Laguna - Bukmarker - Intervju sa Žanom Ciglerom, autorom knjige „Promeni svet“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Intervju sa Žanom Ciglerom, autorom knjige „Promeni svet“

Sociolog, bivši diplomata UN i književnik Žan Cigler je besan. Optužuje G20 da ništa nije postigla i stoga u svom intervjuu zahteva da se umesto nje znatno ojača UN i da se hitno preduzmu mere kojima bi se pomoglo najsiromašnijim zemljama - pri čemu su mnoge od njih već odavno mogle da budu preduzete.
 
Gospodine Cigleru, G20 će se za nekoliko dana sastati u Hamburgu. Šta mislite o tom sistemu? Je li on pravedan?
 
To je jedan potpuno nelegitiman i nelegalan skup. Postoji organizacija koja vodi računa o javnim interesima različitih naroda, to je UN. Ovaj gospodski skup šefova nekoliko moćnih država, koje kontrolišu osamdeset pet odsto svetskog bruto društvenog proizvoda, a sastaju se iza bodljikave žice koju obezbeđuje 20.000 policajaca, u  gradu Hamburgu nema nikakvu legitimnost. Oni donose odluke čije sprovođenje niko ne kontroliše. A to ne može tako. To je suprotno onome što su osnivači Ujedinjenih nacija hteli. Sem toga, taj samit G20 potkopava demokratiju.
 
Na kraju samita uvek imamo onu lepu fotografiju, na kojoj svi stoje zajedno. Kako se osećate kad je vidite? Šta vam pritom prolazi kroz glavu?
 
To je, doduše, idilična razglednica, ali u meni budi gnev. To su ljudi koji bi morali da sprovedu strukturne reforme ovog ljudožderskog svetskog poretka. Navešću vam primer: prema statistikama UN, svakih pet sekundi od gladi umire jedno dete mlađe od deset godina. To dete koje umire od gladi sada, dok mi razgovaramo, zapravo je ubijeno. A ovaj svakodnevni masakr izazvan glađu je nešto najgore što se u naše vreme događa. Kad gledam razglednicu sa šefovima država koji se smeše na rubu te masovne grobnice, koja se na fotografiji doduše ne vidi, u meni narasta gnev.
 

„To je bacanje prašine u oči“

 
Skupovi G20 održavaju se od 1999. Najpre su se sastajali ministri finansija, a kasnije šefovi država i vlada. Šta je G20 postigla?
 
Mislim da nije postigla ništa. Uvek smo imali završno saopštenje i onu lepu razglednicu na kraju. Ali zatim niko nije kontrolisao sprovođenje odluka koje su tu proklamovane. U završnom saopštenju ne piše ništa o suštinskim reformama: zabrani berzanskih špekulacija osnovnim životnim namirnicama, potpunom otpisivanju dugova najsiromašnijih zemalja u svetu, okončanju pljačkanja država u Africi. O svim tim suštinskim reformama, koje su hitno neophodne i koje bi trebalo da se sprovode demokratski, sredstvima pravne države. I koje bi već sutra mogle da spasu život milionima ljudi.

Sve dok se te elementarne reforme ne sprovedu, ljudi će i dalje umirati u sve većem broju. I zbog toga nimalo ne držim do tog samita G20. To je bacanje prašine u oči, instrument vladavine koji uopšte ne daje pozitivan doprinos rešavanju međunarodnih problema.
 
Nemačka vlada kaže: Uložili smo mnogo novca u tržišta, kako bismo smirili finansijsku krizu. Bolje kontrolišemo banke, kaže ona. Bolje kontrolišemo potporne fondove. Šta Vi kažete na to?
 
Ne, gospodin Šojble, ministar finansija treće finansijske sile na svetu je rekao: Otpisivanja dugova se neće desiti. Dugovi pedeset najsiromašnijih zemalja na svetu neće biti otpisani. Mada te zemlje bez otpisivanja dugova ne mogu da ulažu u škole, ni u bolnice, ni u poljoprivredu. Dakle, ako ne bude otpisivanja dugova, beda je zacementirana.

A Šojble iznosi sledeći argument: to je zakon tržišta, sopstvena odgovornost učesnika na tržištu, tržište tako zapoveda. To su reči ubice. Sutra biste mogli za predsednika Malija, ili Benina, ili Senegala, da postavite samog Isusa Hrista. Ne bi mogao da spase ni jedno jedino dete, jer te zemlje pritiska spoljni dug. Ono što gospodin Šojble govori su reči koje nisu dostojne jednog nemačkog ministra.
 

Šta je alternativa?

 
Šta biste Vi, kao alternativu, predložili za G20?
 
