Intervju sa Volterom Ajzaksonom: Radoznalost je pomogla Leonardu da bude kreativan

Pre nekoliko godina, Rid Hofman, osnivač Linkdina je napisao: „Razlikuj se ili umri“. Takozvani „snaperi“ – ljudi koji su sposobni da rade na više polja zanemarujući granice – izazivaju kognitivnu disonancu u drugima, navodi Majkl Henan, profesor Poslovne škole na Stanfordu. Znaci su svuda: glumci koji glume u više različitih žanrova imaju manje šanse da dobiju željene uloge; preduzetnici koji rade na više tržišta imaju manje posla. Žanrovski nedefinisani filmovi imaju lošije ocene.

Međutim ako pogledamo neke od najbriljantnijih umova iz naše istorije, uticajnih inovatora među kojima su Albert Ajnštajn i Stiv Džobs, primetićemo da su svi gajili duboku strast prema brojnim naučnim, ekonomskim i umetničkim oblastima. Leonardo da Vinči, savršeni renesansni čovek, inovator, inženjer, skulptor, arhitekta, i da, naravno slikar, jedan je od njih.

Ako nastojite da budete inovator, ili bar želite da budete kreativniji, da živite ispunjenijim životom, možete mnogo da naučite od Leonarda, kaže Volter Ajzakson, izvršni direktor Aspen instituta, profesor istorije na Tulejnskom univerzitetu, i Leonardov biograf.

Da Vinčijeva kreativnost potiče iz njegove divlje mašte, ali i iz nemilosrdne radoznalosti koja ga je terala da opsesivno istražuje svet oko sebe, ističe Ajzakson. Dizajnirao je utopijski grad, ali je i manijakalno nastojao da razvije veštinu koja bi mu omogućila da slika koristeći svetlost i senke umesto linija.

„Vizija bez izvedbe je halucinacija“, napisao je Ajzakson. „Ali došao sam do uverenja i u to da je njegova sposobnost omekšavanja granice između stvarnosti i fantazije, baš kao i njegove sfumato tehnike omekšavanja linija na slici, bila ključ njegove kreativnosti. Veština bez imaginacije je jalova. Leonardo je znao kako da spoji zapažanje i maštu, što je od njega stvorilo najpotpunijeg inovatora u istoriji.“

Naravno, glavni problem savremenog čoveka je nedostatak vremena da bi se posvetio svim onim strastima kojima bi možda želeo da se bavi, ne znajući da li će mu se to isplatiti. Ljudi će se stoga radije baviti nekim isplativijim, ako ne zanimljivijim poslovima. Međutim, iako nemate višak vremena koje biste posvetili razvijanju željenih veština, ako pokušate da uronite u izvor kreativnost, najbolje bi bilo da se odreknete razmišljanja o isplativosti. Leonardo nikada nije mislio da je lošiji slikar zato što je i inženjer.

Pitali smo Voltera Ajzaksona šta možemo naučiti od Leonarda i drugih inovatora o kojima je pisao o korenima kreativnosti.

Koje su prednosti rada u više različitih oblasti?

Ukoliko volite više različitih disciplina, imate mogućnost da sagledate šablone na daleko većoj razini.

Sposobnost prepoznavanja tih šablona je izvor kreativnosti. Dozvoljava vam da gledate van kutije. Ako volite da gledate spiralne obrasce u rekama i vazduhu, možete ih videti i u loknama kose. Stičete osećaj za veličanstvenu lepotu koja leži u osnovi kreacije. Čak je i Ajnštajn, kada bi se zapleo u svojim zakonima relativiteta, izvlačio violinu i svirao. Muzika mu je pomagala da se poveže sa harmonijama sfera.

Pišući Leonardovu biografiju, proučili ste preko 7.200 stranica njegovih beležnica koje su pune „istesterisanih lobanja, saveta za slikare, beleški o oku i optici, skica oružja, bajki i zagonetki...“ šta vas je najviše iznenadilo dok ste proučavali te beležnice?

Njegova radoznalost. Nema toga što ga nije interesovalo. Zanimalo ga je kako detlićev jezik funkcioniše. Ta radoznalost mu je pomogla da bude kreativan. Mona Liza je kulminacija rada osobe koja je pokušavala da razume sve na ovom svetu.

To se odražavalo i u njegovoj nauci i umetnosti.

U beležnicama je zapisivao pitanja na koje je želeo da nađe odgovore. Zašto je nebo plavo? Imao je vrlo snažnu moć opažanja. Imao je običaj da zastane i posmatra ptice u letu, pokušavajući da odgonetne da li se krilo ptice kreće brže kada ide naviše ili naniže. Svima treba da bude lekcija da je ponekad dobro da i sami zastanemo, spustimo telefon i razmišljamo kako ptičja krila funkcionišu.

Zanimljivo je čitati o Firenci iz te ere. Čini se da su tada ljudi daleko više podržavali polimate (radoznale ljude koji se trude da ovladaju što većim brojem veština). Da li nam današnja era to dozvoljava?

