Kako je Edgar Alan Po prevario Njujorčane – i inspirisao Žila Verna

Trinaestog aprila 1884. godine, na naslovnoj strani vanrednog izdanja njujorškog dnevnog lista San osvanuo je sledeći naslov: „ŠOKANTNA VEST! PRELETELI ATLANTIK ZA TRI DANA! TRIJUMF LETEĆE MAŠINE g. MONKA MEJSONA!!!“. Autor članka, izvesni Edgar Alan Po, obaveštavo je verne čitaoce dnevnika San o sudbini engleskog letećeg balona koji je pod uticajem vazdušnih struja promenio kurs i, umesto u Parizu, putovanje bezbedno završio nedaleko od Čarlstona u Južnoj Karolini.

Postojao je samo jedan problem: ceo događaj bio je plod mašte ambicioznog novinara.

Mladi pisac, koji je nedavno bio stigao na Menhetn i pokušavao da pronađe posao u nekoj od gradskih novinskih redakcija, smatrao je da će „Podvala sa balonom“, kako je članak kasnije nazvan, biti odličan način da se predstavi njujorškoj čitalačkoj publici.

Mogućnost putovanja balonom zaokupljala je maštu javnosti još od pretposlednje decenije 18. veka, kada su braća Mongolfje konstruisala prvu letelicu ove vrste. Pedesetak godina kasnije, baloni sa ljudskom posadom uspešno su preletali Lamanš i već je ozbiljno počelo da se razmišlja o letu preko Atlantskog okeana.

Novine su u to vreme često pisale o podvizima smelih vazduhoplovaca, a popularni fenomen je ubrzo pokrenuo i zupčanike u glavama književnih stvaralaca. Uredništvo Sana je i pre incidenta sa Poom imalo iskustva sa lažnim izveštavanjem o ovoj temi: u njihovom listu se 1835. godine pojavio članak u kome je britanski novinar Ričard Adams Lok tvrdio da je balon sa ljudskom posadom stigao do Meseca. Iako je Lokova prevara ubrzo raskrinkana, prvobitna popularnost članka je razbesnela Poa, koji je samo dva meseca ranije objavio kratku priču o putovanju balonom na Mesec pod naslovom „Pustolovina bez premca izvesnog Hansa Pfala“. Ubeđen da je Lokova „Podvala sa Mesecom“ plagijat njegove priče, osvetnički nastrojeni pisac je, nepunu deceniju kasnije, sopstvenu podvalu ponudio istim novinama. (Ovde moramo biti fer i napomenuti da se i u Poovoj „Podvali“ nalazilo nekoliko pasusa direktno kopiranih iz izveštaja koji je o svom putovanju balonom iz Engleske u Nemačku podneo vazduhoplovac Tomas Monk Mejson.)

U Poovom senzacionalističkom članku, koji je uredništvo Sana prihvatilo bez razmišljanja, između ostalog se nalazila i tvrdnja da je balon „Viktorija“, koji je nosio osam putnika, preleteo Atlantik za samo 75 sati. Prekookeanskim brodovima su u to vreme za putovanje do Amerike bile potrebne pune dve nedelje i zato je „vest“ o slučajnom letačkom podvigu izazvala nezapamćeno interesovanje javnosti. Po je kasnije tvrdio da se neposredno po objavljivanju sadržaja vanrednog izdanja na skveru ispred zgrade Sana okupila masa znatiželjnika: „Nikada u životu nisam prisustvovao takvoj sceni. Svi su sa uzbuđenjem čekali da se domognu svog primerka. Specijalno izdanje je razgrabljeno čim se pojavilo na ulici. Skoro da nisu pitali za cenu.“

Kako bi članak delovao što ubedljivije, Po je u tekst uneo pregršt stručnih detalja – od preciznih mera ključnih komponenti poput šrafova i čeličnih žica, pa sve do ukupne težine izmišljenih putnika (544 kg). Glavni likovi priče bili su zasnovani na stvarnim ljudima: pisac se čak drznuo da pilotu da ime Monk Mejson – po čuvenom vazduhoplovcu iz čijeg izveštaja je „pozajmio“ detaljne opise leta.

Članak su narednog dana preuzeli njujorški Sandej tajms i baltimorski San. Ostali dnevni listovi odbijali su da poveruju u njegovu verodostojnost, navodeći kao glavni razlog činjenicu da iz Čarlstona ne stižu nikakve vesti. (Prevaru je, prema rečima jednog savremenika, razotkrio sam Po, koji je, pod uticajem alkohola, počeo da se hvali pred okupljnom svetinom.)

Dva dana nakon pojave članka, San je objavio izvinjenje čitaocima. Zanimljiv detalj u tekstu izvinjenja predstavlja rečenica u kojoj redakcija izražava uverenje da „takav poduhvat ipak nije nemoguć“. Ono što je možda još zanimljivije jeste podatak da je prvi uspešan transatlantski let balonom izveden tek 1978. godine.

Po je bio ubeđen da će mu ovaj trik pomoći da novoj publici demonstrira raspon svog talenta, ali čini se da nije računao na štetu koju je objavljivanje lažnih informacija moglo da nanese njegovoj novinarskoj karijeri – a upravo to se i desilo.

Dvadesetak godina kasnije pokazalo se da je neko ipak imao koristi od ove epizode: pročitavši Poov članak, Žil Vern se odmah bacio na pisanje avanturističkog romana „Pet nedelja u balonu“ (1863). Knjiga mu je ubrzo donela veliku popularnost i finansijsku dobit zahvaljujući kojoj je mogao da se posveti pisanju hitova poput „Puta u središte Zemlje“ i „Puta oko sveta za 80 dana“. Znajući ono što znamo o Poovom karakteru, nije teško zaključiti kakva bi bila njegova reakcija na Vernov uspeh.

Autor: Rebeka Romni
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Jelena Tanasković