Sju Monk Kid u svako svoje delo unosi mnogo osećajnosti i liričnosti. Ovo je istorijski roman, plod njene mašte, ali toliko dobar da ostavlja utisak istinite priče. Sju je temeljno istražila istorijski period o kome piše, i u pogovoru je objasnila koliko je slobode sebi dala po pitanju istorije i pomeranja sleda događaja kako bi se uklopili u njenu priču. Iskrena je po tom pitanju.
Ovo je priča o Ani, devojci nadarenoj za pisanje na mestu i u vremenu kada su muškarci imali prezriv stav prema ženama koje su želele da čitaju i pišu. Autorkina mašta joj je dodelila Isusa za muža, a u pogovoru je to objasnila time da u Bibliji nigde ne piše da li je Isus bio oženjen ili ne. Znamo da su u Bibliji žene mahom neprimetne i nema mnogo priča o njima, jer su svetu knjigu pisali muškarci.
Sju dalje navodi da je u Isusovo vreme čovek smatran muškarcem samo ako je oženjen. Brak ga je činio zrelim. Svi su se venčavali u to vreme. Isus se pojavio u vreme kada je asketizam osvajao te krajeve. Moguće je da on nije bio oženjen i da je to jedan od razloga zašto nije bio dobrodošao u svoj rodni grad. Ne postoje pisani tragovi o njegovom životu između dvanaeste i tridesete godine, što ostavlja prostor za razne pretpostavke. Možda je otišao na Istok i upoznao Budu, kako mnogi tvrde ili je život proveo kao i svaki Jevrejin i zasnovao porodicu, ko zna.
Sju je odlučila da izmašta da je bio oženjen Anom, koja je bila dostojna njegove ljubavi zbog svoje hrabrosti, iskrenosti i velikodušnosti. Žene su bile vlasništvo, i ova knjiga prikazuje sa kakvim su se sve užasima žene suočavale.
Isus je voleo Anu zbog drugačijeg pogleda na svet i poštovao ju je. Video je njenu dušu. To je predivan prikaz ljubavi između muškarca i žene. Oboje su imali svoje životne ciljeve i oboje su morali da puste ono drugo da ostvari svoj potencijal. Isus nikada nije pokušao da zaustavi Anu ili da je omalovažava, a Ana nikada nije pokušala da natera Isusa da ostane i da ne ispoštuje svoj dogovor sa Bogom. Svidelo mi se kako njih dvoje zajedno smišljaju kako da nastave sa životom i da budu zajedno.
U priči Sju navodi stvarnu pesmu pod nazivom „The Thunder: perfect Mind“, koju je napisala neka Egipćanka, a koja je pronađena u Nag Hamadiju 1945. godine i ona pripisuje Ani ovo delo.
Istorijska je činjenica da je postojala družina zvana Terapeuti, sekta jevrejskih pisara u Egiptu, izvan Aleksandrije, koja je podsećala na manastir. Oni su dozvoljavali ženama da čitaju i pišu i da budu deo zajednice. Ana se našla tu, gde je mogla da bude potpuno svoja.
U knjizi se govori o Irodu i njegovim ženama, istorija iz pera Monk Kid zaista blista u punom sjaju. Sigurna sam da se nekima neće svideti što je Sju sebi dosta dozvolila, ali vredi pročitati ovu priču. Mnogo me podseća na „
Crveni šator“, koja je isto dobra. Samo što Ana ovde deluje življe i prikladnije.
Ova knjiga mi je pomogla da se povežem sa ženama kroz vekove, i podstakla me da potražim još informacija o ženskim likovima koji se pominju u Bibliji. Malo poznat teren koji zaslužuje da znamo više o njemu.
Nisam mogla da ispustim knjigu iz ruku, i pročitala sam je za dva dana.
Izvor: goodreads.com
Prevod: Đorđe Radusin