Laguna - Bukmarker - Intervju sa Nenadom Gajićem - Knjige o kojima se priča
Sajamski dani od 15. do 31. oktobra
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Intervju sa Nenadom Gajićem

Mahabharata, Ramajana, Ilijada, Odiseja, legenda o kralju Arturu, staroengleski ep Beovulf, nordijski mitovi… spisak bi bio previše dug ako bih nabrojao sve civilizacijske bisere, sva predanja, epove, sage, legende, u kojima su mnogi svetski velikani po peru pronašli inspiraciju za svoje pesme, knjige, serijale… Ni Tolkin, kojeg smatramo začetnikom novije fantastike, nije se po tome izdvajao, već je iz germanske i nordijske mitologije dobio inspiraciju za stvaranje Arde.



Ali ovog puta se ne radi o Tolkinu niti o predanjima drugih naroda. Ovog puta se radi o nama i činjenici da se ne izdvajamo jer, poput drugih, imamo i mi mitove, legende, epske pesme i panteon bogova. I takođe… imamo pisce koji uviđaju sve bogatstvo i lepotu našeg predanja sa kojim su arhetipski i inspirativno povezani.

Nenad Gajić, autor knjige „Slovenska mitologija“ i trilogije „Bajka nad bajkama“, u toj povezanosti je otišao korak dalje. Ili, možda, mnogo koraka dalje jer zasluga za očuvanje narodnog predanja i njegovo približavanje savremenom mentalitetu ne može da se meri običnim koracima. A Nenad Gajić je upravo to uradio. U četiri do sada objavljene knjige predstavio je lepotu našeg nasleđa; lepotu, koje su mnogi od nas postali svesni zahvaljujući njegovim delima. U to ime sa punim pravom može da se nastavi onaj početni niz ove uvodne reči… Mahabharata, Ramajana, Ilijada, Odiseja, legenda o kralju Arturu, Beovulf, nordijski mitovi, Slovenska mitologija, Bajka nad bajkama…

Veliko poštovanje, Nenade, i hvala na odzivu da uradimo intervju. Ti si nedavno krunisao veliku i dugotrajnu stvaralačku odiseju, koja je počela pre osamnaest godina. Tu odiseju, tih osamnaest godina, ispunio si istraživanjem naših običaja, predanja, mitologije, verovanja. Ispunio si ih pisanjem o spomenutim temama i radom koji je tokom navedenog vremena iznedrio jedno od najlepših dela domaće književnosti. Zato bih ti, pre nego što pređemo na razgovor o tvojim knjigama, postavio pitanje koje se u neku ruku može smatrati ličnim. Naime, kada si pre osamnaest godina započeo istraživanje staroslovenske mitologije i kada si počeo da prikupljaš materijal za prvu knjigu, da li si imao predstavu koliko će trajati istraživanje i pisanje?

Dobar dan. Izlazi knjiga pa je i prilika za razgovor, kako sam i obećao. Nisam pretpostavljao koliko će potrajati, naravno. Znao sam da to nije nešto što ću uraditi za godinu ili dve, ali osamnaest godina… to se ne planira. Mislim da se niko pri čistoj svesti ne bi upustio u pisanje koje će toliko potrajati. Ja sam jednostavno krenuo i učio usput, uživajući u putu, neopterećen odredištem. Čak i tako, bilo je trenutaka kada sam bio blizu odustajanja, posebno pre prve knjige – nakon tolikih godina istraživanja i pisanja, bilo je teško uživati u još tri godine priprema za objavljivanje.

Prva knjiga koju si objavio zove se „Slovenska mitologija“. Nastala je nakon osam godina koje si proveo u prikupljanju materijala. Knjiga je zapravo enciklopedijske prirode i nudi obilje zanimljivih informacija o našoj mitologiji i verovanju naših predaka. Međutim, ove moje reči nisu u potpunosti istinite jer se ti nisi zadržao samo na predstavljanju suvoparnih informacija, već si običajima, verovanju i mitskim stvorenjima našeg slovenskog panteona dao svoj umetnički pečat. Ispravi me ako grešim, ali mislim da bi iz tog razloga „Slovensku mitologiju“ trebalo gledati kao prikaz u kome su dokumentarne činjenice isprepletane sa tvojom umetnošću.

Recimo, na nekim ilustracijama, kojima „Slovenska mitologija“ obiluje, primetno da je prikaz teme svesno prilagođen današnjem mentalitetu i poimanju savremenog čitaoca.

