Kad reper umisli da je bog – Narcisi su emocionalni zlostavljači koji se nikad neće promeniti, a njihov broj je u porastu

„Napisao sam tu pesmu zato što sam ja bog. Ne vidim drugo objašnjenje.“ Ma koliko bizarna, izjava Kanjea Vesta je i dragocena. Američki reper je možda najkraće i najtačnije opisao kako sebe doživljavaju ljudi poput njega – narcisi.

Iako joj fokus nije na slavnim ličnostima, Ramani Durvasula, psihoterapeutkinja i vodeći američki stručnjak u oblasti poremećaja ličnosti, pomenula je i muža Kim Kardašijan u knjizi „Ostati ili otići – kako preživeti vezu sa narcisom“. Profesorka psihologije na Državnom univerzitetu u Kaliforniji u Los Anđelesu pozabavila se patološkim narcisima i ljudima sa narcisoidnim poremećajem ličnosti kao sa toksičnim osobama koje nanose neizmernu emotivnu i psihičku štetu deci, kolegama, prijateljima i pre svega – emotivnim partnerima.

Narcisoidni poremećaj ličnosti je „prožimajući obrazac grandioznosti, potrebe za divljenjem i nedostatka empatije, promenljivo i nestabilno samopouzdanje koje se pokušava regulisati potrebom za pažnjom i odobravanjem i skrivenom ili neskrivenom grandioznošću“. Čak i oni narcisi koji naoko nisu puni sebe, već deluju povučeno, veruju da su bolji od drugih i da za njih ne važe uobičajena pravila. Lažu, varaju, kasne, pretvaraju se da nisu uradili ono što su uradili, a u slučajevima poput Bernija Mardofa – organizuju „ponci“ šeme. Škrti su, skloni preljubama, izbegavaju bliskost, ne osećaju grižu savesti i nije im ni do koga stalo izuzev do sebe. U dubini duše su nesigurni i stalno traže potvrdu, a u drugim ljudima – lepoj ženi, bogatom prijatelju ili detetu sa svim peticama – pronalaze hranu za svoj ego. Oni su emotivni zlostavljači koji igraju različite igrice i povređuju ljude oko sebe da bi se osetili superiorno. Ramani Durvasula nas suočava sa dve bolne istine: narcisi se nikad neće promeniti i njihov broj je u porastu. Više od šest odsto Amerikanaca ima narcisoidni poremećaj ličnosti, pri čemu je narcisoidnost porasla za 30 odsto u periodu od osamdesetih do 2006. U intervjuu za „Politiku“, povodom objavljivanje njene knjige na srpskom jeziku u izdanju Lagune i prevodu Jelene Fišić, autorka objašnjava koje društvene i kulturne sile podstiču narcizam.
 
„Ljudi koji besramno privlače pažnju na sebe danas se nazivaju influenserima. U biznisu se insistira na mentalitetu ´pobeda ili poraz´. Narcisima to odgovara jer njima nije važno koga će povrediti dok ostvaruju lični interes. Svetski lideri više nisu model pristojnog ponašanja – neučtivi su i potpaljuju grubu i surovu retoriku. Divimo se milijarderima i dozvoljavamo im da misle da se pravila ne odnose na njih. Učimo decu da je uspeh važniji od saosećajnosti, vrednujemo ih na osnovu ocena i sportskih trofeja, dozvoljavajući im da misle da su bogom dani i da nije važno kako se ponašaju. Omalovažavamo dubinu i intimnost u ljudskim odnosima i posramljujemo zdravo izražavanje emocija i ranjivosti. Uspeh definišemo na osnovu površnih kvaliteta kao što su zarada, škola, posao, automobil, kao i na osnovu toga kako vaš način života izgleda na Instagramu. Ekonomska nejednakost se prihvata kao normalna, vređamo one koji nemaju para i više se ne pitamo zašto neko ima milijarde kad toliko ljudi jedva sastavlja kraj sa krajem“, objašnjava Ramani Durvasula.
 
Da li se onda navikavamo na narcisoidnost? I da li to delimično objašnjava kako je Donald Tramp mogao da postane američki predsednik?

Nažalost, to je tačno. Kombinacija neučtivosti, ekonomske nesigurnosti, društvenih medija, rijaliti programa, divljenja milijarderima, svetskim liderima i njihovom surovom diskursu znači da postajemo nemi i da im dozvoljavamo da se tako ponašaju. Verujemo u stari tužni mit o drugim šansama i da će se toksični ljudi promeniti, a to očigledno nije slučaj. Sunce će se uvek rađati na istoku i toksični ljudi će se uvek ponašati loše.
 
„Toksično“ je reč koja najbolje opisuje uticaj narcisa na partnere. Zbog dvosmislenih poruka, kritika i ignorisanja, osoba u vezi sa narcisom pomišlja da gubi razum i verovatno će joj posle raskida trebati dosta vremena da se oporavi.

Moguće je da je osoba posle takve veze zbunjena, da ima euforična sećanja i da čak želi da se vrati partneru. Često kažem klijentima da napišu sve grozne stvari koje su im se desile u vezi. Može biti korisno da imate taj spisak pri ruci ako osećate iskušenje da se vratite partneru jer je gotovo sigurno da će vam se sve te stvari ponovo desiti. Mnogi ljudi krive sebe i osećaju se posramljeno. Moj savet je da oprostite sebi. Budite dobri prema sebi. Niste vi odgovorni za to što ste zlostavljani. Prekinite kontakt sa narcisom, uključujući društvene mreže.
 
Depresija i anksioznost neretko prate i ljude koji su odrasli sa narcisoidnim roditeljem (češće ocem jer je narcisoidnost rasprostranjenija među muškarcima). Za njih autorka ima sledeću poruku: „Deca često krive sebe, ali zapamtite da niste vi krivi što je vaš narcisoidni roditelj nesposoban da bude roditelj. Možete izaći iz začaranog kruga. Kad odrastete, nemojte shvatati lično šta vam govori. Samo ljubazno klimajte glavom dok vas pravi ludim. Prestanite da se branite i objašnjavate šta mislite jer bi vas to iscrplo a i svakako vas neće slušati. “
 
Čitaoci knjige će se podsetiti i Dona Drejpera iz serije „Ljudi sa Menhetna“ i to kao jednog od najpoznatijih narcisa na televiziji. Upoznajemo ga kao neverovatno privlačnog muškarca, genijalnog marketinškog maga, uspešnog poslovnog čoveka sa divnom porodicom, ali ubrzo shvatamo da je reč o prevarantu, preljubniku, lažovu i čoveku spremnom da žrtvuje ženu, decu i saradnike. A kako inače popularna kultura prikazuje narcise? Posle svega, Kako Kanje Vest ima 30 miliona pratilaca na Tviteru.

„U popularnoj kulturi oni su prikazani kao supermeni kojima se treba diviti i kojih se treba plašiti. Zaslepljuju nas moć i arogancija. Mnogi ljudi žude za njihovim načinom života jer nam je predstavljeno da oni vode sjajan život, bogati su ili užasno moćni pa treba da ih se bojimo. Istina o njima se ulepšava. Nije na pravi način predstavljena šteta koju nanose ljudima oko sebe. Istina je da ćemo biti povređeni ako im se isuviše približimo“, zaključuje Ramani Durvasula.
 
Autor: Jelena Stevanović
Izvor: Politika