Primenite islandsku „Božićnu poplavu knjiga“ ove zime i poklonite voljenima knjige koje će čitati na Badnje veče. Ovo je tradicija vredna nasleđivanja.
Šta je Jolabokaflod? To je islandski praznik koji polako postaje trend proslave Božića. Island je možda najbolje mesto na svetu ako ste ljubitelj knjiga – a Božić na Islandu je možda najbolji deo godine. 93% Islanđana pročitaju barem jednu knjigu godišnje, u poređenju sa 73% Amerikanaca, tako da nije iznenađenje što je Island treća najpismenija država na svetu (Finska i Norveška su na prva dva mesta). Na Islandu, jedan od deset ljudi će objaviti knjigu tokom života, a 2011. Unesko je izabrao Rejkjavik za grad literature.
Na Islandu sezona praznika zvanično počinje dobijanjem Bokatidindija – kataloga svih novih knjiga objavljenih tokom tekuće godine. Zadržimo se malo na tome: Asocijacija izdavača Islanda šalje besplatni katalog knjiga
svakom islandskom domu. I ljudi polude.
Tako otpočinje islandski božićni običaj, Jolabokaflod. Šta je Jolabokaflod? Jolabokaflod, odnosno „Božićna poplava knjiga“, potiče iz perioda Drugog svetskog rata kada je uvoz bio ograničen, ali papir je bio jeftin. Populacija Islanda nije bila dovoljno velika da održava izdavačku industriju tokom cele godine, tako da su izdavači preplavljivali tržište novim naslovima tokom poslednjih sedmica u godini. I dok poklanjanje knjiga nije jedinstveno samo za Island, tradicija razmene knjiga na Badnje veče,
a zatim provođenje večeri u čitanju, postaje kulturološki fenomen. Poslednjih godina se ovaj običaj proširio po društvenim mrežama, a knjiški moljci širom sveta počinju da prihvataju ovu ideju.
Prošlog Božića, moja porodica se okupila da proslavi praznike u Portlandu, u Oregonu. Bilo je mnogo ljudi. Moja polusestra i njena žena su se venčali nedelju dana pred Božić, tako da je familija sačinjena od roditelja, braće i sestara i partnera i polubraće i polusestara i tazbine i dece bila brojnija nego inače. Izbrojala sam ljude na mojoj listi za poklone i odlučila da ove godine uradim nešto drugačije. Umesto da lupam glavom, otvorila sam Goodreads aplikaciju i ušla u knjižaru. Rešila sam da budem žena koja je uvela revoluciju u porodičnu tradiciju kupovine božićnih poklona.
Koncept je bio jednostavan: jedan deo Jolabokaflod, jedan deo sastanak na slepo sa knjigom, uz mogućnost da plan propadne. Bilo je 10 odraslih osoba na mojoj listi, tako da sam nameravala da kupim 10 najboljih knjiga koje sam pročitala prethodne godine. U obzir su dolazile samo knjige koje sam ocenila sa pet zvezdica, i morale su da imaju nešto zanimljivo za više od jedne osobe na listi. Srećom, imala sam na raspolaganju ogroman spisak polovnih knjiga u knjižari, tako da sam odredila limit od 10 dolara po knjizi i krenula u lov.
Dok sam pretraživala, smislila sam kratke opise za svaki naslov. Onda, baš kao što bi neko uradio na sastanku na slepo sa knjigom, umotala sam knjige i napisala par reči na karticama kako bih dala neki trag o žanru i stilu.
Nakon večere na Badnje veče, porodica se okupila ispred vatre u dnevnoj sobi moje sestre. Bebe su već bile uspavane. Moj petogodišnji sin i šestogodišnji nećak su se šćućurili na kauču sa mojim tatom, koji je glasno čitao stihove iz vremešnog primerka „The Night Before Christmas“, što je božićna tradicija u našoj porodici otkad je bio dete.
Kada se pesma završila sa „Happy Christmas to all, and to all a good night!“ otvorila su se vrata za Jolabokaflod. Uručila sam umotane knjige odraslima (dečaci su dobili svoje dečje knjige). Prosleđivali smo svaku umotanu knjigu po sobi da bi svako mogao da pročita kartice, a onda smo ih stavili na stočić.
Dala sam im uputstva: svako neka uzme knjigu koja ga privuče i neka je otvori. Ako ste je već pročitali, možete da ja trampite sa nekim ko ima knjigu koju biste čitali. Ozarila sam se dok sam gledala članove porodice dok otvaraju knjige koje sam sa zadovoljstvom pročitala. Na moje zaprepašćenje, niko nije odabrao knjigu koju je već čitao, tako da se strepnja od propalog poduhvata nije ostvarila. Razgovarali smo o knjigama dok se žar gasio, a onda je svako otišao u krevet sa novom knjigom u ruci.
Ove godine ćemo malo promeniti pravila. Svako će doneti svoju knjigu za sastanak na slepo. Neću biti jedini Deda Mraz u sobi, a naučiću i nešto novo o ljudima koje najbolje poznajem: saznaću šta su najradije čitali u prethodnoj godini.
Autor: Gviniver de la Mare
Izvor:
www.readitforward.com
Prevod: Borivoje Dožudić