Nakon što je biografski film o životu čuvenog britanskog muzičara „Rocketman“ postigao sjajan uspeh u bioskopima, stiže nam i knjiga koju je napisao sam Elton Džon. Film je poprilično slobodno izmenio neke detalje Eltonove priče: prikazan je kako izvodi neke pesme godinama ili čak decenijama pre nego što su napisane; lebdi kraj klavira dok izvodi „Crocodile Rock“ i čak peva „Rocket Man“ na dnu bazena dok mlađa verzija pevača svira klavir obučena kao astronaut.
Film je ipak bio fantastičan mjuzikl, fokusiran na potragu za emocionalnom istinom, a sada je konačno pred nama stvarna priča u dugoočekivanoj autobiografiji „Ja, Elton Džon“. Pred nama je slobodna i otvorena priča koja počinje detinjstvom obeleženim majčinim ekstremnim emocionalim zapostavljanjem i očevim odlascima zbog čega je mladi Elton osećao bes prema gotovo svemu. „Jednako bih dobio grdnju ako jedem celer na, kako se smatralo, 'pogrešan način'“, piše Elton. „'Ispravan način' da se jede celer (ako vas to iz nekog neverovatnog razloga uopšte zanima) jeste očigledno bilo izbegavanje glasnog, krckavog zvuka kada ga zagrizete. Jednom me je udario jer sam, navodno, nepravilno skidao svoj školski blejzer.“
Zatim sledi izuzetno mračan period od nekih 16 godina tokom kojih se Elton borio sa zavisnošću od kokaina, alkoholizmom, bulimijom, izletima nekontrolisanog besa i ekstravagantnim kupovinama. Poslednja dva poroka su ostala živa do današnjeg dana, a ostalih se oslobodio 1991. godine kada se prijavio u rehabilitacioni centar u predgrađu Čikaga gde je bio prisiljen da čisti toalete, pere svoj veš i čak da deli sobu sa drugim pacijentom. „Rekli su mi da ću morati da delim sobu, što nisam baš najbolje primio, sve dok nisam video svog cimera“, piše Elton. „Zvao se Greg, bio je gej i vrlo zgodan. Imaću barem nešto lepo da vidim na ovom mestu.“
Poslednja trećina knjige posvećena je životu nakon rehabilitacije, uključujući i poglavlje o gubicima dragih prijatelja Đanija Versaćea i princeze Dajane, a tu govori i o tome koliko mu je veliki uspeh pesme „Candle in the Wind“ (verzija iz 1997. godine) stvarao nelagodu, posebno jer je na vrhu top-listi bila punih 14 nedelja. „Delovalo je kao da se ljudi naslađuju njenom smrću“, piše: „kao da se žalost za njom otrgla kontroli,a oni odbijaju da nastave sa životom. Sve mi se to činilo nezdravo, morbidno i neprirodno. Zaista nisam mislio da bi Dajana to želela.“
Pred sam kraj knjige, Elton je otkrio da se nedavno borio sa rakom prostate, baš pred početak oproštajne turneje. Uspeo je nekako to da zadrži u tajnosti iako zbog terapije nije uspevao da kontroliše bešiku. U jednom živopisnom trenutku u knjizi, Elton opisuje kako je mokrio u pelenu dok je pevao „Rocket Man“ na sceni u Las Vegasu pred četiri hiljade obožavalaca. To nije baš priča koju bi svako podelio sa svetom, ali Elton nikada nije bio od onih koji beže od teških istina, tako da je knjiga „Ja“ – iako pomalo škrta na opisima nastanka njegove briljantne muzike – esencijalno štivo za svakoga ko želi da upozna težak put koji je prošla jedna od najvećih zvezda muzičke industrije.
Izvor: rollingstone.com
Prevod: Dragan Matković