Kejt Eberlen, autorka romana „Čekam te“: „Upoznavanje prave osobe pitanje sreće i tajminga“

„Čekam te“ Kejt Eberlen poigrava se sa vašim osećanjima dok vas vodi na putovanje puno ljubavi, slomljenih srca i tuge. Tes i Gas su dva draga i vrlo dobro razvijena lika, ali ne bez svojih mana, rođeni da budu zajedno. Slučajno su se sreli u Firenci 1997. godine kada su oboje imali po osamnaest godina. Tes je tada putovala Italijom sa svojom najboljom drugaricom Dol, a Gas je bio na odmoru sa roditeljima, pre odlaska na fakultet. Kada se vrate u Englesku, u svoju stvarnost, Tes i Gas gube voljene osobe. Putevi im se neprestano prepliću narednih šesnaest godina, ostavljajući nas u iščekivanju njihovog ponovnog susreta dok se pitamo da li će se to uopšte desiti.

Potresna, romantična priča o sudbini. U daljem tekstu pročitajte intervju sa autorkom.

Da li verujete u sudbinu, ili u haos šansi i slučajnosti?

Svako želi da veruje pomalo u sudbinu, zar ne? Mogući putevi kojim naši životi mogu da krenu su nešto o čemu svi razmišljamo, a ponekad stvari stvarno deluju kao da je „trebalo da se dese.“ To je ljudski način da definišemo nešto što ne znamo da objasnimo. Stvarno verovanje u sudbinu znači zanemarivanje važnosti izbora koje pravimo kao pojedinci, a ja to ne želim da radim. Naši životi su oblikovani aspektima koji su unapred određeni, kao što su naši geni i porodica, ali smatram da je način na koji gledamo na okolnosti takođe važan.

U „Čekam te“, Tes na život gleda sa sunčane i pozitvne strane i uvek je otvorena za nove mogućnosti. Gas, s druge strane, postaje atraktivnija osoba nakon što počne da preuzima odgovornost za svoje odluke.

Smatram da je upoznavanje prave osobe pitanje sreće i tajminga. Neko ko vas je privlačio sa dvadeset godina, možda neće biti prava osoba kad ga sretnete sa trideset, ili, kao što sam i sama iskusila, neko ko ostavi loš prvi utisak može da ispadne osoba koja će vas učiniti srećnom! Mislim da je uzbudljiva mogućnost da svakoga dana možete upoznati ili proći pored nekog ko bi u potpunosti mogao da promeni vaš život.

Očigledno obožavate Italiju. Recite nam zašto joj to tako.

Bila sam na odmoru i živela u nekoliko zemalja, ali se nekako uvek vratim Italiji. To je zemlja sa tako mnogo lepote i kontrasta, od snežnih planina do toplih plaža; od zlatnih i terakota boja Rima do elegantnih palata uz obalu velikog kanala u Veneciji. Beskrajno sam fascinirana italijanskom kulturom: arhitekturom i književnošću drevnog Rima, remek-delima renesanse, i ikonama savremene mode i dizajna. Takođe, tu su i ukusna hrana, vino i sladoled! Jedna od velikih radosti pisanja je transportovanje (u mašti) iz sivih engleskih dana na lokacije o kojima pišete: gledati prelepe prizore kroz oči vaših likova, osećati ukuse i mirise. Znam da nisam prvi pisac koji misli da je Italija, sa svojom senzualnošću i istorijom, savršeno mesto za likove da stasaju, kao što su Tes i Gas u „Čekam te.“ Za mene, Italija poseduje naročiti kvalitet svetla, topline i velikodušnosti dobrodošlice.

Dugo ste oklevali da počnete sa pisanjem – knjige su dominirale vašim detinjstvom, čitali ste klasike na Oksfordu pre nego ste se zaposlili u izdavaštvu i bavili umetnošću. Šta vas je navelo da se konačno upustite u to?

„Čekam te“ je prvi roman koji sam napisala kao Kejt Eberlen, ali sam pisala od kada sam naučila da koristim olovku, uključujući nekoliko romana objavljenih pre izvesnog vremena pod drugim imenom. Ipak, dosta dugo nisam ništa pisala zato što sam izgubila samopouzdanje i mislila sam da sam završila sa tim. Umesto toga, pošto je prošao period u kojem sam bila posvećena majka, vratila sam se da predajem engleski strancima, nadajući se da ću moći posle nekog vremena da živim šest meseci u Italiji. Predavanje mi je pružilo sve što sam želela: nova znanja, mogućnost da upoznam razne ljude i zbornicu prepunu tračeva! Odavno se nisam osećala tako srećno i ispunjeno. Onda, jednog dana, potpuno iznenada, sinula mi je ideja za „Čekam te“, koja me nije puštala iako sam joj se neko vreme odupirala.

A kada ste se upustili u pisanje posle pauze, kako vam je išlo?

Iako sam zamislila likove pre nego što sam počela da pišem, trebalo mi je dosta vremena da odgonetnem njihovu priču. Još jedan izazov mi je bila odluka da priča prati dve strane. Tesin glas sam imala u glavi od samog početka – prva strana romana je skoro u potpunosti ista kao prva strana koju sam napisala – ali nisam bila baš sigurna kakav bi trebalo da bude muški glas. Mislim da je to delom zato što je Gas prirodno manje direktna osoba od Tes, tako da je bilo potrebno dosta razmišljanja i verovanja u to.

Ono što me je najviše iznenadilo je da sam se drugačije osećala dok sam pisala ovaj roman u odnosu na prethodne. Ustvari, ceo proces je bio drugačiji – i vest da će „Čekam te“ biti preveden na 27 drugih jezika širom sveta došla je kao najveće i najneverovatnije iznenađenje od svih!
 
Izvor: blog.whsmith.co.uk