„Kako sačuvati zdrav razum u doba podela“ – smireni zdravorazumski odgovor na vanredne okolnosti

Delimično polemična, delimično terapeutska knjiga „Kako sačuvati zdrav razum u doba podela“ primorava nas da razmotrimo sopstvena osećanja u vreme krize.

Iznoseći primer svoje majke koja je nakon udaje napustila fakultet kako bi se posvetila dužnostima supruge, Elif Šafak navodi kako se nakon razvoda vratila završetku studija dok je nju čuvala baka. Položivši sve ispite, zahvalila je majci na pomoći u podizanju ćerke. „Ne zahvaljuj mi“, rekla je baka. „Usredsredi se na to da svojoj ćerki pružiš bolji život. Okolnosti nasleđujemo, ali ih poboljšavamo za sledeći naraštaj. Ja sam imala malo škole, želela sam da ti bolje prođeš. Sada ti moraš da se postaraš da tvoja ćerka ima više nego što si ti imala. Nije li to sasvim prirodan poredak stvari?“

U knjizi „Kako sačuvati zdrav razum u doba podela“ Elif Šafak, politička teoretičarka i književnica nominovana za Bukerovu nagradu, primećuje da sa rastućom stopom nezaposlenosti, ekonomskom nejednakošću, ekološkom katastrofom i novonastalom pandemijom, roditelji više ne mogu pretpostaviti da će njihova deca imati više no što su oni imali. I zaista, pre nego što nam ukaže na koji način bismo mogli da se borimo sa raznovrsnim krizama, autorka nam ukazuje kako – u moru lažnih informacija, polarizacije, korupcije, nepravde i nejednakosti – opravdavamo stanje potpune depresije u kojem smo se našli.

Veoma je važno istaći da ova knjiga, koja je napisana u godini izolacije – ne nudi magično rešenje. Šafakova nam nudi smireni zdravorazumski odgovor na neobične okolnosti koje potvrđuju naše smeteno stanje a da ga pritom dalje ne podstiče. Delimično polemična, delimično terapeutska alatka koju autorka predlaže od nas zahteva da ponovo razmotrimo osećanja koja doživljavamo – bes, apatiju i anksioznost – i pomaže nam da ih prihvatamo ne prepuštajući im se.

Šafakova takođe postavlja sadašnja zbivanja u širi kontekst ukazujući na uticaj moći, bogatstva, tehnologije i mentalnog zdravlja. Ističe i da narcizam više ne predstavlja toliko problem na polju individualne ličnosti koliko kolektivnu boljku, dodatno pogoršanu društvenim mrežama koje doprinose stvaranju ideološkog odjeka i obeshrabruju nas da se uhvatimo ukoštac sa teorijama i argumentima koje nisu u skladu sa našim načinom razmišljanja. „Ako je na jednoj strani želja da nas neko čuje, na drugoj je spremnost da slušamo... Onog trena kad prestanemo da slušamo drugačija mišljenja, prestanemo i da učimo.“

Kao rezultat sopstvenog iskustva sa sve glasnijom „mi i oni“ retorikom, Elif Šafak se uvek vraća temi identiteta. Pošto je rođena u Francuskoj i odrasla u Turskoj, ali dobar deo života provela u Španiji i Sjedinjenim Američkim Državama, da bi svoj dom pronašla u Velikoj Britaniji, među najčešćim pitanjima sa kojima se susreće jesu: „Odakle ste vi, u stvari?“ Autorka objašnjava: „Pripadnost nije večno stanje, trajni identitet istetoviran na našoj koži; to je neprestano samoispitivanje i dinamična revizija toga gde smo, ko smo i gde želimo da budemo.“

Na kraju, Šafakova ističe ono što je zaista važno, jer „bilo da je reč o pet hiljada stradalih izbeglica ili o deset hiljada, nećemo ni primetiti razliku ukoliko ne znamo lične priče koje stoje iza statističkih podataka“. Razumevanje rađa saosećanje, a saosećanje nas vodi ka kolektivnoj želji da pomognemo.

Elif Šafak nam ujedno ukazuje da kako bismo prebrodili teška vremena moramo da razumemo kako smo tu dospeli, što zahteva energiju i posvećenost. Tražiti brzo rešenje u nepogodi koja se na nas obrušava kao lavina isto je što i priželjkivati da na vrbi rodi grožđe. Utešno je zato imati glas Elif Šafak koji nas podseća da je „savršeno u redu ne biti u redu“.

Autor: Fiona Sturdžis
Izvor: inews.co.uk
Prevod: Aleksandra Mišić