Istorijski roman „Veliki knez“ Biljane Gojković u knjižarama od 24. maja

„Veliki knez“ Biljane Gojković je istorijski roman o srpskim zemljama u X veku.
 
Još u X veku na prostorima nastanjenim srpskim narodom, koji je pretežno ohristovljen, ali razjedinjen u više kneževina, gde se još uvek veruje i u stare bogove, naziru se obrisi države koja će dvesta godina kasnije doživeti procvat za vreme dinastije Nemanjića. U središtu zbivanja ove priče je Petar Gojniković, srpski veliki knez iz dinastije Višeslavića, koji nastoji da ponovo ujedini razjedinjene Srbe nastanjene tada u Raškoj, Bosni, Travuniji, Zahumlju, Duklji, Neretljanskoj i Moravskoj oblasti. Petar je mladost proveo kao talac i izgnanik da bi se na pragu punoletstva vratio i, pomognut svojim pristalicama u zemlji, preuzeo vlast. Njegovoj težnji za ujedinjenjem suprotstavljaju se srpske velmože iz Primorja, na čelu sa zahumskim knezom Mihajlom. Osim unutrašnjih otpora, Petar se suočava s pretenzijama Vizantije, Bugarske, Rima, s brigom o sinu, sa strahom da se ogrešio o božji zakon, s ljudskim i državničkim mukama i mračnom prošlošću porodice iz koje potiče.
 
Krvave borbe i prevrtljiva diplomatija, u kojima državni interesi remete porodične, prijateljske i ljubavne odnose, ispisuju stranice ove romansirane istorije začetaka današnje Srbije.
 
Biljana Gojković nam je otkrila kako je došla na ideju da piše o Višeslavićima, prvoj poznatoj srpskoj dinastiji. „Povod za nastanak romana je popularizacija srpske istorije o kojoj se u našoj javnosti premalo zna, posebno kad je u pitanju ona najstarija prošlost, koja je jednako važna, a možda i važnija, jer govori o našim korenima. Naravno da su se Nemanjići nametali kao tema, ali u želji da doznam ko su, odakle su i kakve su bile prilike koje su uslovile njihovu pojavu, otplovila sam još dalje u istoriju. Usput sam shvatila da se svi događaji nadovezuju na one ispred njih i čine lanac iz koga bi mi bilo teško da istrgnem jednu kariku iz sredine. Tako sam stigla do Višeslavića, čiji se rodonačelnici pominju još u VII veku. Nažalost, njeni prvi knezovi poznati su samo po imenu. Tek se o knezu Vlastimiru i njegovim sinovima javlja ne samo više podataka, već i zanimljiva priča o braći koja su se zavadila među sobom i tu zavadu prenela i na buduća pokolenja.“
 
Autorka je želela da kod čitalaca izazove uzbuđenje, saosećanje i razumevanje za junake, pa je izbegla suvoparno ređanje činjenica. „Želja mi je bila da te činjenice postavim u realna, čak pustolovna zbivanja, i obojim ih tako živim bojama da kroz zabavu dopru do svesti onih koji se zainteresuju za knjigu.“
 
Knjigu „Veliki knez“, koja je prvi deo autorkine sage o srpskim vladarima iz X veka, možete pronaći od petka 24. maja u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.