Jasenka Lalović sa „Bastadurom“ posetila Petrovac na Moru, Kotor i Trebinje

Nakon regionalno uspešne trilogije „Brda od pelina“, odnosno knjiga „S one bande moje gore“, „S ove bande moje gore“ i „Kastigulja“, u kojoj je pisala o crnogorskoj ženi, Jasenka Lalović u novom romanu „Bastadur“, čiju radnju smešta u prvu polovinu XX veka, sledi ideju da u svakom čoveku živi komadić kaluđera, baš kao što u svakom kaluđeru pretekne deo njegovog svetovnog života.

Jasenka je, odmah po objavljivanju, knjigu predstavila u Petrovcu na Moru, Kotoru i u Trebinju.

Kao i njene prethodne knjige, i ova je na put do čitalaca krenula iz Petrovca 13. decembra.

Promocija je održana u Spomen-domu „Crvena komuna“. Pored autorke, o „Bastaduru“ su govorile mr Lucija Đurašković, i moderatorka Milica Stanić-Radonjić.

Dan kasnije, „Bastadur“ je predstavljen i pred kotorskom publikom u bioskopu „Boka“.

Govoreći o knjizi, recenzentkinja i docent dr Olga Vojičić Komatina kazala je da autorka kroz roman „bastadurno“ interpretira sve junake sa kojima će se čitalac upoznati: „To su likovi, u ovom slučaju muški, koji stalno imaju emocionalne mijene, koji su stalno u životnim stranputicama, imaju dileme i boljke, želje i frustracije, koji se vječito oburdavaju, ali se uvijek iznova pronađu i izgrade.“

Rekla je i da su u pitanju junaci sa čudnom kombinacijom primorskog i planinskog vazduha, jer su zato multikulturalni: „Brojni od njih imaju i svoje visine kojima streme i širine kojima obuhvataju polja i daleka mora i nikad da se smire. To su junaci sa nekim vratolomijama, brodolomima, burama, uraganima, olujama, ali i sa bonacama. Da nije bilo bura, ne bi nikada spoznali sebe i nikada znali koliko mogu, i ne bi se nikada, kako to kaže Jasenka, obožili, odnosno došli do sebe boljega. To jest, ne bi se nikada očovječili“, rekla je Vojičić Komatina.

Jasenka Lalović je o svom romanu pred kotorskom publikom rekla: „Odlučila sam da ovaj roman napravim kao protivtežu kastigulje zato što mislim da, kada ne živite na ovim prostorima, kada niste ovdje konstantno kao ja, postanete svjesni da ljudi sa strane često ne razumiju kakvo je naše biće. Površnost koju živimo je stroga, sklona je izopštavanjima, tu je sve crno-bijelo. Duboko vjerujem u jednu posebnu emociju koju nosi muškarac sa ovih prostora. Kada vam neko kaže glorifikacija muških glava, to treba vrlo oprezno da posmatramo. Ovo su stradalni prostori, ovdje je vazda falilo muških glava i, da bi se napravila ravnoteža, bilo je nužno da se muškarac podigne na viši pijedestal. Muškarci su stradali, odlazili su u pečalbu, nije ih bilo, tako da sve to treba vrlo kompleksno da se posmatra. ’Bastadur’ je trebalo da skrene pažnu upravo na to, jer i danas žene žive taj teret, pogotovo žene pomoraca, vazda su odsutni, to je nešto što se ponavlja. Na ženama je posebna odgovornost i teret. Da bi se sve sagledalo i razumjelo na pravi način, mora se gledati kompleksno – zašto smo baš takvi kakvi smo, a što se mene tiče, mi smo najbolji, na svijetu boljih od nas nema“.

U Muzeju Hercegovine u Trebinju 15. decembra takođe je predstavljen „Bastadur“.

Pored Jasenke Lalović, u programu su učestvovali: novinarka Dragana Mihić, kao moderator, i trebinjski srednjoškolci: Teodora Kovačević, koja je izvela nekoliko kompozicija na violončelu, i Damjan Begenišić, koji je čitao odlomke romana. Promociju je organizovalo Udruženje građana ,,Mostovi“ iz Trebinja.

Zbog velikog interesovanja čitalaca u Srbiji i Crnoj Gori, samo 2 dana posle izlaska knjige, u štampu je otišao drugi tiraž „Bastadura“. Proverite zašto.