Kako da čitate knjige koje vas ne interesuju ali su vam korisne

Uspešni ljudi puno čitaju. Ali ne čitaju sve i svašta. Čitaju namenski knjige zarad ličnog razvoja, sticanja znanja i postizanja uspeha.


 
Ako mi ne verujete, samo pogledajte ove podatke:
 
Voren Bafet čita između 600 i 1000 stranica dnevno,
 
Bil Gejts godišnje pročita 50 knjiga,
 
Mark Kuban čita više od tri sata dnevno,
 
Mark Zakerberg na svake dve nedelje pročita jednu knjigu.
 
Kao što je već napomenuto, ovi izuzetno uspešni ljudine ne čitaju bilo šta, već motivacione i edukativne knjige kvalitetnog sadržaja.
 
Romani privlače veliku pažnju
 
Ljudi poput Bila Gejtsa i Marka Zakerberga su veliki čitaoci knjiga koje im pomažu da poboljšaju svoje veštine i znanje. Ali izgleda da prosečnu osobu ne interesuju mnogo knjige za samousavršavanje.
 
Ako pogledate prodaju knjiga, decenijama unazad, videćete da je fikcija mnogo popularnija. Napisane su tako da vas podstaknu na dalje čitanje. U svakom poglavlju je neka „udica“ na koju se nakačite, zbog čega ste usredsređeni na čitanje sve do poslednje stranice, samo da biste saznali šta će se dogoditi posle, sve do samog kraja.
 
S druge strane, knjige za lični razvoj služe da vam pomognu da rešite probleme i ostvarite određeni cilj. U većini slučajeva nisu napisane u formi priče (jedan od izuzetaka je „Društvena životinja“ što ih čini manje privlačnim većini čitalaca.


 
Taj nedostatak priče u njima navodi mnoge čitaoce da ih smatraju dosadnim ili teškim za čitanje i razumevanje.
 
Da li ste prepoznali sebe u poslednjoj rečenici?
 
Ako jeste, onda imamo jednu dobru vest, a to je da ste se najverovatnije birali pogrešne knjige. O tome možete misliti i na ovaj način: tek ste počeli učiti da svirate klavir ali neko vam je dao note za neko komplikovano muzičko delo. Ne samo da ćete se mučiti sa tim već vas to može zauvek odbiti od klavira.
 
Stvar je u tome da izaberete pravu knjigu!
 
Dakle, kako odabrati pravu knjigu?


 
Prvo, potrebno je da odredite kontekst. Možda je to problem koji želite da rešite ili cilj koji želite da postignete. Na primer, ako ne planirate da budete preduzetnik, onda teško da ćete razumeti ili uživati u knjigama kao što su „Od nule do jedan“  ili „Crna knjiga korporacija“ ‒ iako su to veoma cenjene knjige u toj oblasti.

Zatim, nemojte misliti da opšta tema može da bude zanimljiva za vas. Možda je za vas korisnije da pročitate knjigu koja se fokusira na određeni problem, kao što je „Okreni novi list“, nego da se odlučite za štivo poput „Alata“. 


 
Možda vam je potrebna knjiga koja ciljano i precizno govori o temi koja vas zanima. Ako je u pitanju tema zdravlja i vitalnosti, ova knjiga je primer knjige koja vrlo temeljno obrađuje problematiku uz pregršt testova i jasnih uputstava: „Telomere“ , a „Do bolesti i natrag“ odlikuje jedinstven spoj autobiografske ispovesti koja uliva hrabrost i seriju veoma jednostavnih i zdravih recepata koji se mogu koristiti u svakodnevnoj (zdravoj) ishrani. Dok knjiga „Ključ tela“ doslovno uranja u ljudski organizam i predstavlja do u tančina njegovo funkcionisanje.
 
Ispitajte i autoritet autora. Za one kojima je potrebna gotovo vojnička vežba za brušenje sposobnosti opažanja, obavezno treba da obrate pažnju na profil autorke Ejmi E. Herman koja je napisala vanserijski dobru knjigu „Vizuelna inteligencija“. 



Mark Gudmen je najveći svetski autoritet kada je u pitanju internet kriminal, i njegova knjiga „Zločini budućnosti“ je od neprocenjive koristi. Ne samo za one koje zanima tehnologija, nego za sve one koji se služe internetom! 
 
I za kraj: budite otvoreni prema različitim temama! Ko zna gde vas ta radoznalost može sve odvesti!