Intervju sa Sofi Kinselom o knjizi „Iznenadi me“

Sofi Kinsela stvara zabavne, angažovane junakinje, neke su same, neke udate, ali svaka je veoma srčana. Dobro mi dođu kao saputnice u životu osobe koja nema partnera. Zasmejavaju me, povremeno rasplaču, i često mi daju temu za razmišljanje. Sofi nas je nedavno obradovala svojom novom knjigom „Iznenadi me“ -  još jedan sjajan roman da nam pravi društvo.

Razgovarali smo sa Sofi o novoj knjizi i o savetima koje može ponuditi na temu veza i njihovog funkcionisanja.

Recite nam nešto o svojoj novoj knjizi.

Ova knjiga se zapravo bavi brakom – napisala sam mnogo knjiga koje su sve o tome kako dečko upoznaje devojku – ova je za nijansu pomerena unapred: upoznali su se, zajedno su, kako da održe tu vezu? Zaplet nastaje kada shvataju da će provesti zajedno mnogo više vremena nego što su mislili. Cifra od 68 godina, koju im doktor daje kao neku vrstu prognoze koliko bi njihova veza mogla trajati, sama po sebi ne znači ništa, ali na neki način ih alarmira da je „život zaista dug i da nismo to baš tako zamišljali“, što mislim da niko od nas ni ne radi, iskreno.

Žena sporovodi mnogo kreativnih, otkačenih projekata kako bi vezu održala živom i mislim da mnogi ljudi to rade, nekako dođu do trenutka kada se zapitaju gde je novina, šta je uzbudljivo. I na taj način pokušavamo da ubacimo malo novina u svoj život. Naravno, s obzirom na to da pišem komedije, sve mora biti užasno pogrešno, ali ovo je priča o paru koji misli da je savršen i na početku romana su veoma samozadovoljni, u stilu: „vidite nas, mi čitamo misli jedno drugom, možemo da završavamo jedno drugom rečenice, možemo da naručimo hranu jedno drugom“, ali se zapravo nalaze u blagom poricanju – posebno Silvi, glavna junakinja. Njoj je jasno da im veza baš i nije toliko sjajna, zna to, ali ne želi da se udubi u njihov odnos, ne želi da išta primećuje, zapravo želi samo da pređe preko toga i odluči da je sve u redu, sve je savršeno – ali pukotine u njenom braku postoje i ovo je u stvari priča o tome kako nevina iznenađenja otkrivaju te pukotine i stvaraju fatalan zemljotres. Dopada mi se ideja da se započne sa nečim što deluje savršeno i stabilno, da bi zatim, uz malo potresa, „mnogo bockanja štapom“, kako to glavna junakinja kaže, kako bi cela stvar delovala da će se svakog trenutka raspasti. Mislim da su zapravo mnoge naše veze, iako deluju jako, imaju neke osetljive, slabe tačke na koje se mora obratiti pažnja. Ako u nešto zaista verujem, to je da ne treba izbegavati osetljive razgovore. Ne mogu se samo staviti prsti u uši i reći: „Tra-la-la, svaki brak ima svoje mane i nije bitno, sigurni smo da će biti u redu“. Spomenite to. Budite hrabri i pomislite: „Dobro, ako zaista imamo toliko snažan brak kako verujem, možemo izdržati neprijatan razgovor“. Osvetlite problem, prevaziđite ga i naći ćete se na stabilnijem tlu. Ne živite u poricanju.

Projekat „iznenadi me“ koji sprovode Silvi i Den se ne razlikuje mnogo od rane faze u vezama, otkrivanja kako da oduševite osobu sa kojom ste i da tokom procesa otkrijete jedno o drugom nešto više. Šta predlažete onima koji pokušavaju da vezu održe svežom kako ne bi upadali u komične greške sa kakvim se Vaši likovi susreću?

