Autobusi u Lagosu, transportni kontejneri u Holandiji i čak par kolumbijskih magaraca, započeli su novi život kao pokretne biblioteke, šireći tako znanje u svojim sredinama.
Putujući od mesta do mesta, pokretne biblioteke širom sveta daruju blagodeti čitanja onima koji nemaju pristup knjigama.
Ova ideja postoji još od 19. veka ali uprkos pristupačnosti elektronskih knjiga, kao i sve većoj raširenosti interneta, pokretne biblioteke su i dalje tu. Prilagodile su se savremenim potrebama zajednice, obezbeđujući ne samo knjige već i radionice i obuke ili prosto povezanost sa drugim ljudima za one koji žive u zabačenim oblastima.
Obezbediti knjige deci: iRead Mobile Library, Nigerija
Kada su školskog psihologa i društvenog aktivistu Funmi Ilori pitali da na liderskoj konferenciji ispiše veliki, nedostižni san za 2004. godinu ‒ građenje najveće biblioteke u Africi prvo joj je palo na pamet.
Od poseta kućama sa dve korpe punih knjiga Ilori je došla do iRead Mobile Library, prve pokretne biblioteke u Nigeriji čija su četiri autobusa do sada posetila više od 3000 dece.
„Biblioteke su jedna od najvažnijih mesta za svaku zajednicu“, kaže Ilori. „U Nigeriji vidim veliku prazninu. Iako javne biblioteke postoje, nema ih dovoljno, i deca često nisu u stanju da putuju toliko daleko da bi uživala u njima.“
Dok je reakcija roditelja i dece bila izuzetno pozitivna, lokalne vlasti su izazvale odlaganje celog projekta tražeći da se prvo plati porez.
Autobusi svake nedelje prođu kroz 44 mesta, posete škole i javne centre, a tu je i put u ruralne delove van Lagosa jednom mesečno.
Svako dete koje poseti iRead može da bira između 13.000 knjiga a dobiju i kesu biblioteke kao i beležnicu u kojoj mogu napisati šta misle o knjizi koju su pozajmili.
iRead takođe organizuje radionice u kojima, koristeći pesme, predstave i slikanje, podučava decu o određenim važnim temama, kao što je na primer održivi razvoj.
Ilori i njen tim od dvanaestoro ljudi planiraju da mole za sredstva pomoću koje će proširiti vozni park na 14 autobusa, i tako biti u stanju da svoj rad prošire širom Nigerije.
Biblioteka na magarcima: Biblioburro, Kolumbija
„Kada su me ljudi prvi put videli na magarcima, smejali su se“, kaže Luis Soriano, osnivač pokretne biblioteke Biblioburro, koja na magarcima putuje po severu Kolumbije.
„Rekli su: 'Poludeo je. Cirkus je stigao u grad'.“
Naziv potiče od španskih reči za biblioteku („biblioteca“) i magarca („burro“). Biblioburro je počeo sa radom pre dve decenije kada je Soriano, kome je sada 48 godina, krenuo na put sa svoja dva magarca po imenu Alfa i Beta.
Učitelj po zanimanju, uvideo je da mnoga deca ne napreduju dovoljno u školi i želeo je da im obezbedi bolji pristup knjigama.
„Otišao sam u posetu njihovim domovima i uvideo da oskudevaju u knjigama“, kaže Soriano, „i tako, jednog dana sam odlučio da im odem u posetu sa knjigama. Prvo sam nosio knjige u rukama, ali između njihovih kuća su često bile velike udaljenosti, pa sam odlučio da koristim magarce.“
Kada je 1997. godine počeo sa delovanjem u planinama kolumbijske provincije Magdalena, oblast je bila teško prohodna za automobile, tako da su magarci predstavljali savršeno rešenje.
Koristeći posebno skrojene vreće za sedlo, svaki magarac je mogao poneti po 150 knjiga.
Tokom godina, Soriano je izgradio mrežu biblioteka na magarcima, sa 20 zaposlenih, a tu je i biblioteka od cigli u La Gloriji, njegovom rodnom gradu kao i digitalni program.
„Seosko stanovništvo ima problem u pristupu tehnologiji“, objašnjava Soriano. „Tako da u seoske oblasti sa sobom nosimo laptopove, koje punimo noću ili tamo gde ima električne struje, da bi deca mogla da nauče o internetu.“
Poboljšana infrastruktura i vladine investicije u izgradnju biblioteka u poslednjih 20 godina, doprineli su da i oni koji žive van Sorianove rute, imaju bolji pristup knjigama i obrazovanju, ali njegov rad se nastavlja.
