Laguna - Bukmarker - Isidora Bjelica: Prijateljice, kada koriste stručne metode, mogu da pomognu jedna drugoj - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Isidora Bjelica: Prijateljice, kada koriste stručne metode, mogu da pomognu jedna drugoj

Srpska spisateljica se i dalje bori sa teškom bolešću, a osim muža, podršku joj pružaju i drugarice.
 
Isidora Bjelica nikada nije želela da ćuti o teškoj bolesti sa kojom se bori već nekoliko godina. Zbog takve odluke, mnogi su je kritikovali i govorili da je priče o svom zdravstvenom stanju trebalo da ostavi među svoja četiri zida. Ipak, ona je odlučila da bitku sa rakom vodi javno. Nedavno je napisala novu knjigu „Upomoć, prijateljice“, i to u saradnji sa Jovanom Hismajer, ženom koja je kao lajf kouč pomogla Hjuu Grantu i mnogim drugim svetskim zvezdama.
 
Kako je nastala knjiga „Upomoć, prijateljice!“ i kako je došlo do saradnje sa Jovanom?
 
– Jovana i ja smo se upoznale na jednom seminaru kintzukija, onda smo uprkos razlici u godinama počele da se družimo jer imamo veoma slične sklonosti. Nakon toga smo počele da lečimo jedna drugu i došle smo do frapantnog otkrića da prijateljice, kada koriste stručne metode, mogu da pomognu jedna drugoj. Sve to smo beležile i tako je polako nastajala ova knjiga, koja je za balkanski ukus možda suviše otvorena.
 
Po čemu se knjiga razlikuje od literature za samopomoć i saveta raznih trenera za razvoj? Kako ste se obračunali sa tezom da sve bolesti i nesreće koje nam se dešavaju imaju uzrok u negativnim mislima?

 
– Dualna terapija je upravo namenjena ljudima koji su, uslovno rečeno, previše čitali, previše misle i skeptični su. Ja sam pre dualne terapije, tragajući za uzrocima sopstvene autodestruktivnosti, probala više od 20 različitih metoda. Dualna terapija mi je najviše pomogla jer nisam morala sebe da ubeđujem da na silu budem pozitivna i onda kad to nisam u stanju.
 
Rekli ste da ste od svoje 18. godine bili zlostavljani. Ko vas je zlostavljao, kako ste se izborili s tim? Seksualno vas je maltretirao jedan nadrilekar, da li ste razmišljali da ga imenujete i tužite?
 
 – Prvo sam doživela linč i šikaniranje komunističke policije, zbog čega su mi oboleli bubrezi, a u toku lečenja sam doživela jezivu traumu sa ruskim kvazilekarom. Nisam razmišljala o tužbi, pre svega jer posle četiri i po godine hemoterapije i lečenja nemam ni psihičke ni fizičke snage za bilo kakve sudske procese. Sudovi su tako mučno iskustvo, i zdravi obole od njih, a moji onkolozi su insistirali da odustanem od bilo kakvog pojavljivanja na sudu jer zaista nemam snage za to.
 
Koliko su vam u borbi s bolešću pomogle prijateljice, a koliko porodica? Da li žene zaista najbolje razumeju jedna drugu ili je supružnik taj na koga uvek možete da se oslonite?
 
– Mislim da svako ima svoju funkciju, muž ne može da zameni prijateljice i obrnuto. Meni istinsko prijateljstvo zaista mnogo znači. To je suštinski duhovna veza koju ništa ne može da zameni.
 
Koliko vas je bolest promenila? Da li nešto zamerate staroj Isidori, onoj pre bolesti?
 
– Mnogo sam naučila od ove bolesti, pre svega da prihvatim sebe i druge, da ne zameram i da budem emotivno skromna i zahvalna i na najmanjoj pažnji i znaku ljubavi. Da prekinem da se bavim onim što drugi misle i da me ne boli tuđa surovost. Na neki paradoksalan način, ova bolest vas izleči od svih drugih bolesti. Mnogo toga sam zamerala i sebi i drugima, a onda sam shvatila da svako radi najbolje što može i tu nema šta da se zamera. Ne možeš da se ljutiš na nekog što stvari tako razume, jer on ne zna drugačije. Ne možeš sve da voliš, ali možeš da ih razumeš.
 
Verujete li da će konačno doći trenutak da kažete da ste pobedili bolest i da se više neće vratiti?
 
– Zamišljam sebe kao zdravu. Prihvatila sam ovaj period stradanja kao period učenja, ali bih pre svega volela da se vratim periodu blažene bezbrižnosti života. Da, strah je ogroman problem i kad čovek prihvati svoj strah, onda može s njim da izađe na kraj. Humor je najbolji način odbrane i dok čovek može da se šali i sa najtežim stvarima, za njega ima nade. Ljudi koji misle da se smrt i bolest dešavaju drugima ne razumeju koliko je ovo teško. Ipak, čovek ne sme da odustane od toga da se smeje i da vidi stvari na duhovit način.


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
šta to piše na korici istorijat blurbova laguna knjige Šta to piše na korici?: Istorijat blurbova
30.11.2021.
Reći ćete da je kliše, ali o knjigama se sudi po koricama. Kao prvo, korice često omogućavaju čitaocu da zna kakvu knjigu kupuje. Žena svetlog tena u haljini ili mišićavi muškarac bez košulje odaju ro...
više
intervju sa sarom dž mas skoro sve što napišem inspirisano je muzikom laguna knjige Intervju sa Sarom Dž. Mas: Skoro sve što napišem inspirisano je muzikom
30.11.2021.
Sara Dž. Mas je autorka epskog serijala Stakleni presto koji se nalazi na listi bestselera Njujork tajmsa. Njene knjige su poznate po moćnim ženskim glavnim likovima i uzbudljivim avanturama. Neda...
više
 moj dan u drugoj zemlji remek delce laguna knjige „Moj dan u drugoj zemlji“: Remek-delce
30.11.2021.
Dok razni savremeni autori iz sve snage nastoje da se u sve gušćoj konkurenciji izbore za čitaoce što većom atraktivnošću svojih narativa – što „bržim“ uvodom, što intrigantnijim sižeom, sa što više o...
više
napravi sam svoje igračke i čuvaj planetu neka plastično postane fantastično  laguna knjige Napravi sam svoje igračke i čuvaj planetu – „Neka plastično postane fantastično“
30.11.2021.
Koliko je važno da čuvamo planetu i prirodu, to svi znamo, a jedan od dobrih načina je reciklaža. Knjiga koju je Laguna objavila „Neka plastično postane fantastično“ odličan je način da se deca upozna...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.