Uvek pišem o ekstremnim situacijama tako da sve što moji likovi urade, ima neku užasnu povratnu reakciju i ne bi bilo reč o mojoj knjizi da nije tako. Mnoge ideje koje moji likovi imaju su dobre same po sebi, ali ne mogu da odolim da svojim likovima ne napravim pakao od života – tako da ako pokušaju da organizuju fotografisanje, to će poći po zlu; ako pokušavaju da iznenade svog partnera poklonom, to će takođe poći naopako; ali mogu reći da sve što rade potiče iz dobrih namera, a cilj je samo da se sve zakomplikuje. Mislim da kada smo u vezi, umemo da budemo poprilično kruti ukoliko nismo pažljivi i mislimo da je sastanak kada dvoje ljudi sedi jedno naspram drugog za stolom i bira hranu, jede je, ide kući i onda iznova radi to isto. Za mene, način na koji najbolje upoznajem ljude – ne samo romantično nego i kao prijatelje – je da radimo stvari zajedno i da imamo teme za razgovor koje su drugačije od „šta ćeš naručiti?“ Idite u šetnju i upoznajte tu osobu. Šta možete zapaziti u njihovom okruženju? Radite nešto zajedno. Nedavno sam sa prijateljem išla na kurs pravljenja hleba. Otišli smo, proveli dan zajedno u pravljenju hleba i iako se ništa romantično nije desilo, na kraju dana osećali smo se povezano. Shvatite kakav vam je prijatelj/partner kada ga vidite kako se rve sa aparatom za pravljenje hleba. Ima li smisla za humor? Da li ume sa rukama? Da li ceni dobru hranu? Verujem da se mnogo stvari može saznati o ljudima u okruženju koje je drugačije od stola za kojim sedimo i da gledanje u oči i održavanje komunikacije, poput bračnog para, stvara pritisak da smislite sledeću domišljatu rečenicu. Svakom će to biti teško da održi, zato začinite sve. Smislite nešto što ranije niste radili i uradite to sa tom osobom. Samo držite uključen svoj radar i to je odličan način da saznate mnogo o toj osobi, ali takođe postoji mogućnost da vam odmah bude zabavno – tako da ne radite to nešto samo zato što ste na sastanku već i zato što je svakako zabavno pa sastanak dođe kao bonus na sve.

Kakav biste savet i ohrabrenje mislite da bi Silvi i Den dali svojim prijateljima koji nisu u vezi? A kakav biste Vi dali?

Mislim da bi Silvi i Den rekli da budete na oprezu, nikad se ne zna. Silvi je upoznala Dena na zabavi i čak i kaže kako ga je videla da prevrće burgere, i nije da joj je tako nešto na vrhu liste želja, ali svakako da bi od budućeg momka želela da bude neko ko ume da ispeče dobar burger – ali eto to je zapravo prva stvar koju je kod njega primetila: njegovu veštinu sa burgerima. Mislim da iako može biti korisno da znate šta vas zanima kod osobe i da imate neku vrstu liste onoga što vas ne privlači, važno je biti otvorenog uma, morate biti spremni da možete pronaći ljubav na najneobičnijem mestu kada to najmanje očekujete. Život pred nas baca svakakve prilike, ne samo u ljubavi, već i na poslu, u prijateljstvima, i ne bi trebalo da budemo previše ograničeni: „Pa, mora biti ovako!“ Razmišljam o načinima na koje zatvaramo vrata, i sama sam to sigurno uradila.

Rekla bih da bi i moj savet bio sličan, nisam planirala da tako rano upoznam svog supruga. Nisam planirala ni da se udam tako rano. Verovala sam da ću prvo izgraditi karijeru pa tek onda potražiti partnera, ali eto njega, nekako je samo stigao u moj život, i jednostavno sam osetila da je sasvim u redu udati se mnogo ranije nego što sam planirala. Zbog toga veoma verujem u to da treba biti otvoren za prilike. Druga stvar koju bih rekla jeste da ne silite ništa iz straha i da ne razmišljate ovako: „Dobro, moram nekog naći, i evo tu je ta osoba jer zaista želim da budem sa nekim tako da ću ignorisati ovaj zabrinjavajući faktor, a i taj zabrinjavajući faktor, i jednostavno ću da se prepusti poricanju i pokušaću da je oblikujem da postanu ono što ja želim da budu ili možda jednostavno da ignorišem sve što nije u redu.“ Imam prijatelje koji su ovo radili i problem je u tome što to ne možete raditi zauvek. Ako jednostavno nema hemije, ili ako postoji nešto vezano za novu osobu što vas uznemirava, ali pokušavate to da ignorišete jer je reč o sastanku, poštujte sebe i ne upuštajte se u tako nešto. Ako nisu za vas, nisu, i bolje da odmah odreagujete i donesete odluku nego da samo istrajavate i istrajavate kako bi to trajalo.