Ukidanje. Ukidanje bez zamene. Problemi moraju da se rešavaju u okviru UN. Problemi koji su na dnevnom redu i koji su neodložni: intervencija plavih šlemova u Siriji, tragedija izbeglica na obalama Libije. U zapadnom delu Sredozemnog mora se od 1. januara ove godine podavilo 11.000 ljudi. Užasni pomor zbog gladi i kolere.
 
UN tokom svih ovih godina nisu mogli da reše te probleme.
 
U pravu ste. UN su osnovane u junu 1945. Od tada je prošlo više od sedamdeset godina, a beda u svetu je strašnija nego ikad. Ljudska prava se krše, gore no ikad. U Siriji je krvoproliće, u Darfuru je krvoproliće. UN nigde nisu prisutne. UN su u žalosnom stanju jer je G20 stavila monopol na pretenziju da te probleme reši, a onda ih ipak ne rešava. Potrebno nam je svojevrsno uskrsnuće UN. I stoga G20 treba ukinuti, jer je beskorisna organizacija koja konkuriše UN.
 

Šta pojedinac može da učini

 
Ako kažem da smatram da je svetski poredak nepravedan: šta ja tu mogu da učinim kao pojedinac?
 
U demokratiji ne postoji nemoć. Ustav nam svima stavlja u ruke oružje za svrgavanje tog ljudožderskog svetskog poretka. Gospodin Šojble, naime, nije bogom dan. Ako on kaže da otpisivanje dugova najsiromašnijih zemalja nije moguće jer tržište to neće, to nije tačno. On može biti smenjen na izborima. Njegova partija može da izgubi na izborima. Bundestag bi sutra mogao da zaustavi berzanske špekulacije osnovnim životnim namirnicama. Milioni ljudi bi sutra bili spaseni da ne umru od gladi. Sve zavisi od nas. Zbog toga bi trebalo da naučimo da koristimo svoja neverovatna prava i slobode koje nam daje Ustav, osnovni zakon naše zemlje.
 
Ovde, u Hamburgu, prisutna je bojazan da će tokom samita G20 biti mnogo nasilja. Kako Vi gledate na to?
 
Najgore nasilje je to što svakih pet sekundi na ovom svetu, koji puca od bogatstva, jedno dete mlađe od deset godina umre od gladi. To što je u Siriji, već više od šest godina, stotine hiljada ljudi izloženo mučenju, bombardovanju, smrti. Ljudi poput vas i mene. Što se to užasno krvoproliće nastavlja. To je najstrašnija beda, koja bode oči na ovoj planeti. Mirni, prirodni otpor u Hamburgu mogao bi biti praćen i provalama nasilja. To je neodgovorno. To je i politički pogrešno, a moralno je potpuno neodgovorno. A pre svega je nepotrebno.
 
Žan Cigler je do 2002. predavao sociologiju na Univerzitetu u Ženevi i kao stalni gostujući profesor na pariskoj Sobroni. Od 2000. do 2008. bio je prvi specijalni izveštač UN za pravo i ishranu. Danas je član Savetodavnog odbora UN za ljudska prava. Cigler u mnogim svojim tekstovima kritikuje globalizaciju.
 
Izvor: tagesschau.de


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
noć knjige od 9 do 11 decembra  laguna knjige Noć knjige od 9. do 11. decembra!
07.12.2022.
Dragi ljubitelji knjige, decembar je mesec koji pruža mnogo povoda za slavlje, a jedan od njih je svakako Noć knjige. 27. Noć knjige održaće se od 9. do 11. decembra 2022. godine pod pokrovi...
više
nedeljnik u knjižarama delfi laguna knjige Nedeljnik u knjižarama Delfi
07.12.2022.
Novi broj lista Nedeljnik naći će se na kioscima u četvrtak, a od petka ga možete kupiti za samo 29 dinara u svim knjižarama Delfi širom Srbije uz kupovinu bilo koje Lagunine knjige, knjige drugih izd...
više
izložba vuk i nemci na univerzitetu u hamburgu laguna knjige Izložba „Vuk i Nemci“ na Univerzitetu u Hamburgu
07.12.2022.
Na Univerzitetu u Hamburgu 12. novembra otvorena je izložba „Vuk i Nemci“, koju organizuju Ambasada Srbije u Berlinu i Vukova zadužbina. Izložba, koju je na inicijativu ambasadora Republike Srb...
više
mirjana đurđević nisu nam potrebni spoljni neprijatelji, umemo mi sve i sami laguna knjige Mirjana Đurđević: Nisu nam potrebni spoljni neprijatelji, umemo mi sve i sami
07.12.2022.
Beograd je kraj Drugog svetskog rata dočekao razrušen i unakažen bombardovanjima, što nemačkim 1941, što savezničkim 1944. Danas je unakažen gradnjom, što divljom što divljačkom. Dakle, nama nisu obav...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.