„Islednik“ Dragana Velikića promovisan u gradu na pjeni od mora

Rođen u Beogradu, odrastao u Puli, Dragan Velikić je pisac koji svoju književnu mitologiju gradi na širem geografskom, mentalnom i emotivnom prostoru Evrope. Književnik čije svako novo delo na čitavom prostoru bivše Jugoslavije izaziva vanrednu čitalačku pažnju, što je dokazao i na književnoj večeri u Budvi u petak, 31. jula, gde je pred mnogobrojnom publikom predstavio svoj novi roman „Islednik“.  



U amfiteatru Akademije znanja JU Narodna biblioteka Budva i izdavačka kuća Laguna predstavili su roman koji je ovog leta nagrađen „Kočićevim perom“ i koji je za kratko vreme pobudio veliku pažnju čitalaca, što ne čudi ako znamo da je ovo Velikićev najličniji roman.
 
„To je moj Amarkord, sinteza svega što sam radio, ali je tako nastala mimo namere. Želeo sam da napišem roman o majci, koja je u prvom planu, ali i roman o jednom vremenu koje pokriva čitav vek, od početka XX veka pa sve do 2012. godine i Sajma knjiga u Solunu. Mada je Solun izmišljen, veoma sam zadovoljan kako sam taj deo napisao. Mogao bih da napišem i roman o Solunu. Ovu priču sam ispričao kroz vizuru nekoliko junaka označenih stvarnim imenom i prezimenom, koji su zaista postojali u mom životu“, rekao je autor romana „Islednik“.
 
Velikić je novim romanom obuhvatio čitav jedan vek, ali se najviše bavio događajima iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, verujući da je ovo priča koja bi mogla da bude interesantna mnogima jer pokreće određene senzore u čitaocima koji se mogu identifikovati sa junacima. 
 
„U meni to pokreće Selindžerov ’Lovac u žitu’. Kad god čitam tu knjigu, čini mi se kao da je u pitanju moja porodica. Zato znam da ova knjiga ima svoje čitaoce. Mnogi su mi već rekli da su, dok su čitali roman, imali utisak da pišem o njihovoj majci. To sa identifikacijom je veoma važno jer probuđuje emocije“, rekao je Velikić.
 
„Islednik“ je nežna, topla, melanholična knjiga, koja teče kao reka dok je čitate. Na književnoj večeri u gradu na pjeni od mora Velikić je otkrio da je prvi roman napisao sa dvanaest godina i da tu svesku još čuva.
„Nema ona estetski i književni značaj, ali ima emotivnu vrednost“, rekao je Velikić.
 
Otkrio je i da je u mladosti radio u biblioteci i da bi danas bio odličan direktor biblioteke, a po sopstvenom priznanju tek posle objavljivanja romana „Via Pula“ postao je pisac. 
 
Dragan Velikić napisao je svoje najbolje delo što je ovekovečio i žiri „Kočićevog pera“, koji je nagradu obrazložio rečima da se „nagrada dodeljuje Velikiću za visoka dostignuća u savremenoj književnosti“.
 
„Islednik“ svedoči o svim našim majkama i očevima, gubicima i sećanjima, porodicama koje smo stvorili ili u kojima smo odrasli. I poput uzrečice jednog od Velikićevih junaka da je „bogatstvo neuništivo i da se kao prašina samo premešta“ verujemo da će ova knjiga ostati da se čita i premešta iz generacije u generaciju.