, naročito onih koje su već duže vreme čamile u zaboravu, ali i onih koje su svesno bile potisnute iz sećanja.

Pritom se ovde ne misli samo na sopstvene, nego i na tuđe fotografije, jer i one mogu probuditi niz asocijacija, kao što to mogu i fotografije koje su plod velikih umetnika i koje su odavno dostupne pogledima najšire publike.

Započevši knjigu konkretnim fotografijama iz sopstvenih albuma, a završivši je fotografijama čija apstrakcija donekle i doprinosi njihovoj umetničkoj i univerzalnoj vrednosti, Radaković i Albahari su taj odnos konkretnog i apstraktnog u odnosu na fotografije preneli i na tekstove, jer se na samom početku zaista osvrću na fotografiju priloženu uz tekst, da bi se postepeno udaljavali od opisa samih fotografija, premda su inspiraciju za pisanje i dalje nalazili upravo u njima.

Poznato je da slika vredi hiljadu reči, pa to svakako važi i za fotografiju, naročito za onu koja budi uspomene i pomoću koje se do detalja može rekonstruisati momenat u kome je nastala – i upravo su od jedne takve fotografije, na kojoj se i sami nalaze, Albahari i Radaković rekonstruisali ne samo jedan daleki trenutak, nego i vreme koje danas deluje iščezlo, a koje je ostavilo uspomene kojih se vredi sećati i na koje se uvek vredi vraćati.

Ne skrivajući nostalgiju za detinjstvom i mladošću, ali ipak poučeni svim onim što se u međuvremenu dogodilo, dva pisca se bez preterane melanholije – ali i bez nasilne objektivnosti – prisećaju događaja iz raznih perioda svojih života, tako da će se u njihovim ispovestima mnogi čitaoci prepoznati, pa možda i poželeti da sami uzmu neku zaboravljenu fotografiju i da načine priču od sećanja koja su im se tog trenutka probudila.

Opstajući sve vreme na granici između priče i eseja, na granici između ispovesti i studije, na granici između lične prošlosti i svetske sadašnjosti, na granici između privatnog pisma i javnog obraćanja, na granici između ličnih sećanja i univerzalnih pitanja, Radaković i Albahari su načinili skup nekonvencionalnih tekstova koji se mogu ne samo čitati u svakoj prilici, nego mogu biti i putokaz za svaku priliku.

Kao što je već napomenuto, a što su pisci dokazali u tekstovima na početku knjige, jedna fotografija zaista može vredeti hiljadu reči – ali, Albahari i Radaković su upravo svojim tekstovima zasnovanim na određenim fotografijama pokazali i da svaka nova reč kojom se fotografija opisuje može vredeti hiljadu novih slika.

I upravo je u tome najveća draž Radakovićeve i Albaharijeve „Knjige o fotografiji“ – što oni opisujući jednu konkretnu fotografiju, kao i prilike u kojima je nastala, stvaraju još hiljade novih slika, koje imaju umetničku vrednost upravo stoga što će postojati samo u mašti čitalaca i što će svako moći na svoj način da ih zamisli i dočara.

Bez obzira na to što su u pitanju pisci čije biografije prosečnim čitaocima mogu delovati nedostižno, pa i fantastično, ipak će lični ton koji su Albahari i Radaković uneli u svoje tekstove doprineti da se pokaže kako i veliki umetnici poseduju sećanja, nemire, traume, snove poput običnih ljudi, što i sami pisci jesu – štaviše, ostali su to i nakon što su prestali da budu insekti koji u kosmičkim razmerama nemaju nikakvog udela u postojanosti tišine, nego je remete, bilo rečima, bilo fotografijama.

Autor: Dušan Milijić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
životinje kao književni junaci laguna knjige Životinje kao književni junaci
17.09.2021.
Bilo da su samo ljubimci glavnog junaka, bilo alegorija u koju je autor uvio ideju, životinje kao književni junaci prirastaju srcu ponekad i mnogo više od samih protagonista. S vremenom neki od ovih l...
više
margaret atvud o distopijskim romanima koji su je inspirisali da napiše sluškinjinu priču  laguna knjige Margaret Atvud o distopijskim romanima koji su je inspirisali da napiše „Sluškinjinu priču“
17.09.2021.
Način na koji Margaret Atvud na stranicama svog distopijskog remek-dela „Sluškinjina priča“ preobražava američku demokratiju u diktaturu već više od tri decenije kod čitalaca izaziva zaprepašćenje i n...
više
kako ezoterički projekat jednog profesora koristi romane da bi predvideo sledeći rat laguna knjige Kako „ezoterički“ projekat jednog profesora koristi romane da bi predvideo sledeći rat
17.09.2021.
U nemačkom gradu Tibingenu, tri univerzitetska profesora su osmislila 2017. godine projekat Kasandra – incijativu koja predlaže da se romani koriste u proučavanju političkih situacija. Ideja jeste bil...
više
šta je aktuelno u žanrovima koje čitamo laguna knjige Šta je aktuelno u žanrovima koje čitamo
17.09.2021.
U izdavačkoj industriji popularnost književnih žanrova se menja shodno interesovanjima čitalaca. U vremenima kada je sve neizvesno, teško je odrediti da li je baš vaš roman ono što zadovoljava trenutn...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.