Projekat je sada dobio sredstva od regionalnih nevladinih organizacija i sa Nacionalnom bibliotekom Kolumbije vodi program doživotnog učenja.
„Kada sam počeo, nisam mogao ni da zamislim da će 20 godina proći toliko brzo, ali kada uživaš u svom radu, na poslu ne brojiš sate niti čekaš da se što pre završi.“
Obrazovanje i bekstvo od svakodnevnice: The Mobile Library, Sirija
Jula 2017. godine, deca u seoskim oblastima sirijskih provincija Idlib i Alepo, videla su neuobičajen prizor: raznobojni kamion prepun knjiga.
Posećujući škole, džamije i druga javna mesta, ova pokretna biblioteka ima za cilj da preko knjiga unapredi dečje obrazovanje u oblastima gde su mnoge škole zatvorene usled građanskog rata.
Po podacima organizacije Spasimo decu, iz oktobra 2017. godine, više od milion i 750.000 dece u Siriji ne ide u školu a svaka treća obrazovna ustanova je zatvorena.
„Čitanje knjiga daje osećaj slobode“, kaže Malek Refaj, menadžer projekta Mobile Library. „Pokušavamo da pomognemo mladim ljudima da pronađu svoju budućnost.“
„Možda u tim knjigama vide nešto što će ih zainteresovati i čime će se sa strašću baviti“, rekao je Al Džaziri.
Za sada sedmočlana ekipa koja radi u okviru sirijske nevladine organizacije Dari Sustainable Development, uspela je da dopre do 4000 dece.
Tim je bio inspirisan pokretnim bibliotekama pokrenutim u drugim ratom zahvaćenim područijima, kao i sopstvenim iskustvom zaštite knjiga tokom godinu dana duge opsade Daraje, predgrađa prestonice Damask.
„Izgradili smo tajnu podzemnu biblioteku da bismo zaštitili knjige od granatiranja“, kaže Refaj. „To nam je pobudilo još veće zanimanje za knjige i biblioteke.“
Pokretna biblioteka u kamionu pomoću polica i osvetljenja prilagođenom novoj svrsi, sadrži oko 2000 dečjih knjiga, prikupljenih složenim postupkom preprodaje između raznih knjižara u Idlibu i Damasku.
„Ne znam tačno kako smo uspeli da ih nabavimo“, priznaje Refaj.
Rat je doneo pregršt izazova sa kojima se moraju suočiti, uključujući i pregovaranje između različitih grupa koje kontrolišu oblast i trud da se osoblju i korisnicima biblioteke obezbedi sigurnost.
Povremeno, projekat je morao da prekine sa delovanjem, poslednji put nedavno, zbog neprohodnosti puteva zimi, ali Refaj i njegov tim su se posvetili tome da deci i dalje obezbeđuju obrazovanje i odmor od brutalne sadašnjosti.
Čitalački kontejner: BiebBus, Holandija
Namenjen deci između 4 i 12 godina u oblasti Zan, BiebBus je pokretna biblioteka prilagođena svojoj sredini.
Njen dizajn je zasnovan na uobičajenom 12 metara dugom, transportnom kontejneru koji je proširen da otkrije „sobu s blagom“ koja sadrži knjige, dok je kontejner postao prostorija sa staklenim podom, namenjena čitanju i igranju na računarima.
Ovako proširen, autobus može da primi ceo školski razred.
„Zbog svih tih uskih ulica, uobičajena pokretna biblioteka nije dolazila u obzir“, kaže Pien Jongenelen, viši savetnik za javnost biblioteke u Zanstriku, koja vodi BiebBus. „Zahtevala bi suviše prostora za parking, tako da je arhitekta Jorden Holander došao do pametnog rešenja, stvorivši pokretnu biblioteku koja se može širiti vertikalno.“
BiebBus za sada ima tri vozila koja svake godine, dopru do 10.000 školaraca u Holandiji, posećujući mesta jednom mesečno.
„Nažalost, finansijski je neodrživo da svaka oblast ima svoju stalnu pokretnu biblioteku, ali mislimo da je veoma važno da dečaci i devojčice koji pohađaju škole u severnoj Holandiji imaju pristup velikoj zbirci besplatnih knjiga“, kaže Jongenelen.
„Deca u školi uče da čitaju, a u biblioteci da čitanje nije samo obaveza već i da može biti zabavno.“
Izvor: aljazeera.com
Prevod: Vladimir Martinović