„Izlečenje“ nam govori kako da prihvatimo ulogu duha u zdravlju tela

Engleska naučnica Džo Marčant se dotakla mnogih pitanja u svojoj poslednjoj knjizi „Izlečenje: Naučne činjenice o moći duha nad telom“. U njoj nam govori da joj je dosta stare ideje o dualizmu koja postavlja duh na jedan kraj stola, a telo na drugi, poput bračnog para koji nema šta da kaže jedno drugom.

U uvodu knjige napisala je: „S jedne strane zbijaju redove zagovornici klasične zapadne medicine. Oni su racionalni, redukcionistički nastrojeni, utemeljeni u materijalnom svetu. Njihov obrazac podrazumeva da je telo nalik mašini. Misli, uverenja i osećanja najvećim delom ne igraju važnu ulogu u lečenju zdravstvenog poremećaja.“ A sa druge strane? „Svi ostali“, zaključuje kratko. A među njima su terapeuti koji se bave prošlim životima, energijama, homeopatijom.

Gospođa Marčant je kao cilj „Izlečenja“ postavila ideju razotkrivanja apsurdnosti ove dihtomije i veoma pažljivo naglašava da ne toleriše gluposti. Njene doktorske diplome iz genetike i medicinske mikrobiologije pokazuju da je nauka njen prijatelj. Njena je želja da nam pokaže koliko je važna i uticajna uloga duha u sveukupnom zdravlju organizma.

Nakon uvoda sledi 12 poglavlja u kojima nas autorka vodi širom planete kako bismo se upoznali sa najnovijim istraživanjima odnosa između duha i tela. Terapija virtuelnom realnošću u Sijetlu! Hipnoza u severnoj Engleskoj! Studije placeba u Italiji i Nemačkoj!

Iako će vam mnoge teme vezane za pozitivnu psihologiju koje autorka spominje zvučati poznato, postoje dve stvari koje izdvajaju „Izlečenje“ od ostalih knjiga ovog tipa.

Prvo, Džo Marčant piše dobro, a to nije čest slučaj u ovom žanru. Obično morate da birate između autora koji dobro razumeju nauku ali ne umeju da pišu, i onih koji dobro pišu ali ne razumeju nauku.

Drugo, autorka je odabrala veoma dopadljive likove da nam kroz njih pokaže važnost istraživanja o kome govori – zaboravljamo da su oni koji se okreću alternativnoj medicini najčešće ekstremi – i zaista se potrudila da pronađe neke veoma inspirativne ljude poput starice od 102 godine na Kostariki koja iz glave recituje šestominutnu pesmu Pabla Nerude.

Studije o placebu koje autorka navodi su neodoljive čak i za one koji su dobro upućeni u temu. Da li ste znali za ispitivanja placeba koja uključuju lažne operacije? Operacije! (Ne sa potpunom anestezijom, ali opet...) Ili da bolje dejstvo imaju veće pilule placeba od manjih? (Što je zanimljivo s obzirom na to da ih unosite na isti način.) Ili da placebo čak ima dejstvo i kada znamo da je reč o placebu? A tu su i dokazi koji ukazuju na to da placebo ima efekat i na imuni sistem, ne samo na subjektivni osećaj bola.

„Nije tu reč o prevari, pozitivnom razmišljanju ili ideji da je sve u umu“, piše autorka objašnjavajući biologiju placebo efekta. „Reč je o fizičkom mehanizmu, konkretnom poput efekta bilo kog leka.“ Ono što u suštini progutamo sa svakom tabletom je ideja da će nam biti bolje. Samo ovo uverenje je često dovoljno da pokrene oslobađanje prirodnih endorfina našeg tela, ili dopamina, ili koje god hemikalije koju naše telo očekuje pri uzimanju konkretnog leka.

Nakon placeba, Džo Marčant se okreće istraživačima koji pokušavaju da koriste moć duha u borbi protiv hroničnog umora, sindroma nadražljivosti stomaka ili fizičkog bola kome se ne može poreklo. Ono što većina pristupa ima zajedničko, bilo da je reč o hipnozi, kognitivnoj bihevioralnoj terapiji ili virtuelnoj stvarnosti, je to što nam skreću pažnju sa oboljenja. Jedna od najmoćnijih, a opet najjednostavnijih ideja knjige glasi: ponekad je razlika između toga da li se osećamo dobro ili loše samo u tome gde smo usmerili svoju pažnju.

Kako se knjiga nastavlja, tako nam autorka objašnjava načine na koje možemo obnoviti svoj mozak i unaprediti svoje zdravstveno stanje.

Ako postoji jedna lekcija koju možemo izvući iz „Izlečenja“ to je: bolesnima ništa ne može da zameni izraz brige na licu osobe kojoj je stalo do njih. Da li je zapadna medicina pogodna za tako radikalnu bliskost? Ne. Doktori su uvek u žurbi, sa previše očekivanja i obaveza. Ali s obzirom na to da nas nežnost ništa ne košta, možda je to i najlakše rešenje problema koje imamo.

Izvor: nytimes.com
Prevod: Dragan Matković