„Još uvek postoje oni koji poseduju viteške vrline“: promovisan roman „Sveti rat za Carigrad“ Aleksandra Tešića

Promocija knjige „Sveti rat za Carigrad“ Aleksandra Tešića održana je u četvrtak 30. januara u izuzetno posećenoj kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.



Pored autora, govorili su Marko Aleksić, istoričar i arheolog, i Dubravka Dragović Šehović, urednica Lagune, a odlomak je čitala glumica Vesna Stanković.

Roman „Sveti rat za Carigrad“ čitaoce vodi kroz vekove – od slavnih trenutaka prestonice Vizantijskog carstva i povratka Pravog krsta do strašnih opsada koje su pretile da unište srce hrišćanstva. Aleksandar Tešić pripoveda epsku priču o požrtvovanosti, hrabrosti i veri.

Carigrad, grad bogate istorije i kulturnog nasleđa, bio je poprište sukoba velikih sila – hrišćanstva i islama. Na njegovim zidinama se 1453. odigrao poslednji krvavi megdan cara Konstantina Dragaša i sultana Mehmeda.

Ovo nije samo istorijski roman već je istovremeno dirljiva, potresna saga o ljudima koji su sopstvenim nesebičnim žrtvovanjem ispisali stranice istorije.

Dubravka Dragović Šehović je na početku istakla zadovoljstvo što sa Tešićem sarađuje dugi niz godina, počev od serijala „Kosingas“, te da joj je zbog toga naročito drago što se ovim izuzetnim romanom priključio Laguni.

„Ovo je ne samo istorijski roman, ovo je priča o stradanju, ljubavi, žrtvi… Aleksandar je pravi majstor građenja radnje koja je puna dramatičnosti, intriga, avanture… Tešić je posvetio pažnju svim likovima. Neizbežno je da se vežete za te karaktere, te iako znamo istorijski ishod, potajno se nadamo da će pisac izmaštati neku pobedu. No, istorija je neumoljiva“, kazala je urednica.

Na početku svog izlaganja Aleksandar Tešić je želeo da izrazi podršku studentima, što je ispraćeno aplauzom publike.

„Ideja je nastala kada sam završio roman o Milošu Obliću 2012. Ceo svet ima sreće jer su ostale detaljne hronike o samoj opsadi Carigrada, zahvaljujući onima koji su preživeli i pisali o tome. Želeo sam sve da uvrstim u roman. Morao sam da zasučem rukave, jer nisam imao srca da preskočim sve te likove, sudbine i događaje“, priznao je Tešić, dodajući da voli detalje i da mu se u glavi odvija čitav film koji prenosi na papir.

Kao u pozorišnoj predstavi, glumica Vesna Stanković je uskočila na scenu, izašavši na pauzi sa svoje predstave, samo kako bi pročitala odlomak iz Tešićeve knjige i izrazila divljenje prema njegovoj književnosti koju, kako je rekla, izuzetno ceni i pomno čita.

Nakon dugog aplauza, istoričar Marko Aleksić je istakao kako veliki pisac svojim karakterima i sudbinama s kojima se povezujemo čini da, uprkos neumoljivoj istoriji, imate nadu da će biti drugačiji ishod:

„Nadanje je suština života. Imamo sreću da se ove teme prihvatio tako veliki pisac. Predivno je koliko se posvetio detaljima, pravo je uživanje upoznati oba sveta. Istorija jeste nauka, ali i mnogo više od toga. Tešić je na najbolji način spojio istoriju i istinu sa književnošću.“

Aleksić je podsetio na brojne likove koji su spremni da žrtvuju sve zarad ideala, vere u nešto veće. Takva je veličanstvena sudbina Konstantina Dragaša koji odlučuje da dâ svoj život i umre časno braneći do kraja svoj grad.

„Ključno pitanje za nas danas je kakav bismo kraj mi odabrali. Desio se veliki preokret. Živimo u vreme kada je naš vlastiti život najveća vrednost, mi smo sebi najvažniji, a to je dosta suprotno od naše prirode. U ovoj drami naroda i civilizacije mi spoznajemo suštinu življenja i smrti, dijalog čoveka sa nebom, dramu svakog pojedinca“, ocenio je istoričar.

Posebno mesto u romanu imaju Srbi koji su svoju ulogu imali i s jedne strane i s druge strane zidina.

„Mi znamo iz istorijskih izvora da je Konstantin Mihailović s vojvodom Brežičićem učestvovao na strani Turaka jer je despot Đurađ bio vazal i morao je da pošalje trupe. S obzirom na to da znamo da smo mirođija u svakoj čorbi, možemo da pretpostavimo da je bilo dobrovoljaca i s druge strane. Takođe, maćeha sultana Mehmeda koju je veoma poštovao, bila je Mara Branković, vrlo uticajna žena. Kod stranih istoričara možete naći da je opisana kao najvažnija ličnost tog vremena. Takođe, Konstantin Dragaš je bio po majci Srbin i jedini vizantijski car koji je dodao majčino prezime. Bilo je vrlo zanimljivo sve to istražiti…“, kazao je Tešić.

Piščevi prethodni romani su se u većoj meri bavili fantastikom, a ovde je ona prisutna samo kroz simbolizam, verovanja u proročanstva i predanja.

„Kada sam pisao ovaj roman, želeo sam da izbegnem fantastiku kao takvu, međutim, cela istorija Carigrada je vezana za sujeverje. Bogorodica se pojavljivala redovno prilikom odbrane grada i kažu da ga je svaki put spasila od pada. Prema predanju, pored nje se pojavio tajanstveni anđeoski konjanik koji je došao da zameni ranjenog vojnika. Po legendi, dok on bude čuvao bedem, grad neće pasti. Iskoristio sam tu legendu za našeg vojnika Srbina“, priznao je pisac.

Za kraj je Tešić ocenio da su se u današnje vreme viteške vrline poput časti, poštovanja reči i dostojanstva zagubile.


„Takve vrline se mogu danas nazirati u tragovima, ali, hvala Bogu, ima ljudi koji drže do svoje časti i dostojanstva, počev od naših studenata. To nas ohrabruje, u jednom trenutku smo pali do dna, a oni su nas podigli na svojim ramenima. Ima nade“, zaključio je Aleksandar Tešić.