Iz ugla pisca: Kako je nastala „Balada dekadenta“?

Nakon završenog troknjižja koje je predstavljalo skoro pa decenijski rad na pionirskim delima iz oblasti digitalnog realizma, psihoterapijske beletristike, erotskih trilera a kulminiralo distopijskom pričom o televiziji, odlučio sam da napišem ljubavni roman. To zvuci kao kliše, što verovatno i jeste istina, ali obećao sam sebi da to neće biti običan ljubavni roman. To će biti ljubavni roman iz muškog ugla, toliko deficitaran i potreban kako našoj tako i književnosti šireg regiona, jer su taj žanr nekako zaposele spisateljice od kojih su neke uspele da naprave veliki tržišni, ali i književni uspeh. I to je okej.

Za početak sam se držao oprobanog recepta i pisao sam samo ono što odlično poznajem, a to su moj privatni život, društvene nauke sa filosofijom, seks, partnerski odnosi kao i širi, manje ili više poznati društveni fenomeni kao što su supkulture umetnika i trenera zavođenja, šamanski psihodelični rituali Amazonije ali i putovanja po Evropi, koja su tekstu donela neophodnu dinamiku i „road“ momenat. Osim toga, a nimalo manje važno, ovo je roman o muškoj ljubavnoj patnji koji prikazuje sve ono sa čime se suočava glavni junak, pisac i psihoterapeut (to jest ja), gde vidimo da i ljudi koji se profesionalno i uspešno bave ljudskim psihičkim stanjima i problemima nisu na njih imuni, i ovo je važno zbog razbijanja stereotipa o radnicima iz oblasti mentalnog zdravlja, ali i masovnoj pojavi „savršenih života“ na slikama i selfijima sa društvenih mreža. Mislim da će, osim muškaraca, ovaj roman voleti i žene, jer govori mnogo i o njima a ovo je dobra prilika da shvate mušku seksualnost, strast, dileme i unutrašnji svet što, po mom sudu, danas veoma nedostaje kada je dinamika partnerskih odnosa u pitanju. Mnoge važne scene dešavaju se na prelepom ostrvu Hvar, u Zagrebu, Lisabonu, Sintri, kao i Ljubljani i Gracu, pa mislim da će i ljubitelji putovanja biti veoma zadovoljni.

Jedna zanimljivost i neobičnost ovog teksta je i ta što su prvobitne verzije imale srećan kraj, koji sam prvi put u svojoj spisateljskoj karijeri iskreno želeo da imam, ali to se bukvalno nikome nije dopalo, počevši od urednika, recenzenata pa sve do bliskih ljudi sa kojima se uvek konsultujem jer spadam u veoma samokritične ljude. Zbog svega toga bio sam prinuđen da napišem potpuno drugačiji završetak, ali mislim da je to sve na kraju ispalo dobro i da su ljudi oko mene ipak bili u pravu. To je takođe okej.

Ovo je moj najiskreniji i najličniji roman do sada, koji obuhvata jednu burnu godinu moga života, i to od leta 2018. pa sve do jeseni 2019, pred sam početak pandemije. Uživajte u vožnji!

Autor: Marko Braković
Izvor: Blic, POP & Kultura