Kafa i inspiracija

Kafa! Ona je sjajna ujedinjujuća sila mojih istraživanja za Daily Routine. Ona spaja Betovena i Prusta, Glena Gulda i Frensisa Bejkona, Žan-Pol Sartra i Gustava Malera. To ne treba da iznenađuje. Kofein je retka droga sa moćnim efektom – poboljšava fokus i pažnju, uklanja pospanost i ubrzava osmišljavanje novih ideja – a istovremeno ima minimalne nuspojave. A ritual pripemanja kafe mnogima je služio kao beg u kreatvno raspoloženje. Balzak je napisao:



„Kafa klizi u stomak (…) Tada se sve uskovitla: ideje se pokreću poput batljona Velike Armije na bojištu, i bitka otpočinje. Uspomene jurišaju vijoreći zastavama. Laka konjica poređenja se ubrzava u galopu; artiljerija logike dotrčava s fišecima baruta; brilijantne ideje sevaju poput strelaca; uzdižu se likovi; mstilo prekriva papir jer stanje budnosti počinje i završava se bujicama crne vode, kao što i bitka počinje i završava se u oblaku crnog dima. Da nema kafe, čovek ne bi mogao da piše a to znači ni da živi“.

Balzak nije mogao da održi svoj ekstremni životni stil bez kafe. Radio je u naletima frentičnog pisanja – kako je jedan biograf rekao: „U orgiji rada posle kojeg je sledila orgija odmora i zadovoljstva“. Tokom radnih perioda, raspored mu je bio brutalan. Pojeo bi laku večeru oko 18h, potom otišao u krevet. Ustajao bi oko 1 sat i sedam sati pisao. U 8 sati izjutra dremnuo bi 90 minuta da bi potom od 9 do 16 nastavio sa radom ispijajući šoljicu za šoljicom crne kafe. Prema nekim procenama, pio je čak 50 šoljica dnevno.

Sada, moguće je da je Balzak malo preterao. Na kraju je patio od stomačnih grčeva, tikova, glavobolja i visokog pritiska i preminuo je od srčanog udara kada je imao 51 godinu. Možda je bolji model Frenk Baum, autor „Čarobnjaka iz Oza“ koji je ustajao oko 8 sati ujutru, lepo doručkovao uz četiri ili pet šoljica jake kafe sa mlekom i šećerom. Ili matematičar Pol Erdos koji je duge radne sate izdržavao uz šoljice espresa i kafeinske tablete (i amfetamine). „Matematičar je“, govorio je, „mašina koja kafu pretvara u teoreme“. A tu je i Dejvid Linč koji je, pre nego što je postao međunarodni portparol transcendentalne medicine, bio stalna mušterija jedne losanđeleske kafeterije:

„Sedam godina sam jeo u Bob’s Big Boy. Otišao bih tamo u 14:30, kada gužva posle ručka prođe. Naručio bih čokoladni šejk i četiri, pet, šest, sedam šolja kafe sa mnogo šećera. A ima mnogo šećera i u čokoladnom šejku. Gust je to šejk. Toliko šećera bi me pokrenulo i imao bih pregršt ideja. Zapisivao bih ih na salvetama. Bilo je kao da ima kancelarijski sto sa papirom. Sve što je trebalo jeste da se setim da ponesem olovku, ali bi mi često konobarica dala jednu pod uslovom da je vratim. Mnogo ideja sam dobio kod Boba.“



Drugi umetnici su pili umerene količine kafe ali su imali raskošne rituale. Betovenov doručak je bila kafa koju je pažljivo pripremao – bio je uveren da šoljica kafe treba da sadrži 60 zrna i često ih je brojao da bi dobio preciznu dozu. Danski filozof Seren Kjerkegor imao je sopstveni način pripremanja kafe, kaže njegov biograf Joakim Gard. Probušio bi rupu u kesi sa šečerom i sipao ga u šolju do vrha. Potom bi stigla neverovatno jaka, crna kafa koja bi polako rastopila belu piramidu. Onda bi celu šoljicu popio u jednom gutljalju.

Šta je sa čajem? U istraživanju nisam naišao na neoprezne ljubitelje čaja iako se za Semjuela Džonsona tvrdi da je pio mnogo čaja. Simon de Bovoar je dan počinjala čajem a Tolstoj je sa šoljom čaja sa doručka prelazio u radnu sobu.

Samo budite oprezni. Kafa ili čaj su sredstvo koje pomaže da ideje poteku a ne zamena da ideje. Kako je Balzak primetio: „Mnogi ljudi tvrde da ih kafa inspiriše ali, kao što svi znaju, dosadne ljude kafa čini još dosadnijim“.

Autor: Mejson Kari, autor Daily Routine (sajta koji je prerastao u knjigu)
Izvor: www.slate.com