Intervju sa Sarom Tarner, najpoznatijom „ne tako savršenom mamom“

Sve je počelo kao blog iz hobija, ali ubrzo je postalo opšti hit zahvaljujući roditeljima koji su zavoleli Sarine iskrene, a često i duhovite priče o majčinstvu. U ovom trenutku Sara ima preko 500 hiljada pratilaca na Fejsbuku i objavila je dve knjige. Eni Ridaut je intervjuisala „ne tako savršenu mamu“... (Ovaj intervju je rađen pre nego što je Sara objavila prvu knjigu. Od tada je objavila dve knjige i postala još veća kraljica društvenih medija/blogova.)

Živite u Devonu sa suprugom i dva sina, kakvo je vaše okruženje?

Živimo u Ekseteru, urbanom mestu, okruženom divnom prirodom i plažama. Naš dom je svojevrstan projekat (pod „projektom“ mislim da trenutno nemamo ispravnu sudoperu, ili zavese, ili bilo kakvo dvorište!), ali prosto obožavam mesto u kom živimo. Studirala sam ovde u Ekseteru, i još od tada se ovde osećam kao kod kuće.

Da li je Ekseter dobra baza za vaš neverovatno uspešan „mamin blog“ – Ne tako savršena mama?

I jeste i nije. Najčešće, kad ste bloger, uopšte nije važno gde živite – zapravo, lepota u bavljenju pisanjem je upravo u tome što možete da postavljate svoje tekstove sa bilo kog mesta samo uz pomoć laptopa! Međutim, mana je u tome što se ponekad osećam suviše udaljeno od profesionalnih dešavanja i mogućnosti – sve se događa u Londonu. To je samo nekoliko sati vožnje vozom, ali karte i nisu tako jeftine i često zateknem sebe kako govorim: „Ipak, je to malo daleko...“

Šta mislite o tome što vam je dodeljena etiketa „blogerke za mame“?

Hmmmm...! To je zanimljivo. Nikada nisam o sebi razmišljala kao o „blogerki za mame“, ali ja jesam mama koja piše blog, prema tome... Šalu na stranu, nemam ništa protiv, čak sam i vrlo ponosna što pripadam fenomenalnoj zajednici roditelja blogera. 

Čime ste se bavili pre nego što ste pokrenuli blog?

Radila sam u studentskoj službi Univerziteta u Ekseteru (taj posao sam napustila tek u junu 2015 – pre toga blog mi je bio samo povremena večernja ili vikend zabava).

Koliko su godina imali vaši sinovi kada ste počeli da pišete o svojim iskustvima majčinstva?

Henri (sada ima skoro 4) imao je oko osam meseci kada sam objavila prvi tekst. Džad (sada ima 16 meseci), tek je trebalo da se rodi (odnosno, da bude začet!), tako da je blog nastao kao svedočenje majke jedne bebe.

Kada ste primetili da blog postaje popularan, i šta mislite zbog čega su ljudi zavoleli vas i vaše priče?

Najznačajniji trenutak za ovu moju blog avanturu bio je pokretanje Fejsbuk stranice. Osim toga, mislim da je dolazak Džada na svet doneo novu energiju u moje pisanje, jer me je podsetilo na fazu sa novorođenčetom (imala sam vremena da mahnito zapisujem nove ideje za blog tokom dugih besanih noći). Oduvek sam govorila da je najvažnija odlika mog bloga potpuna iskrenost i neprestano dobijam komentare iz kojih zaključujem da mame cene tu iskrenost.



U odnosu na druge blogere, vi imate ogromnu podršku na Fejsbuku – imate li neki savet kako uvećati broj „lajkova“ i pratilaca?

Ne treba se obazirati na brojke! Verovatno mislite da je meni lako da to kažem (sada kada imam veliku podršku), ali koristiti se trikovima u cilju povećanja broja sledbenika i lajkova povlači rizik da ćete razočarati iskrene sledbenike koje ste imali od početka. (Ja prva prestajem da pratim one ljude koji neprestano postavljaju promocije, akcije i slično, sa očiglednom namerom da dodaju još nekog sledbenika.) Ne bih volela da neko lajkuje moju stranicu samo zato što se nada da će zauzvrat dobiti podlogu za presvlačenje bebe. Želim da je lajkuju zato što im se zaista dopada. Ako uspete da pridobijete malu publiku na pravi način (da oni na primer iskreno lajkuju i komentarišu) to će vremenom postajati sve brojnije – bila sam potpuno zapanjena kada sam došla do 10.000 pratilaca. Zapravo, ja ne mogu ni da shvatim kako i zašto je to poraslo na 300.000.

