Juval Noa Harari: Potrudite se da što bolje upoznate sebe

Od kad se pojavila prva Hararijeva knjiga, „Sapijens“ Juval Noa Harari je postao izuzetno poštovano ime. „Gardijan“ je zamolio javne ličnosti i čitaoce da postave pitanja Harariju, i mnoga od tih pitanja su moralne ili etičke prirode. Čini se da je Harari navikao na takvu ulogu, i spreman je da pokuša da pruži najbolji mogući odgovor. Ovaj hroničar daleke prošlosti i bliske budućnosti, uspeo je da ustanovi sopstvenu disciplinu – jedinstven podvig svestranog čoveka.



Da li je antiintelektualizam u porastu na Zapadu? Ako jeste, da li postoji veza između uspona antiintelektualizma i pada liberalizma?

Nisam siguran da je u porastu. Svakako postoji, ali uvek je postojao, i nisam siguran da je situacija danas gora nego što je bila pedesetih ili tridesetih godina XX veka ili u XIX veku ili u srednjem veku. U svakom slučaju, to jeste problem. I rekao bih da se ne radi toliko o antiintelektualizmu, mislim da je to više pokret protiv nauke. Jer, čak su i oni najokoreliji religiozni fanatici intelektualci. Previše značaja se daje ljudskom intelektu. Jedan od problema sa većinom verskih fanatika je u tome što previše značaja daju stvaranju ljudskog intelekta, a istovremeno zanemaruju značaj empirijskih dokaza iz sveta koji nas okružuje.

Da li ste sigurni da je radikalni islam samo samrtni hropac predmodernističke epohe?

U XXI veku čovečanstvo se suočava sa nekim veoma teškim problemima, bilo da je reč o globalnom zagrevanju, ili o globalnoj nejednakosti ili o razvoju revolucionarnih tehnologija, kao što je bioinženjering i veštačka inteligencija. I nama su potrebni odgovori na ove izazove, i – barem do ovog trenutka – ja nisam čuo da je radikalni islam ponudio bilo šta relevantno. Zbog toga ne  verujem da će radikalni islam oblikovati društvo XXI veka. On će verovatno i dalje biti tu, verovatno će i dalje praviti probleme i izazivati nasilje i tako dalje, ali ne vidim da će na bilo koji način kreirati ili oblikovati put kojim će se čovečanstvo kretati.

Vi ste očigledno čovek koji ima sposobnost da sagleda širu sliku, šta radite kako biste dobili pravu perspektivu koja vam je potrebna za posao kojim se bavite?

Čitam mnogo knjiga iz svih oblasti, iz svih disciplina. Najčešće krenem od velikih pitanja, kao što je pitanje o tome da li su ljudi danas srećniji nego što su bili u prošlosti, ili zbog čega su muškarci dominirali nad ženama u većini ljudskih društava. I onda pratim pitanje, umesto da sledim sopstveni odgovor na to pitanje, čak i kada to znači da ne mogu da formulišem nikakvu preciznu teoriju.

Šta za vas znači meditacija?

Iznad svega, omogućava mi da stvarnost vidim onakvu kakva ona zaista jeste. Kada pokušavamo da posmatramo svet i kada pokušavamo da posmatramo sebe, um neprestano generiše priče i objašnjenja koje nameće stvarnosti. To nam ne dozvoljava da vidimo šta se zaista dešava jer smo zaslepljeni fikcijama i pričama koje sami stvaramo, ili ih stvaraju drugi, a mi u njih verujemo. Meditacija mi pomaže da stvarnost vidim kakva jeste – da se ne uplićem ni u kakve priče i izmišljotine.

Kako biste posavetovali osobu koja želi da vodi pristojan život i doprinese dobrobiti onih koji se još nisu rodili, kao i onih koji su već ovde?

Potrudite se da što bolje upoznate sebe, a posebno da saznate tačno šta želite od života, jer će vam u suprotnom tehnologija diktirati životne ciljeve, i tako postajemo robovi tuđeg programa. A uopšte nije lako otkriti šta zaista želimo od života. Ne kažem da je to lak zadatak.

Ako bismo mogli beskonačno da odlažemo smrt, da li bismo bili u stanju da pronađemo smisao bez onoga što je Sol Belou nazvao „crnom pozadinom koja omogućava da se vidimo u ogledalu“?

Mislim da bismo mogli, da. Postoje i drugi problemi sa kojima se suočavamo kada prevaziđemo probleme starosti, ali mislim da nedostatak smisla neće biti ozbiljan problem. U poslednja tri veka, gotovo sve nove ideologije modernog sveta uopšte ne zanima smrt, ili makar smrt ne vide kao nekakav izvor smisla. Starije kulture, naročito tradicionalne religije, uglavnom su koristile smrt kako bi objasnile u čemu je smisao života. Kao, na primer, u hrišćanstvu – bez smrti, život nema smisao. Smisao čitavog života se svodi na ono što se dešava nakon što umrete. Ako nema smrti, nema raja, nema pakla... onda, za hršćanstvo, nema ni smisla. Ali tokom poslednja tri veka svedočili smo usponu velikog broja modernih ideologija, kao što su socijalizam, liberalizam, feminizam, komunizam, kojima smrt nije bila potrebna kako bi se životu obezbedio smisao.

Izvor: theguardian.com  
Prevod: Maja Horvat