Godinama sam slušala priče o romanima Beatriz Vilijams, ali tek kad sam pročitala njen poslednji roman „Žene leta“, shvatila sam da je ova autorka sjajan pripovedač. Čitanje ove knjige mi je ostalo u lepom sećanju, i ne mogu da dočekam da drugi ljudi pročitaju i zavole ovu porodičnu dramu.
Leto je 1951, a Miranda Šajler ima samo osamnaest godina. Otac joj je umro u Drugom svetskom ratu, a Miranda pokušava da nastavi život bez njega. Njena majka, koju je smrt supruga jako pogodila, sada je spremna da nastavi sa svojim životom, pa se zaručila za bogataša Hjua Fišera. Miranda se pridružuje svojoj majci i očuhu u kući porodice Fišer na ostrvu Vintrop, koje se nalazi na Long Ajlend Saundu, i otkriva svet kakav nije mogla ni da zamisli. Miranda je završila elitnu srednju školu, ali čini se da je njena porodica bila samo na ivici visokog društva. Miranda će sada, kao deo porodice Fišer, imati bogatstvo koje njene kolege iz razreda uzimaju zdravo za gotovo.
Nažalost, Miranda se ne oseća prijatno na ostrvu Vintrop. Odmah je primetila kako su ljudi podeljeni na bogate, koji ovde žive tokom leta i na stanovnike radničke klase, koji rade kao ribari i sluge bogataša. Na prvi pogled izgleda da se ove dve vrlo različite grupe ljudi tolerišu, ali Miranda može da oseti napetost koja vlada odmah ispod tih maski koje stanovnici ostrva nose.
Izabel Fišer, Mirandina nova sestra, nestrpljivo želi da je uvuče u visoko društvo, ali uprkos svim njenim naporima, Miranda se tu oseća kao riba na suvom. Izabel i njeni privilegovani prijatelji čine da se Miranda oseća neprijatno. Umesto da se druži sa njima, Mirandu je privukao Džozef Vargas, čija porodica održava lokalni svetionik. Džozef leta provodi pomažući ocu na njegovom čamcu, loveći jastoge, ali na jesen planira da krene na koledž, u nadi da će jednog dana zauvek napustiti Vintrop.
Kako leto prolazi, tako raste tenzija između porodica Fišer i Vargas. Hju Fišer ne želi da ni Miranda ni Izabel imaju kontakt sa Džozefom, a nijedna od njih ne zna razlog za to. Mirandu brinu osećanja koje gaji prema Džozefu, i odlučna je da pronađe način da zauvek budu zajedno.
Naravno, stvari se ne odvijaju onako kako je Miranda isplanirala. Leto se završava Hjuovim ubistvom, a za taj zločin optužen je Džozef. Stanovnici Vintropa okrivljuju Mirandu za nemir koji je nastao na ostrvu, zbog čega osramoćena beži i vraća se tek nakon osamnaest dugih godina.
U leto 1969, Miranda, sada poznata pozorišna glumica u potrazi za mirnim mestom na kom će moći da razmišlja o svom životu, konačno se vraća na Vintrop. Nije sigurna kako će je primiti, ali smatra da je prošlo dovoljno vremena, te da je skandal zaboravljen. Kada je stigla na ostrvo, otkrila je da joj većina ljudi nije oprostila to što je učestvovala u užasnim događajima koji su se dogodili tog davnog leta. Čini se da ribari krpe kraj s krajem, a Džozef – koji je osuđen za Hjuovo ubistvo – je izgleda pobegao iz zatvora.
Miranda nikada nije verovala da je Džozef odgovoran za smrt njenog očuha, pa pokušava da skine ljagu s njegovog imena. Nije sigurna da li će njih dvoje ikada moći da imaju zajedničku budućnost, ali prilično je sigurna da svi moraju da saznaju istinu o tome šta se zaista dogodilo te noći kada je Hju umro. Ali, nažalost, na Vintropu postoji neko ko ne želi da istina izađe na videlo, neko ko krije mračne tajne.
Scene u knjizi se smenjuju između 1951. i 1969. godine, polako otkrivajući davno skrivene istine, koje imaju moć da potpuno izmene živote onih koji Vintrop nazivaju svojim domom. Veći deo priče ispričan je iz Mirandine perspektive, ali povremeno možemo da sagledamo dešavanja i iz perspektive drugih likova, što romanu daje kompletan i veoma autentičan osećaj.
Bilo mi je zanimljivo kako Miranda od plašljive devojčice postaje samouverena, zrela žena, koja ne želi da dopusti da društvena pravila određuju kako će da živi svoj život. Donela je neke glupe odluke kada je bila mlada, ali je iz njih nešto i naučila. U stvari, čini se da joj loši izbori iz prošlosti na kraju pomažu da postane bolja osoba.
Ako krenete da čitate ovu knjigu očekujući misteriju, verovatno ćete se razočarati. U knjizi „Žene leta“ postoji nekoliko napetih scena, ali to ne pokreće priču. Umesto toga, fokus romana je na odnosima između različitih likova i na načinima na koje su ti odnosi uticali na njihov razvoj. Naglašena je uloga porodice, jer se likovi bore da se pomire sa potresnim istinama.
Pisanje je lirično i dirljivo, a nije dramatično ili pretenciozno. Gospođa Vilijams uspela je da me preveze do drugog mesta i vremena, i uživala sam u svakom trenutku koji sam provela u svetu koji je stvorila. Već sam kupila nekoliko njenih drugih romana i jedva čekam da se ponovo izgubim u nekoj od njenih dobro napisanih priča.
Autor: Šenon Dajer
Izvor: allaboutromance.com
Prevod: Lidija Janjić