U XX veku, C. P. Snou je naveo da su nauka i umetnost postale dve potpuno različite kulture. U Ajnštajnovo doba, nauka je počela da plaši ljude, pa su se opredeljivali ili za prirodne nauke, ili za društvene nauke ili za umetnost.

Većim delom XX veka imali smo tu podelu. Prošli smo kroz nekoliko decenija gde su nauka i društvene nauke delovale nespojivo... Tek kada je počela digitalna revolucija, sedamdesetih, došli smo do zaključka da bi te dve oblasti trebalo spojiti. Ljudi kao Stiv Džobs, koji su znali da stope inženjering i dizajn, koji su razumeli ljudsku emociju i tehnologiju, bili su u stanju da stvore izuzetne proizvode. Kreativci iz mlađih generacija danas imaju potrebu da razumeju i umetnost i inženjering i tehnologiju.

Istraživanja sugerišu da bi nečiju karijeru mogla da ugrozi težnja da se postigne previše. Uobičajena je jack-of-all-trades, master of none percepcija. Stalno nam govore da moramo da se opredelimo.

Mislim da će ljudi koji istražuju više različitih oblasti biti u prednosti kada tehnologija unese promene u radna okruženja. Kreativni ljudi će biti oni koji će se najlakše adaptirati na promene.

Na dobrim univerzitetima kao što su Harvard ili Tulejn, može se primetiti trend koji podstiče izučavanje više različitih oblasti.

Šta biste vi studirali?

Ja bih se trudio da diplomiram na predmetima koji premošćuju jaz između društvenih i prirodnih nauka. Recimo da bih studirao muzikologiju i matematiku, ili jezike i fiziku.

Pisali ste o Stivu Džobsu, Albertu Ajnaštjnu i Leonardu da Vinčiju. To su neke od tema koje su vas zanimale. Kako ste prepoznali vrednost izučavanja i rada u više različitih oblasti?

Bio sam novinar. Dok sam radio u Nju Orleansu bavio sam se uopštenim temama, i potom dok sam radio u Tajm magazinu, bio sam neka vrsta čoveka za sve. U takvom radnom okruženju sa takvom slobodom postaneš radoznao. U današnje vreme, novinari se opredeljuju za jednu oblast, ekonomiju, umetnost ili nauku.

Obeshrabruju se ljudi koji bi želeli da se profesionalno bave različitim oblastima, mahom zato što im se govore da moraju da budu „specijalizovani“ u jednoj. Već tokom školovanja se plasira poruka „moraš biti stručnjak za neku oblast.“

Ja sam se oduvek divio ljudima sa širokim sferama interesovanja. Recimo, kada zapošljavam, tražim ljude koje zanimaju mnoge stvari. Nakon što zaključim da se osoba razume u posao za koji je zapošljavam, želim da saznam koliko su radoznali, šta ih sve zanima, pa ih to i pitam.

Pruža li tehnologija ljudima mogućnost da postanu polimati?

Internet možete koristiti da izučavate bezbrojne teme. Ako me zanima Fibonačijeva jednačina da bih bolje razumeo spiralu, jednostavno izguglam. Šta god da vas zainteresuje, odgovore možete pronaći na internetu.

Današnju tehnologiju možemo koristiti da obogatimo naše živote ili, ako joj dozvolimo, da nas ometa. Verujem da je televizija mnogo gora od interneta. Ispred televizora ste pasivni posmatrač, internet je interaktivan. Ja sam odrastao u vreme kada su ljudi zurili u TV svake noći.

Leonardo je bio disciplinovan, donekle, u svojoj radoznalosti. Pravio je liste tema koje je želeo da istražuje svake nedelje.

Neki ljudi smatraju da Leonardo nije traćio toliko vremena, uspeo bi da završi mnogo više slika, ali on tada ne bi bio Leonardo da Vinči kakvog danas poznajemo. Nije mogao dugo da zadrži pažnju samo na jednoj stvari. On je svetac, zaštitnik dece sa malim rasponom pažnje. Ponekad brinemo što naša deca budna sanjare i lako gube fokus. Takav je bio i Leonardo da Vinči.

Da li se vaš način života promenio nakon što ste napisali ove biografije?

Maksimalno se trudim da proširim svoje sfere interesovanja... U mladosti, kada sam upisao studije, studirao sam književnost i istoriju, ali sam sa strane uvek nastojao da proučavam i prirodne nauke. Otkrio sam da nije samo korisno učiti o raznovrsnim temama, naprotiv, to obogaćuje. To vas neće učiniti samo uspešnijom osobom, ali će vam učiniti život vrednijim življenja.

Autor: Elizabet MekBrajd
Izvor: qz.com   
Prevod: Aleksandar Mandić
Foto: Christopher Michel - Walter Isaacson / CC BY 2.0 / Wikimedia commons