Američka autorka Elizabet Gilbert je svoje memoare „Jedi, moli, voli“ otvorila živopisnim opisom sebe kako plače, usamljena, na podu kupatila. Udata je za pogrešnog čoveka (koji spava u sobi pored), živi u predgrađu gde postoje određena očekivanja i vodi naizgled savršen život koji ne želi.
Tim izuzetno ličnim trenutkom kroz koji je prošla gotovo svaka žena autorka je uspela da skrene pažnju čitateljki širom sveta. Gilbertova, novinarka i autorka iz Njujorka, u vreme dešavanja knjige ima 34 godine. U toku krize koja se nastavlja, ona se obraća Bogu, razvodi, ima aferu osuđenu na propast i odlazi na godinu samootkrivanja i izlečenja. Piše: „Želela sam da istražim umetnost užitka u Italiji, umetnost posvećenosti u Indiji i, u Indoneziji, umetnost balasiranja to dvoje.“
Objavljena 2006. godine, knjiga „Jedi, moli, voli“ je prodata u preko sedam miliona primeraka i prevedena na 30 jezika. Džulija Roberts je odmah otkupila prava za nju. Postoji parfem inspirisan knjigom, linija nakita, paket odmora zasnovan na putanji Gilbertove, a mesta i ljudi koje je posetila te godine opsedaju žene sa svih strana sveta željne da pođu autorkinim stopama.
Naravno, bilo je i negativnih reakcija. Autorka je nazivana smešnom i samozadovoljnom, a objavljena je knjiga koja je parodija na sve: „Drink Play F@#k: One Man’s Search for Anything Across Ireland, Las Vegas and Thailand“ („Pij, igraj, j@#i: Potraga jednog čoveka za bilo čim od Irske preko Las Vegasa do Tajlanda“).
Bez obzira na sve, Gilbertova je uspela da pridobije pažnju više od sedam miliona čitalaca, uglavnom žena. Kako joj je to pošlo za rukom? Pre svega, ton kojim je pisala je jezgro uspeha ove knjige. Gilbertova je kao pripovedač dopadljiva od samog početka: topla je, zabavna i, kako sama kaže, može da se sprijatelji sa bilo kim bilo gde. To uključuje i njene čitateljke koje su postale posvećene poput članica nekog kulta.
Pre nego što je bilo ko mogao da pretpostavi kakav će fenomen nastati, autor prikaza knjige za „Njujork Tajms“ je napisao: „Ako danas postoji dopadljiviji autor od Gilbertove, ja ga nisam pronašao... ona je zaista, zaista fina. Proza joj je podstaknuta mešavinom inteligencije, domišljatosti i kolokvijalnog izobilja koji je gotovo neodoljiv, i čini da čitaocu bude drago što ima to zadovoljstvo da se uključi.“
A tu je i jednostavna struktura knjige: 108 mikro poglavlja – koliko ima perlica na niski džapa male, tradicionalnoj ogrlici za molitvu – ideja koja se Gilbertovoj javila tokom meditacije u Indiji. Zatim su ova poglavlja podeljena u tri odeljka koji predstavljaju tri zemlje koje je posetila.
Ne smemo zaboraviti ni Opru Vinfri. Čuvena voditeljka ima neverovatan uticaj na izdavačku industriju u SAD. Knjiga spomenuta u njenoj emisiji (koju gleda oko 23 miliona gledalaca svake nedelje) postaje bestseler preko noći. Vinfrijeva je podržala ovu priču Elizabet Gilbert o ženskom osnaženju i duhovnom otkriću i autorka joj je bila gost u emisiji nekoliko puta.
Iako ne želimo da umanjimo značaj Vinfrijeve, ipak treba napomenuti da postoji nešto beskrajno privlačno u ideji o napuštanju svega i počinjanju ispočetka. Zapravo, svaka priča o potrazi za ljubavlju i srećom uvek pronađe svoju publiku.
Iako „Jedi, moli, voli“ nije rival „Ani Karenjinoj“, sama suština ove priče je univerzalna. Kako i sama autorka piše u knjizi, jedna stogodišnjakinja joj je rekla: „Postoje samo dva pitanja oko kojih su se ljudi svađali tokom cele istorije: koliko me voliš? I, ko je glavni?“
Mnogi od nas verovatno su se sretali sa ženama koje su uradile nešto slično kao Gilbertova. Razvele se nakon deset godina braka i otišle da jašu konje po Španiji i Portugalu. Jednostavno stale i učinile nešto za sebe.
Jedna stvar koju je Elizabet Gilbert posebno dobro uradila je to što je uspešno utvrdila šta joj je predstavljalo problem i imala hrabrosti, snage i usredsređenosti da to promeni. Za sve nas koji smo ikada plakali na podu kupatila autorka poručuje važnu stvar: postoji nada.
Autor: Melisa Vitvort
Izvor: telegraph.co.uk
Prevod: Dragan Matković