Iz ugla prevodioca: „Lepota drugog života“

„Lepota drugog života“, autobiografija glumice Šeron Stoun, knjiga je koja slavi žensku snagu i otpornost, a ujedno je i poziv na akciju i dokaz da nikad nije kasno progovoriti, o čemu piše prevoditeljka knjige Aleksandra Čabraja.

Priču o svom životu Šeron Stoun započinje od trenutka u kojem se on umalo završio. Njena autobiografija „Lepota drugog života“ počinje opisom teškog moždanog udara koji je Šeron Stoun jedva preživela. Upravo od tog dramatičnog događaja potiče i sam naslov knjige.

Šeron Stoun me je još u vreme „Niskih strasti“ zadivila svojom tako retkom sposobnošću da izgleda i ponaša se veoma provokativno a da pritom ne deluje jeftino ni vulgarno, već otmeno i prefinjeno. Zato sam očekivala da ni njena autobiografija neće biti tipična holivudska priča o menjanju muževa kao čarapa. Za razliku od mnogih svojih koleginica, Šeron Stoun je svoju autobiografiju pisala sama, sa željom da napiše iskrenu priču o svom životu. Zbog toga njena ispovest zvuči upečatljivo, autentično i iskreno.

Šeron Stoun je odrasla u skromnoj, radničkoj porodici irskog porekla sa dva brata i sestrom. Njen odnos sa roditeljima bio je komplikovan i težak, pogotovo sa majkom. U njenom odrastanju bilo je i veoma traumatičnih događaja, i Šeron i o tome otvoreno govori u svojoj knjizi. Šeron Stoun i njena sestra bile su seksualno zlostavljane od članova najuže porodice, a njen brat je imao ozbiljnih problema sa drogama i zakonom. Sve ovo je uticalo na to da prilično brzo odraste. Otac joj je govorio da poštovanje ne može da očekuje, već mora da ga zahteva, i to je dobro zapamtila.

Opisujući svoju karijeru u Holivudu, Šeron Stoun iskreno i otvoreno priča kako se probijala kroz okrutni svet filma prkoseći svim pokušajima da je pretvore u stereotip seks-bombe ili seksi plavuše i ućutkaju. Za razliku od većine tipičnih holivudskih zvezda, Šeron Stoun je uspela da se odupre svim konvencijama, neprestano je rušila predrasude i pomerala granice. Uloga Ketrin Tremel u „Niskim strastima“, koja ju je preko noći vinula u visinu holivudske slave, prvobitno nije bila namenjena njoj: pre nje je već desetak glumica testirano za istu ulogu. Šeron je, međutim, želela ovu ulogu i mada danas deluje neverovatno činjenica da je na plakatu za film „Niske strasti“ njeno ime sasvim neuočljivo pored imena Majkla Daglasa, mnogi smatraju da je Šeron nadvisila svog partnera u ovom filmu i postigla nemoguće uspevajući da lik jedne „kučke“, vanredno inteligentne spisateljice i hladnokrvne ubice Ketrin Tremel, deluje dopadljivo. Ubrzo smo saznali da je Šeron Stoun žena izvanredno visoke inteligencije, što je svakako mnogo doprinelo i njenom izuzetnom tumačenju ove uloge i ostalih poznatih, poput onih u filmovima „Kazino“, „Totalni opoziv“ i drugim. Međutim, iako je uvek javnosti pružala sliku savršenog glamura, Šeron Stoun se istovremeno privatno borila sa teškim problemima u braku i u ličnom životu, između ostalog i zbog nemogućnosti da zatrudni i rodi decu koju je toliko želela. Uprkos gotovo nemogućim okolnostima, Šeron Stoun nije želela da se odrekne želje da postane majka. Da bi to ostvarila, bila je spremna bukvalno na sve.

Nažalost, čini se da su sve nedaće i pritisci sa kojima se Šeron Stoun privatno suočavala ipak uzele svoj danak koji je jednog dana neočekivano došao na naplatu. Na vrhuncu svoje karijere iznenada je doživela težak moždani udar koji ju je doveo na ivicu života i smrti i potpuno onesposobio. Šeron Stoun je morala ponovo da uči da hoda, čita i govori. Zahvaljujući upornosti, pribranosti i izuzetnoj duhovnoj snazi, posle višegodišnje borbe sa bolešću i dugotrajnog oporavka, izborila se sa svim posledicama bolesti. Njena hrabrost i upornost u toj borbi deluje zaista nadahnjujuće.

„Lepota drugog života“ je priča koju nikad ne biste očekivali od jedne holivudske seks-bombe: to je potresno svedočanstvo o traumatičnom odrastanju, teškim zdravstvenim problemima i bespoštednoj borbi za opstanak i uspeh u surovom svetu filma. Baš kao i u svojim filmskim ulogama, Šeron Stoun se i u toj životnoj borbi pokazala kao dominantna i jaka žena.

Autor: Aleksandra Čabraja
Izvor: časopis Bukmarker, br. 37