Jedan od neodoljivih elemenata knjige je ideja da parovi nisu prestali da rastu i menjaju se nakon što se venčaju, svaki dan je prilika da se obrati pažnja i donesu neke zdrave odluke, bilo da jeste ili niste u vezi. Šta mislite o tome kako se ovo odvija u životima ljudi u vezama, a kako kod onih koji su sami?

Sve je u promeni. Ovo je posebno naglašeno jer sam pisala o braku koji dugo traje i vrsti uzdržavanja tokom vremena, ali reč je o rutini u koju su upali. Bilo da ste sa nekim u vezi ili ne, menjate se. Menjamo se kao ljudi. Kada nekoga upoznate, kako ih definišete? Možda posmatrate to kojim se poslom bave i određujete ih prema njihovoj poziciji, ili ih definišete na osnovu kose, ili bilo koje druge stvari, ali to nije ono ko su oni kao osoba i takve stvari se mogu promeniti. Možda odluče da u potpunosti promene karijeru, vi kao par možete odlučiti da se preselite u selo, vaš partner može izgubiti svu kosu – ali i dalje ostaju ono što su. Mislim da bi trebalo da budemo poput drveća koje je sposobno da se povije, ali da i dalje cveta i ne brine zbog promene jer niko ne može ostati isti od početka do kraja duge veze. Jednostavno morate odlučiti da rastete zajedno i, nadajmo se, ne udaljite se. Primetite ako vaš partner želi promenu i vidite da li u tome možete da ga pratite. Naravno ako je ta promena toliko drastična i pogrešna, možda je to trenutak kada treba da shvatite da ne bi trebalo da budete zajedno, ali ako možete da pratite tu promenu i na neki način pronađete mogućnost koja vam oboma odgovara, onda ćete biti poput dva jaka drveta koja rastu u tandemu bez povijanja i odricanja sopstvene nezavinosti koja bi izazvala da se obrušite jedno na drugo. Mislim da je ovo izazov koji svakako vidim u svom životu i kod ljudi u okruženju – sve veze počinju u paru i onda se dešavaju stvari koje nas iskušavaju. Tako je i u životu: možete sebe odrediti prema određenoj ulozi u svojoj porodici, ili poziciji na poslu, a onda, pogađate, menjate se: unapređeni ste i odjednom ste direktor i to sa sobom nosi nove izazove, ili odlučite da radite samostalno i više ne radite u kancelariji pa to donosi svoje izazove, i samo treba da se kroz sve njih držite onoga što jeste i budete osoba kakva želite da budete i ako ste sa nekim, budite par kakav želite da budete.

Vaše junakinje su zabavne, iskrene i lako je poistovetiti se sa njima, ponekad su udate, ponekad same. Čemu se nadate kada je u pitanju odnos Vaših čitalaca prema njima?

Pre svega, želim da se moji čitaoci smeju. Želim da okreću stranice mojih knjiga sa uzbuđenjem i da se pitaju šta će se sledeće dogoditi, da budu izmešteni iz svojih života na neki način. Mislim da je knjiga predivno bekstvo, i ono što volim je to što moji čitaoci mogu da zakorače u neki novi svet, svet knjige, ali i u um mojih junakinja. Trudim se da budu takve kako bi čitaoci mogli  da se poistovete sa njima i lako uđu u priču, da navijaju za njih, brinu o tome šta će joj se desiti, možda to na neki način bude ogledalo njihovog života, i iako pišem komedije, uvek se trudim da pružim istinu jer mislim da tako komedija funkcioniše najbolje – kada je zasnovana na istini. Iskreno se nadam da moje knjige navode ljude na razmišljanje, možda ponekad i zaplaču, a drago mi je ako uspem da ih dirnem i ako razmišljaju još dugo o knjizi kada je pročitaju. To je ono na šta ciljam.

Želite li još nešto da kažete onima koji se nadaju da će pronaći svoju ljubavnu priču?

Rekla bih im da vole sebe – to je prva i najvažnija ljubavna priča vašeg života. Nemojte uvek tražiti i misliti kako će vam život biti potpun ako pronađete tu drugu osobu. Ta osoba će vam možda veoma lepo upotpuniti život, ali počnite od sebe. Budite zadovoljni onim što jeste, nećete moći sebe da prepoznate za 10, 20 ili 30 godina. Budite srećni zbog promena koje ste učinili. Ne plašite se ako trenutno nemate partnera. Budite sjajna osoba sami za sebe. I znate šta? Sreća privlači sreću, samopouzdanje privlači samopouzdanje, zato počnite od sebe.

Izvor: eharmony.com