Jelena Bačić Alimpić: Otac mi je pokazao kojim putem da idem u životu

Već tri nedelje na raznim lokacijama u Vojvodini snima se serija „Ringišpil“, rađena po istoimenom bestseleru Jelene Bačić Alimpić. Poznata književnica i nekada popularna voditeljka kaže da je dve i po godine čekala na ispunjenje velike želje i da se ona napokon ostvaruje.

„Snimanje teče po planu, Bogu hvala, prezadovoljna sam scenarijom koji je za potrebe serije adaptirala naša čuvena scenaristkinja i dramaturškinja Nataša Drakulić. Reditelj Miloš Kodemo takođe je fenomenalan za saradnju, pored toga što je majstor svog zanata. Nevena Nerandžić je za mene otkrovenje. Kada su mi rekli da će ona glumiti lik Ane Balint, bila sam blago skeptična, ali kada sam je videla na setu, uzviknula sam: ’To je to! To je moja Ana!’ Verujem da će ona u toj glavnoj, svojoj prvoj velikoj ulozi, dati sve od sebe i da prenese gledaocima sve emocije i senzibilitet moje Ane“, započinje priču za Blic magazin Jelena Bačić Alimpić.

Poslednja želja

Književnica otkriva zbog čega je od njenih brojnih uspešnih knjiga izbor pao baš na ekranizaciju prvog romana „Ringišpil“, koji je objavila pre trinaest godina.

„Ispočetka sam mislila da je moja knjiga ’Pismo gospođe Vilme’ lakša i svakako manje zahtevna, a opet izuzetno snažna priča za dramatizaciju, ali je Nata Drakulić želela ’Ringišpil’ i ja sam pristala. Nas dve smo se odmah razumele, zahvalna sam joj što je unela najmanje moguće izmene za adaptaciju moje knjige i zaista je smatram vrhunskim profesionalcem i iznad svega divnom ženom“, kaže Jelena.

Iako mnogi misle da će se i Jelena pojaviti u seriji, od tog posla nema ništa...

„Naravno da neću (smeh). Meni je mesto iza kulisa“, kaže ona.

Jelena je svoju novinarsku karijeru započela kao autor dokumentarnih TV emisija, a nastavila kao voditelj zabavnih tok-šou programa. Onda je, jednostavno, napravila zaokret u karijeri i okrenula se pisanju romana koji su postajali bestseleri.

„Kada me pitaju da li sam baš tako zamišljala svoju karijeru, rekla bih da nisam, čak ni u najluđim snovima. Ali znate kako kaže naš narod: ’Čovek snuje, Bog odlučuje.’ Zaista ne mislim da je jedna od poslednjih želja mog počivšeg oca bila slučajna. Posle 16 godina od njegove smrti čvrsto sam uverena da mi je on pokazao put i na tome ću mu zauvek biti zahvalna“, kaže Jelena.

Baka koja ne skida osmeh sa lica

Na pitanje šta bi trebalo da se dogodi pa da se ponovo Jelena vrati na male ekrane, u ulozi novinara i voditelja, književnica kaže:

„Da moja deca i ja nemamo šta da jedemo. Najiskrenije“, kaže ona.

Dok se nada da će od snimljenog materijala za „Ringišpil“ biti izmontiran i film, ostaje joj da se oproba i sa pozorišnim komadom.

„To bih mnogo volela. Pozorište je moja mladalačka ljubav i volela bih da vidim neko svoje delo adaptirano za ’daske koje život znače’“, kaže spisateljica.

Jelena će sigurno 2023. godinu pamtiti ne samo zbog serije već i po tome što je postala baka male Mile.

„Ova 2023. godina je po mnogo čemu za mene značajna i privatno i poslovno. Jedna, rekla bih turbulentna, nezaboravna godina u kojoj sam dobila unuku, slomila rame i nadlakticu, bolovala, beskrajno se radovala ćerkinom diplomskom na Univerzitetu primenjenih nauka u Holandiji, početku snimanja serije ’Ringišpil’, bezbrojnim književnim večerima, mojoj prvoj knjizi za decu, bajci ’Kako je vila Mila dobila krila’, i naposletku, nadam se da će moj trinaesti roman ’Poslednji sati’ ugledati svetlost dana u knjižarama početkom decembra...“, priča Jelena.

I pored svih problema koje svaki čovek ima, Jelena važi za osobu koja skoro nikada ne skida osmeh sa lica.

„Moram. Jednostavno, tako guram kroz život koji nije uvek lak, ali nam je od Boga dat i ja sam zahvalna žena“, zaključuje književnica.



Novosađanka

Jelena nikada nije želela da promeni svoje mesto stanovanja. Kao rođena Novosađanka i kada je radila u Beogradu, svakog dana je putovala do posla i vraćala se.

„Nikada nisam razmišljala da promenim mesto stanovanja jer je Novi Sad grad u kome sam rođena, beskrajno sam vezana za svoju ravnicu, tu su svi moji preci, moja deca, porodica i prijatelji. I moj grad se, kao i mnogi gradovi u Srbiji, promenio u poslednje dve decenije, pa ipak u njemu se još oseća dah austrougarske i velikog kulturnog i istorijskog nasleđa. Teško da se Novi Sad može uporediti sa metropolom po broju stanovnika, ali po atmosferi mogla bih da ga uporedim sa Bečom“, kaže ona.

Otkriva nam da voli deo grada na obali Dunava, parkove i salaše koji ga okružuju. Kupila je kuću na Fruškoj gori i kaže da je tu pronašla svoj mir.

„Tačno je da sam pronašla mir i često tamo boravim. Osećaj kada te ujutru probudi šum breze i cvrkut ptica nema cenu“, objašnjava Jelena.

Autor: Dafina Dostanić
Izvor: Blic
Foto: Marko Ristić