Negujući tradiciju da u svom Književnom programu predstavlja najmarkantniju produkciju iz regiona i dobitnike visokih književnih priznanja, Grad teatar je u sredu, 19. jula na Trgu pesnika upriličio i veče Ivane Dimić, dobitnicu Ninove nagrade za najbolji roman 2016. godine.
Reč je o delu „Arzamas“, a „vodič“ kroz svojevrsnu, duboko emotivnu i potresnu intimnu priču autorke, na kojoj se bazira nagrađeni roman, bio je razgovor koji je s njom vodila profesorka mr Božena Jelušić.
Veče koje je ovog leta na Trgu pesnika okupilo najbrojniju publiku, zahvaljujući pitanjima Božene Jelušić koja su inspirisala Ivanu Dimić da na nov i drugačiji način „demistifikuje“ svoj roman, pokazalo se i kao najzanimljivije u dosadašnjem programu. Počev od naslova pa do proznih celina, kako je istakla Jelušić, u romanu „Arzamas“ mogla bi se tražiti i skrivena poruka, poput akrostiha, ali i zametanje tragova ličnog, čemu ovo delo duguje svoju enigmatičnost.
„Tema ’Arzamasa’ je odnos majke i deteta, u ovom slučaju majke koja je bolesna od demencije i ćerke koja brine o njoj, i on sam po sebi pokreće cijelu lavinu pitanja i za roditelja i za dijete – šta smo uradili, a nije trebalo da uradimo, šta nismo uradili, a trebalo je da uradimo“, rekla je Jelušić, ističući da je reč o romanu potresne iskrenosti, satkanog od dramskog koje se magično preobražava u romaneskno, delu koje ima 76 proznih i dramskih fragmenata podeljenih u dva dela.
Kao posebnu vrednost istakla je razgovore između majke i kćerke koji se čine komičnim, a nisu – razmišljanja koja se čine tužnim, a nisu…
Kako je istakla Ivana Dimić, dramatičarka koju budvanska publika poznaje po brojnim gostujućim predstavama, produkcijama i koprodukcijama Grada teatra, svoj roman naslovila je „Arzamas“, jer govori o sreći i smrti, a to je i ime zatvorenog grada u kojem su naučnici pravili atomsku bombu, ali i da se Božena Jelušić, govoreći o njenoj knjizi, na sjajan način dotakla Školovskog i njegove „Energije zablude“, gde kaže: „Sreća i smrt – eto to je arzamaski užas.“„Pisci su osetljivi ljudi. Pisanje vam služi da živite, da se branite od sveta, od nesreće i od svega. Meni su i čitanje i pisanje uvek bili neka vrsta štita. Svaki pisac se u suštini bavi pitanjima smrti i ljubavi. To je i poruka mog romana – da je ljubav jača od smrti“, izjavila je laureatkinja Ninove nagrade za najbolji roman.