Jurij Gagarin: Običan momak iz naroda koji je poveo čovečanstvo ka zvezdama

Jedan sasvim običan momak, sin radnika iz malog mesta u središtu Rusije, pre šest decenija poveo je čovečanstvo ka zvezdama. Uvek nasmejano lice Jurija Gagarina, čoveka...

Izdavačka kuća Laguna objavila je nedavno Gagarinovu biografiju, koja nosi simbolični naslov „Put do zvezda“. Pred čitaocima je dirljivo Gagarinovo svedočanstvo o detinjstvu obeleženom ratom, mladosti posvećenoj sticanju najraznovrsnijih znanja i veština, prepunoj odricanja, ali i vere u sopstvene snove, kao i o blistavom ulasku u istoriju civilizacije.

Pripovedanje Jurija Gagarina o svom životu privući će, pre svega, one čitaoce koji su radoznali i željni da zavire u svest čoveka koji je doživeo neposredni susret s kosmosom. Knjiga će im, međutim, doneti i jednu autentičnu sliku posleratnog sovjetskog društva, čiji su žitelji verovali u bolju sutrašnjicu.

„Knjiga je napisana i objavljena 1962. godine, neposredno nakon leta koji se desio 12. aprila 1961. godine. U tom smislu ona zaista donosi jednu sliku tog vremena i tog društva koje, kada se čita iz današnje perspektive, deluje daleko, pre svega zbog vrednosti kakvih danas više nema“, kaže u razgovoru za Sputnjik urednica izdanja Jasmina Radojičić.

Gagarin autobiografiju otpočinje rečenicom:

„U to vreme Sovjetski Savez je klasi radnika obezbedio uslove koji su do tada bili nezamislivi. U tom smislu Jurij Gagarin jeste otelotvorenje ideje da se sin običnog radnika, ukoliko je dovoljno posvećen i uporan, može doslovno vinuti u zvezde. Živeo je u društvu koje mu je to omogućilo, što je danas gotovo nemoguće, jer, ukoliko nemate određene klasne privilegije, teško da možete računati na pomoć države kakva je postojala u SSSR-u“, napominje naša sagovornica.

Gagarinova iskrena i krajnje dobronamerna vera u komunizam i socijalizam ispunjava gotovo svaku stranicu knjige. Važan autoritet u njegovom životu bio je Vladimir Iljič Lenjin, na kog se često poziva i kog često citira, veličajući sovjetski društveni poredak i sebe kao deo tog sistema.

„Gagarin je verovao u svoje snove. Ta vera, optimizam i poletnost su ga vinuli u zvezde. Ipak, tome su doprineli i konkretni materijalni uslovi koji su omogućavali napredak ljudima poput njega“, naglašava naša sagovornica.
Mnogim čitaocima možda neće biti bliska ličnost čoveka koji je u biti bio vojnik, vrlo disciplinovan, usredsređen na obaveze, zadatke i ciljeve, ali ih Gagarinova neposrednost i iskrenost neće ostaviti ravnodušnim.

Stranice njegove autobiografije odišu radošću življenja, odanošću prijateljima, ljubavlju prema porodici, kao i ogromnom verom u društveni sistem, državu i čitav sovjetski narod. Čak i kada se seća teških ratnih godina i brojnih neprijatnih i tragičnih događaja iz tog vremena, Gagarin je sve vreme usredsređen na srećan ishod, na radost zbog pobede nad fašizmom, na vreme koje dolazi nakon rata.

„Jurij jeste bio vojnik, a to se vidi i u njegovom lakonskom stilu pisanja. Knjiga je bila namenjena širokim narodnim masama, pisana je tako da bude razumljiva svima. Prisutni su sve vreme u knjizi i njegov optimizam i polet, odnosno njegova ličnost koja je predstavljala otelotvorenje sovjetske ideje“, napominje Jasmina Radojičić.

Uzbudljivi period priprema za let u kosmos i konačno ostvarenje svog sna, koje je zauvek upisano u istoriju, Gagarin je opisao s mnogo emocija. Ipak, taj neverovatno hrabar, istrajan i odvažan čovek ni jednog jedinog trenutka nije nadmen.

Gagarin je, kako navodi Jasmina Radojičić, smatrao da je deo kolektiva.

„Nadmenost koja je vezana, ipak, za jaku individualnost, ili individualistički pogled na svet, u knjizi je sputana. Gagarin se, zapravo, sve vreme obraća kolektivu, iz pozicije nekoga ko je na potpuno istom nivou sa celim narodo“", napominje Jasmina Radojičić.

Jurij Gagarin je vladao teorijskim znanjima iz fizike, mehanike, kosmonautike i drugih srodnih oblasti. Vladao je i brojnim zanatima, praktičnim veštinama i bio u odličnoj fizičkoj kondiciji.

Ispovest prvog čoveka u kosmosu, istovremeno, potvrđuje i njegovu pripadnost jednoj velikoj kulturi, u kojoj je potpuno prirodno da jedan vojni pilot, a potom i kosmonaut, posvećeno čita ruske klasike, da govori o „Kavkaskom zarobljeniku“ Lava Tolstoja, o delima Puškina i Gogolja, nezaboravnim trenucima provedenim u Sankt Peterburgu, Moskvi i njihovim veličanstvenim muzejima.

Književnost i umetnost su bili duhovna nadogradnja za čoveka koji se divio nauci i tehnici i dometima armije inženjera, fizičara i drugih stručnjaka koji su predanim radom doprineli ostvarenju sna – od izgradnje i slanja u svemir prvog veštačkog satelita do odlaska čoveka u kosmos.
 
Misao koja ga je vodila ka putu ka zvezdama bila je rečenica pionira kosmonautike Konstantina Ciolkovskog:
 
„Ljudski rod neće večno ostati na Zemlji, već će u potrazi za svetlošću i prostranstvom prvo bojažljivo dospeti van atmosfere, a zatim će osvojiti sav prostor Sunčevog sistema.“
 
 
Autor: Valentina Bulatović
Izvor: rs.sputniknews.com