Knjiga koju biste voleli da možete još jednom da pročitate prvi put

Beogradska Laguna objavila je knjigu pisca, pesnika, urednika i novinara Semezdina Mehmedinovića „Me'med, crvena bandana i pahuljica“.

Podeljena u tri dela, Mehmedinovićeva knjiga je, prema rečima Miljenka Jerkovića, „najusamljenija knjiga ovoga jezika o muškarcu, dječaku i ženi“.

Srčani udar u pedesetoj, na prekretnici, nagoni pisca „Me'meda“ na preispitivanje i suočavanje sa smrtnošću i sopstvenim životom – nezdravim navikama, tugom, nezadovoljstvom, prošlošću, bekstvom od rata na drugi kraj sveta, u Ameriku, ali i pitanjima jezika, kulturnog identiteta, nasleđa. Pisac mora da pije lek čije su nusposledice gubitak pamćenja, što pokreće nova razmišljanja o uspomenama, sećanjima i životu bez njih.

Kao deo oporavka (fizičkog i duhovnog), otac i sin – fotograf koji snima noćno nebo, odlaze na putovanje po Americi.

Otac i sin, toliko različiti a opet toliko isti. Otac, pisac koji ne želi da piše na drugom jeziku do svom i koji jezik koristi i kao štit i kao alat da opiše i razmotri i pronikne u svet oko sebe. Sin, koji se traži u svetu i posmatra ga kroz objektiv, bezbedno udaljen od očevog pisanja, a čije su fotografije vizuelne pesme koje otac piše.

Razni likovi kakvih je Amerika puna i koje sreću na putu, sećanja na neke druge ljude, ulice, na drugi život, razmišljanja o umetnosti, životu, snovima i nadanjima, griža savest, potraga za identitetom... „Crvena bandana“ je pravi američki „roman na putu“ protkan melanholijom stranca u Americi.

I na kraju, ovaj predivni triptih o porodici, ljubavi, sećanju, uspomenama, životu, završava se na mestu gde je i počeo – bolnici, i to bolnom pričom o majci, vezivnom tkivu porodice, koja doživljava moždani udar i čija sećanja bivaju neselektivno izbrisana. „Pahuljica“ je najdivniji omaž voljenom biću i ljubavi, toj univerzalnoj temi koja ne prestaje da nas intrigira.

„Me'med, crvena bandana i pahuljica“ će vas rasplakati, potresti, dirnuti, ohrabriti. Melem za dušu i srce. Njenu vrednost prepoznali su i kritičari, dodelivši joj sa punim pravom nagrade „Meša Selimović“ i „Mirko Kovač“ (koji se na tužan i divan način pominje u knjizi) za najbolji roman na govornom području Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i Crne Gore.

Najkraće rečeno ovo je jedna od onih knjiga koju biste voleli da možete još jednom da pročitate prvi put.

Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik