Karmen Posadas se vraća istorijskom romanu sa „Nevidljivim svedokom“

Autorka Karmen Posadas je u romanu „Nevidljivi svedok“ opisala život dinastije Romanovih tokom prvih decenija XX veka, tokom perioda nemira u celoj Evropi. Da bi se pripremila za pisanje, autorka je dobila pristup originalnim dokumentima iz tog doba koji su otrkivali do tada nepoznate detalje iz života ruske carske porodice.

Protagonista je devedesetdvogodišnji Leonid Sednjev, koji na samrti pripoveda ono što je proživeo između 1912. i 1918. godine dok je radio kao kuhinjski pomoćnik u carskoj palati u službi porodice Romanovih.
 
„Ovaj roman govori o ekstremima, istovremeno prikazuje živote gospodara i onih koji su ih služili“, izjavila je autorka za Evropa Pres. Prema rečima Karmen Posadas, to je ono što njen romani čini drugačijim, sve što se dešava u spoljnom svetu, kao i „interna istorija“ zasnovana na sopstvenom iskustvu  pripoveda se sa „zanimljivog stanovišta“ svih „nevidljivih svedoka“.

Tokom istraživanja za roman, autorka je pronašla dokumenta koja su prikazivala drugačiju verziju pojedinih događaja, kao na primer novu verziju Raspućinove smrti, skrivanu u poverljivim dokumentima u Velikoj Britaniji.
 
„Britanske tajne službe su znale da je Raspućin bio izričito protiv sukoba u Rusiji i smatrao je da ako bi oni prestali, ruske trupe bi se okrenule saveznicima“, objasnila je autorka.

Kada je pročitala carev dnevnik, autorka je postala svesna „velikog istorijskog paradoksa“, pošto Raspućin nije ni bio svestan onoga što se zapravo dešavalo. „Na dan kada je izbila revolucija, on je planirao partiju domina. Neverovatno je kako neko može do te mere da bude nesvestan situacije u kojoj se nalazi“, rekla je autorka.
 

 
ORIGINALNA DOKUMENTA

 Za autorku, sva dokumentacija koju je konsultovala bila je od neprocenjivog značaja. Između ostalog, to su dnevnici carskog para i njihovih kćeri, pošto je želela da podrobno upozna sve okolnosti u kojima su se odigravali događaji koje opisuje, „čak i hranu koju su jeli i koje igre kartama su voleli“.

Kao što sam naslov romana govori, naš protagonista je svedok brojnih razgovora i prizora koji će kasnije postati deo istorije. Jedan od takvih prizora je trenutak kada Leonid vidi ljude koji bacaju nešto zamotano u reku, što će se ispostaviti da je Raspućinov leš.
 
Autorka romana La Cinta roja („Crvena traka“) i La Bella Otero („Lepotica Otero“), ponovo se okrenula istorijskom žanru, pošto joj istorijski romani sa godinama postaju sve omiljeniji. Pre toga je volela kriminalističke romane, ali kaže da uživa u istraživanju istorijskih događaja jer na taj načn produbljuje znanja o onome što je zanima.
 
Izvor: carmenposadas.net
Prevod: Sonja Laštro