Zbog čega je Fejsbuk najbolja društvena mreža za vaš blog? (Govorili ste o tome da ste nekad mislili da je Tviter prikladniji za pisce.)

Neverovatna stvar kod Fejsbuka je to što je on postao svojevrsna zajednica. Veoma sam ponosna na to. Bilo bi naivno od mene da verujem da svi moji pratioci religiozno čitaju svaki moj članak objavljen na blogu – ne čitaju! Veoma kvalitetan sadržaj nastane kada drugi postavljaju i komentarišu moje tekstove, to ohrabruje ljude da se stalno vraćaju. Lično više volim Tviter, iz mnogo razloga, ali Fejsbuk (i sve više, Instagram) predstavlja srž onoga što trenutno radim.

Kako je došlo do ideje da napišete knjigu? Čestitam na tome!

Hvala! U proleće 2015. kontaktirali su me jedan književni agent i jedan izdavač, (nezavisno jedan od drugog, ali u isto vreme) – videli su jedan moj blog koji se delio na Fejsbuku. Ubrzo nakon toga zvanično mi je ponuđen ugovor za knjigu.

Da li ste uspeli da na neki drugi način unovčite blog, ili ste izabrali da to ipak ostane neka vrsta hobija/ventila?

Odlučila sam da ne dozvolim reklame i sponzorisane objave na mom blogu i na mojim nalozima na društvenim mrežama, što znači da na taj način ne zarađujem. Ali dobijam neke super besplatne stvari, zahvaljujući kojima mogu da uštedim, tako da sam time zadovoljna.

Možete li da podelite sa nama kako izgleda jedan uobičajen dan u životu vaše porodice?

Oh, bože, kod nas ne postoji uobičajen dan! Onim danima kada pišem (a moj suprug Džejms je na poslu) svi ustajemo u cik zore, starijeg vodimo u predškolsko, a mlađeg u jaslice. To je potpuni haos. Onim danima kad ja brinem o dečacima imam samo jedno pravilo, a to je da izađemo iz kuće i odemo BILO GDE. Shvatila sam da se oni dani koje provedem unutra, sama sa njima, najčešće završe tako što na kraju imam želju da sama sebi iskopam oči. Obično se super provedemo kad promenimo sredinu. Obožavam svež vazduh (i mrzim zanimacije koje podrazumevaju zatvoren prostor), tako da za nas najviše smisla ima da izađemo napolje. U večernjim časovima, kuća nam je najčešće haotična, bučna i ispunjena smehom. U krevetu sam obično do 21 sat. Vodila bih mnogo uzbudljiviji noćni život, samo kad ne bih bila toliko samlevena.

Vi ste uspešna blogerka, kraljica društvenih medija, objavljena autorka: šta je to što sledi za vas i „Ne tako savršenu mamu“?

Zaista ne znam. Počela sam da pišem honorarno (članke za sajt „The Telegraph“ i kolumnu za lokalni časopis „Exeter Life“), i volela bih da to zaživi. Knjiga „Ne tako savršena mama“ će imati izdanja i van Ujedinjenog Kraljevstva, tako da imam osećaj da će me to okupirati još neko vreme...  

Imate li savet za druge mame koje traže način da iz majčinstva razviju nekakvu profesiju?

To je zaista teško pitanje, naročito zato što ja nikad nisam očekivala da će moja uloga „mame“ dovesti do promene profesije – blog je trebalo da bude samo hobi! Verovatno bi trebalo da kažem nešto pametno o traženju nečega čega nema  na tržištu i planiranja strategije za uspeh u skladu sa tim, ali jedini pravi savet koji imam je da radite ono u čemu ste najopušteniji. I nemojte da pristajete na poslovne ponude, koliko god bile primamljive, ako ne osećate da je to ono pravo i ako se ne uklapa sa onim što uživate da radite. Meni su ponuđene neke prilično neverovatne stvari koje sam odbila upravo iz tog razloga. Ljudi poštuju iskrenost, mislim...

Imate li još nešto da dodate?

Hvala vam na pozivu...

Izvor: theearlyhour.com 
Prevod: Maja Horvat