Promocija jedanaeste pesničke zbirke
Selimira Radulovića „
U carstvu vetrova aramejskih“ održana je 29. novembra u knjižari Delfi SKC. O knjizi je pored autora govorio Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Porfirije, prof. dr Mina Đurić, filolog, dok je odlomke iz knjige nadahnuto čitala dramska umetnica Ivana Žigon.
„Istinski, autentični pesnik i umetnik nije onaj koji objašnjava svet pokušavajući da stvori neku svoju sliku sveta, nego je onaj koji pokušava da otkrije tajnu sveta, jednu i jedinstvenu, uvek istu, na svoj neponovljiv način“, rekao je Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Porfirije. „Zato i onaj koji u tu poeziju i pokušava da pronikne u smisao i sadržaj bilo kog stvaralaštva, opet na svoj poseban i neponovljiv način uzima sa trpeze na koju stvaralac, umetnik pokušava da iznese ono što je istina u njegovoj perspektivi.“
Kako je istakla Njegova svetost, poezija, kao i sve u čovekovom iskustvu, nije autonomno samoniklo u kontekstu isključivo ljudskog postojanja. Jer, podsetio je, poezija znači stvaralaštvo, a poeta znači stvaralac: „U biblijskom jeziku, iskustvu duha – a to iskustvo je zabeleženo pre svega u Svetoj knjizi – onaj koji je stvaralac, koji je Poeta, u apsolutnom smislu te reči, jeste Bog. On je istinski, jedini, neponovljivi stvaralac. Dakle, Bog je tvorac, a čovek je stvoren po slici i prilici Božjoj. To znači da on u sebi nosi darove, nosi potencijale, baš da bi stvarao, da bi bio poeta. Međutim, kao što ništa nije po sebi u svetu, već je sve dato, čovek jeste dobio darove da ih usavršava, ali ne može da stvara isključivo iz sebe, već stvara onda kada je saradnik Božji. Tako i poezija čovekova, ako ima za cilj da proslavi sebe, bez saradnje sa Bogom, unapred je, po mom dubokom sudu, promašena. Dakle, istinski stvaralac, poeta, onaj je koji pokušava da otkrije tajnu, da otkrije svaku filigranski ucrtanu misiju Božju u ono što je plod njegove ljubavi. A mi pred sobom imamo knjigu pesama koja, usuđujem se da kažem, jeste u pravom smislu te reči stvaralaštvo. Jer i ove pesme, ali i sve druge koje je Selimir Radulović izneo pred nas, jesu upravo po daru Božjem: učestvovanje u otkrivanju tajne sveta iza koje se zapravo otkriva Poeta, otkriva Bog“, ocenio je patrijarh Porfirije.
Mina Đurić je istakla da poetska zbirka „U carstvu vetrova aramejskih“ može biti posmatrana iz perspektive celokupnog opusa Selimira Radulovića i „svega onoga što predstavlja rukopis himničkog tona, što je kontinuirani dijalog sa biblijskom paradigmom ili pak te muzičke religijske invokacije koje su vrlo bogate u njegovom poetskom rukopisu a sa druge strane otvaraju nam neka od najznačajnijih iskonskih pitanja svega onoga što predstavlja duhovnost i kontekst savremenog čoveka. Pred nama je vrlo brižljivo rađena zbirka sa jasno izdvojenom strukturom prološke i epiloške pesme sa pet ciklusa nešto možda narativnijih nego što smo do sada to imali u poeziji gospodina Selimir Radulovića i sa jednim posebno istaknutim ciklusom ličnog tona ’Bežeć iz svog veka’ gde mnoge pesme donose i nešto što je autopoetička i metapoetička karakteristika slikanja statusa pesništva i načina razumevanja u opusu Selimira Radulovića.“
Selimir Radulović je u svojoj besedi između ostalog rekao: „Danas je mnogo pesnika a malo pevača mnogo poezije a malo pesama. Hoću reći da je danas malo onih retkih izabranih pevača obdarenih iskustvo bita, pesničkog snagom i smislom za riznicu starih stihova. Pesnici se rađaju ali i stvaraju. Savremeno evropsko i srpsko zanatlijsko pismo je udovoljilo osnovnim zahtevima svete pismenosti ali nije ispunilo uslove prepoznatljive u ontološkom kontinuitetu pevanja pesama. Nije na odmet podsetiti da živimo u vremenu gubljenja opšte kulturne osnove pa se stoga i događa da se širenje konteksta ka Bibliji smatra sumnjivim i jalovim a odevanje u kontekst Borhesa i Eka recimo obavezujućim i obogaćujućim. Stoga sam pevajući o Ocu našem u više navrata predočavao da su mi dovoljne i ’zaturene mrve sa stola izobilja’ starozavetne i novozavetne duhovne gozbe.“