Od objavljivanja prvog izdanja „Slovenske mitologije“ proteklo je mnogo godina, štampano je nekoliko izdanja i prodato je na hiljade i hiljade primeraka, što je očigledan dokaz da si naše predanje na veoma uspešan način približio i predstavio savremenom čitaocu. Kakvo je tvoje viđenje „Slovenske mitologije“ sa ove vremenske distance koja je protekla od objavljivanja prvog izdanja?

I takođe, oprostićeš mi jer dva pitanja smeštam u jedno, zamolio bih te da kažeš koju reč o umetničkom pečatu koji si dao svojoj prvoj knjizi.


Da, uskoro se očekuje i prvo latinično, a ukupno dvanaesto izdanje „Slovenske mitologije“. Nije to nešto na šta se čovek navikne, mene svako novo izdanje iznenadi, i tako iz godine u godinu… A tajna i lični pečat su verovatno u istoj činjenici: da umetnik piše enciklopediju. To je toliko neuobičajeno da je i u svetskim okvirima uspevalo u svakom od retkih primera za koje sam čuo. O mom pristupu knjizi najbolje govori Slovo na početku:  „Zanimala me je samo suština, bez suvišnog ulaženja u nevažne detalje o tome ko je šta rekao, kada je to rekao ili gde se nešto desilo. Kako nisam bio opterećen potrebom da budem istoričar, mogao sam da dozvolim sebi da budem pripovedač. Tražio sam način da u sažetoj formi predstavim sve što se danas zna i pretpostavlja o čudnom, često surovom, ali uvek prelepom i misterioznom svetu Starih Slovena.“

Knjiga je nastajala bar desetak godina, od kojih sedam obuhvata period od prve zabeležene reči do dogovora s Lagunom. Ne znam da li računamo i godine prethodnog čitanja, bez ideje kako će to biti iskorišćeno, ali su od dogovora do izlaska protekle još tri godine, tokom koje sam napisao i mnogo obimniji rukopis od početnog, koji je urednik teškom mukom sveo na očekivanih 200 strana, kako knjiga ne bi bila preobimna i time odbojna prosečnom čitaocu neobaveštenom o mitskim temama.

Čini mi se, iako nisam mislio tako kada je odbijen prvi završni dizajn u nesuđenom A4 formatu, da su u Laguni dobro razumeli kako da ova knjiga proizvede prava očekivanja, da „kaže“ svakom čitaocu da će je lako razumeti i uživati u njoj. U tome je vrednost kvalitetnih saradnika, majstora svog zanata: da naglase i istaknu ono što stvorite i time poboljšaju stvari. Ovo se odnosi i na svakog ilustratora knjige, jer ti umetnici su doprineli da ona zaista oživi. Ja jesam davao smernice, pa sve što možda ne valja možemo pripisati mojim lošim uputstvima, ali su svi dobijali slobodu da stvaraju kako osećaju da treba. Neki su „modernizovali“, neki nisu, ali sve što je ušlo u knjigu meni se zbog nečeg dopalo…

Takođe, na Fejsbuku imaš nalog (facebook.com/Nenad.Gajic.pisac) putem kojeg održavaš veoma aktivnu komunikaciju sa čitaocima. Dok sam se pripremao za ovaj intervju, na tvom nalogu sam primetio veoma lepu zajedničku aktivnost. Naime, u toku je stvaranje predivnog albuma na kome, moram napomenuti, čitaoci rade mnogo više od tebe. Ja znam o čemu se radi, ali ću objašnjenje prepustiti tebi. Jedino bih te zamolio da spomeneš jednu, dve ili tri slike za koje bi moglo da se kaže da su nastale na neobičnom ili dalekom mestu.

Što se tiče albuma, u pravu si da je predivan, krenulo je skoro pa slučajno. Oduvek sam, naime, dobijao poneku fotografiju mojih knjiga, ali sam po izlasku završne knjige trilogije napravio malo darivanje i zamolio čitaoce da mi šalju slike na kojima su moje knjige. Nadao sam se da će stići bar desetak fotografija, a stiglo je mnogo više, i stvari su prosto eksplodirale početkom ove godine… Ne znam koliko puta sam dodavao nove fotografije, ali album ih sadrži već znatno preko 100. I neke su, zaista, sa spektakularnih lokacija: nedavno sam dobio jednu koju ću tek predstaviti, sa drevnog vikinškog groblja u Norveškoj iz bronzanog doba, a ima i slika sa Aljaske, Balija… ali ne bih umanjivao značaj predivnih „domaćih“ aranžmana mojih čitalaca – jedna serija fotografija ispala je bolje i od profesionalnih slika, pa je umesto njih korišćena i za zvanična predstavljanja knjiga.

