Prvi zapisi o postojanju mobilnih biblioteka dolaze nam iz Engleske. Jedan od najranijih potiče iz gradića Vorington u Češiru, čijim ulicama je sredinom 19. veka kružila konjska zaprega pod nazivom „Lutajuća biblioteka“. Originalna ideja entuzijasta iz engleske provincije ubrzo je dobila na popularnosti i već početkom 20. veka stiže do obala severnoameričkog kontinenta. Prva biblioteka na točkovima u Sjedinjenim Državama pojavila se u Merilendu 1905. godine. Podstaknuta saznanjem da više od polovine populacije merilendskog okruga Vašington živi u zabačenim oblastima, lišeno pristupa kulturnim i obrazovnim institucijama, bibliotekarka Meri Lemist Titkomb je osmislila prvi američki knjigomobil: zapregu opremljenu policama za više od dvesta knjiga, koju su vukli konji Crni lepotan i Dendi.
Okrug Vašington je već 1912. godine dobio svoj prvi motorizovani knjigomobil. Šarli Glen, autorka knjige „Biblioteka na točkovima: Meri Lemist Titkomb i prvi američki knjigomobil“, naziva šezdesete i sedamdesete godine 20. veka „zlatnim dobom“ knjigomobila. U to vreme je, navodi ona, američkim putevima krstarilo više od dve hiljade mobilnih biblioteka.
Pisac i nekadašnji direktor Kongresne biblioteke u Vašingtonu Voren Ralf Jubenks se dobro seća knjigomobila koji su tokom šezdesetih zastajali nedaleko od kuće njegovih roditelja u južnom Misisipiju: „Bibliotekari nisu marili za to što sam bos i nosim otrcane bermude. Bili su oduševljeni mojom ljubavlju prema knjigama i uvek su mi pomagali da pronađem naslove u kojima ću uživati.“ Jednog leta, jedanaestogodišnji Jubenks je na policama knjigomobila otkrio dela Vilijama Foknera. Bio je to njegov prvi susret sa nekim piscem iz Misisipija. „Roman ’Lupeži’, prva Foknerova knjiga koju sam pročitao, ubedio me je da čak i neko iz tog dela sveta ima pravo sa sanja o književnoj karijeri.“
Bibliotekarka Storm Rejes priča kako je tu istu deceniju provela putujući sa roditeljima, siromašnim sezonskim radnicima, po državi Vašington. Posedovanje knjiga je u svetu nadničara predstavljalo nezamisliv – i
nepotreban – luksuz. Kada je jednog dana polje u kome su radili njeni roditelji posetio knjigomobil, dvanaestogodišnja Storm je u njega ušla naoružana skepsom. Ljubazni bibliotekari su, međutim, ubrzo uspeli da pridobiju njeno poverenje i ona je posle nepunog sata iz neobičnog vozila izašla sa gomilom interesantnih knjiga, koje je, kako kaže, „progutala“ za dve nedelje. Rejes dodaje da je zahvaljujući knjigama postala svesna skučenosti svoje dotadašnje egzistencije: „Svakog dana sam čitala o životima drugih ljudi. Neka od njihovih iskustava bila su slična mojim, neka ne. Otkrila sam koliko je zaista veliki ovaj svet, i to mi je na kraju dalo snage da napustim našu malu zajednicu.“ Kada je došlo vreme da odabere karijeru, nije se dvoumila: po završetku školovanja zaposlila se u Javnoj biblioteci okruga Pirs, gde je narednih trideset godina svog života posvetila popularizaciji čitanja među mladima.
Novo „zlatno doba“ za knjigomobile nastupilo je devedesetih godina prošlog veka. Početkom te dekade u Sjedinjenim Državama zvanično je bilo registrovano oko 1200 biblioteka ovog tipa. Njihov broj je od tada, nažalost, u konstantnom padu, a najnoviji podaci kojima raspolaže Američka asocijacija biblioteka govore nam da ih danas ima tek nešto više od 670. Pa ipak, među bibliotekarima ima mnogo onih koji veruju da je nova „renesansa“ knjigomobila moguća.
Bibliotekarka Sandra Henesi iz Kentakija, koja se ovim poslom bavi još od 1995, kaže da potražnja za njenim uslugama u poslednje vreme raste. Ona knjigomobilom Javne biblioteke okruga Grejvs svakodnevno obilazi centre za brigu o deci, predškolske ustanove, staračke domove i farme. Pored toga što mesečno isporuči više od 1600 knjiga, njeno vozilo stanovnicima ruralnih sredina omogućava pristup brzom internetu, velikom broju filmskih naslova, video igrama, časopisima i najnovijoj muzici.
Kada kažemo „knjigomobil“, većina nas pomisli na male autobuse, kamionete ili kombije, i iz tog razloga je važno napomenuti da
izbor prevoznih sredstava kojim bibliotekari širom sveta stižu do svojih klijenata nije nužno ograničen na motorizovane četvorotočkaše. Zahvaljujući projektu „
Kamilja biblioteka“, udžbenici i druga literatura već nekoliko godina redovno stižu do udaljenih sela u Pakistanu na leđima kamila. Jedan od najpopularnijih dostavljača je Rošan, kamila koja sa svojim vlasnikom Muradom Alijem tri puta nedeljno obilazi sela u oblasti Keč u Beludžistanu. Na drugom kraju sveta, u Švedskoj, čitalačke potrebe stanovnika 23 ostrva u Stokholmskom arhipelagu još od 1953. godine zadovoljava
bokbåten („brod za knjige“), ploveći ogranak Stokholmske okružne biblioteke koji nosi oko tri hiljade knjiga. Luis Soriano, bivši učitelj iz kolumbijskog grada La Glorija, već dvadeset godina putuje po zabačenim krajevima svoje zemlje i u samarima magaraca dostavlja knjige učenicima seoskih osnovnih škola. Njegova ideja s vremenom je prerasla u projekat „Bibliomagarac“, koji danas čitaocima svih uzrasta nudi više od sedam hiljada naslova i finansira dvadesetak mobilnih biblioteka.
Interesantan primer evolucije knjigomobila predstavlja „Digitalni knjigomobil“, besplatna usluga koju američki digitalni distributer Overdrajv pruža školama i bibliotekama širom Sjedinjenih Država i Kanade. Digitalni knjigomobil omogućava korisnicima jednostavan pristup ogromnoj digitalnoj biblioteci ove kompanije, u kojoj se nalazi veliki izbor e-knjiga, audio-knjiga i onlajn časopisa.
Na osnovu ovih i brojnih drugih primera može se zaključiti da sudbina knjigomobila nije uklesana u kamenu i da njihova budućnost u najvećoj meri zavisi od dobre volje i domišljatosti pojedinaca spremnih da vlastitim angažmanom nastave prosvetiteljsku misiju svojih prethodnika. U tome ih treba svesrdno podržati.
Autor: Koni Pen
Izvor: bookriot.com
Prevod: Jelena Tanasković