Laguna - Bukmarker - Knjiga „Drugo lice ljubavi“ istražuje različite oblike intimnih odnosa – i kako nastaviti život posle teških raskida - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Knjiga „Drugo lice ljubavi“ istražuje različite oblike intimnih odnosa – i kako nastaviti život posle teških raskida

Kada vas povredi neko koga volite, toliko da vas to skoro uništi, može biti teško da o tome govorite. Na sreću, to nije slučaj sa psihoanalitičarkom Džini Sejfer. Zapravo, to više nije slučaj.

U svojoj knjizi „Drugo lice ljubavi“, autorka istražuje one aspekte ljubavi o kojima ne govorimo tako često i to kroz sopstvena najteža iskustva, kao i kroz priče svojih pacijenata.

Ponovno preživljavanje bolne prošlosti

Nastanak knjige „Drugo lice ljubavi“ nije podstakao neki ljubavnik, već to što su je napustili prijatelji. „Osećaj je isti kao kada vas u mladosti odbaci vaša velika ljubav“, kaže Džini Sejfer.

Ovo iskustvo je nateralo da ponovo pročita svoj dnevnik iz 1967. kada je imala 19 godina i bila zaljubljena u nekoga ko nije bio zaljubljen u nju – i grozno se ophodio prema njoj. „Iščitavanje dnevnika je bilo pravo mučenje, ali želela sam da pokažem ljudima kako sam tu dospela, kako mi je bilo i kako sam sve to prevazišla“, rekla je.

I druge priče iz knjige „Drugo lice ljubavi“ su podjednako teške. Tu je priča o ženi koja se potpuno raspadne kada je suprug ostavi, kao i priča o čoveku koji je nesposoban za ljubav. Ali svaka priča nosi trunku nade, kao neku vrstu utehe.

Više od romanse

Autorkino otkrovenje da prijateljstvo može da proizvede istu vrstu ljubavi kao i romansa, navelo je da ispita druge odnose koje često ne prepoznajemo kao emocionalno značajne, kao što su mentor-štićenik ili ljubav prema preminulom partneru. „Ljubav je toliko duboka i prožima naše živote, da mi to i ne shvatamo“, rekla je autorka.

Nemaju sve priče tužan kraj. Odlomak o ljubavi udovice prema pokojnom suprugu je izuzetno dirljiv. Ali priče o ljubavima koje su pošle po zlu – bilo da je reč o prijateljstvu, ljubavniku ili nekoj drugoj vrsti ljubavi – verovatno su najstrašnije.

Najteži deo

Često ostajemo u nekoj vezi mnogo duže nego što bi trebalo. „To je zbog naše očajničke potrebe da budemo voljeni“, kaže autorka. Ona smatra da je puštanje najteži deo ozdravljenja, ali je ključan za nastavak života.

„Mirenje sa činjenicom da vas neko ne voli i da tu osobu ne možete naterati da vas voli, trenutak je kada počinje prava spoznaja“, rekla je. „To razara, i morate sebi dozvoliti da to prebolite. Ali to je ključ sopstvenog oslobađanja i otvaranja za ljubav prema nekom ko će vas voleti.“

Autor: Emili Lorens
Izvor: metro.us
 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.