Bivša američka flaperka i pariski hotelijer pokušavaju da prebrode nemačku okupaciju pariskog „Rica“.
Novi roman autorke
Melani Bendžamin je živopisan prikaz raskošnog hotela koji je opčinio Pikasa, Hemingveja, Kola Portera i – Hermana Geringa. Zapravo, više od godinu dana pre nego što će Nemci promarširati kroz Jelisejska polja 14. juna 1940, Gering je sa svojom svitom obilazio pariske hotele u potrazi za pogodnim mestom za budući nacistički štab. Što duže okupacija traje, upravnik hotela Klod Ozelo i njegova žena Blanš teže održavaju privid srećnog para koji rukovodi „Ricom“. Njihova veza je već bila uzdrmana Klodovom odlukom da svaki četvrtak uveče provodi sa svojom ljubavnicom. Zbog uverenja da je preljuba privilegija francuskih muškaraca, Klod ume da bude nepodnošljiv, a Blanš ga je, tokom godina, povremeno napuštala. Tokom jednog takvog ispada, ona se sprijatelji sa Lili, mladom radikalnom ženom koja odlazi da se bori u Španskom građanskom ratu, da bi po povratku u Pariz uvukla Blanš u Pokret otpora. Blanš je razočarana Klodovom spremnošću da se dodvori nacistima, koji su postali najprivilegovaniji gosti „Rica“ (uz jednu uglednu saradnicu okupatora, Koko Šanel). Priča se smenjuje između treće decenije dvadesetog veka, kada su se njih dvoje upoznali, i sadašnjosti u romanu: okupacije i njenih posledica. Zbog naizmenične naracije, čitaoci uglavnom znaju koje tajne Blanš i Klod čuvaju jedno od drugog. Ozelovi su bili stvarni ljudi i detalji o njihovim životima se mogu pronaći na internetu. Kao što Bendžaminova napominje, priča o Ozelovima je zanimljiva, ali nije često ispričana i izvori o njima su oskudni. Bendžaminova se pridržava poznatih činjenica, ali stvarna dobrodušnost Ozelovih nigde nije zabeležena – i tu je potrebna spisateljska mašta.
Izvor: kirkusreviews.com
Prevod: Đorđe Radusin