Iako je „Slovenska mitologija“ objavljena nakon dugogodišnjeg istraživanja i pisanja, tvoja stvaralačka odiseja, koju sam spomenuo na početku našeg razgovora, nakon objavljivanja prve knjige je u neku ruku tek počela. Jer nakon „Slovenske mitologije“ objavljena je „Senka u tami“, prva knjiga tvoje trilogije „Bajka nad bajkama“.



Naravno, osim kroz trejler o „Senci u tami“ može se mnogo saznati na jedan nezvaničan ali istovremeno veoma merodavan način. A to su komentari čitalaca. Primetio sam da kroz mnogo takvih komentara provejava isto zapažanje da knjigu odlikuje ubitačno uzbudljiv akcioni ritam. Kako bi nam kao autor trilogije opisao ili objasnio šta nas čeka u „Senci tame“?

To je moj prvi roman, napisan tokom one tri godine čekanja na „Slovensku mitologiju“, dakle pre izlaska moje prve knjige, i nekako u njemu vidim sva ta uzbuđenja, očekivanja, nadanja… Mnogo puta sam prošao kroz taj tekst i u njega sakrio mnogo naznaka budućih događaja i mnoštvo skrivenih značenja. Ne očekujem da će ih mnogo čitalaca ikad primetiti, ali duboko verujem da čak i ono nevidljivo oku, ako postoji, daje veću snagu napisanom. Da ne ispadne da se hvalim, ali deveto izdanje ove knjige potvrđuje da mnogi osećaju mnoštvo njenih slojeva iako ne verujem da ih je većina rastumačila. Tako uvek pristupam pisanju: tu je taj površinski sloj, jednostavan za praćenje i sa dinamičnom radnjom, koji mora ostati lagan i zabavan, nikako dosadan, ali tu su i dublji slojevi, skriveni oku, namenjeni najpažljivijima ili onima koji se vraćaju da moja dela ponovo čitaju.

Druga knjiga trilogije nosi naziv „Dva cara“. I za nju je napravljen spot.



Osim pitanja kako ti kao autor vidiš drugi deo trilogije, zamolio bih te za osvrt na jednu osobenost koja odlikuje ovu knjigu.

Naime, po načinu pripovedanja koji si upotrebio u „Dva cara“ podsetio si me na Andžeja Sapkovskog („Saga o vešcu“) i Roberta Džordana („Točak vremena“). U oba dela koja sam spomenuo autori su u jednom trenutku sa glavnog narativnog toka preusmerili pripovedanje na sporedne tokove. Kod Sapkovskog se ta pojava odlikuje u tolikoj meri te je „Saga o vešcu“, zapravo dobila oblik zbirke priča. Oba pisca su upotrebila takav način pripovedanja iz jedne, da se našalim, prevejane namere da čitaoca još dublje uvuku u svet o kojem pišu.

Iako će krajnji efekat tog načina naterati čitaoca da emotivnije i sa mnogo većim uzbuđenjem prođe kroz rasplet i kulminaciju priče, promena akcenta sa glavnog na sporedne tokove donosi svojevrsni rizik jer za sobom neizostavno povlači usporavanje akcionog naboja.

Imajući u vidu da si u „Dva cara“ upotrebio isti način pripovedanja koji su u svojim knjigama upotrebili Sapkovski i Džordan, da li si se bojao da će ti čitaoci zameriti zbog usporavanja ritma?


Da mogu da se vratim unazad, ovo bi bila jedina knjiga koju bih donekle drukčije napisao. Sa ove distance, rekao bih da sam bio dosta zabrinut da ne otkrijem previše od buduće radnje, pa sam umesto toga otkrio premalo. Naznake budućih dešavanja, koje uživam da koristim, ovde su tako dobro skrivene da ih možda niko sem mene ne može primetiti. Drugi problem ove knjige je tempo, jer se prva i treća, hvaljene po svom ritmu, dešavaju u svega po nekoliko dana, dok „Dva cara“ obuhvataju niz godina između tih dešavanja. Zbog toga je malo mesta za produbljivanje karaktera junaka, a radnja se bazira na mnoštvu kratkih „vinjeta“, uglavnom iz narodne epike, što deo čitalaca naklonjenih onom autorskom u mom stvaralaštvu najmanje voli. Uz to, moje insistiranje na očuvanju integralnih narodnih priča i pesama kao delića ove knjige dovodi i do pomalo usporenog i na trenutke teško uhvatljivog toka glavne radnje.

Ali i dalje mislim da je i ovo dobra knjiga i da će je čitaoci sve bolje razumeti kako godine budu prilazile, posebno kada je čitaju uz saznanja o budućim dešavanjima, što im može pomoći da otkriju skrivene nagoveštaje. Ali me je, od trenutka objavljivanja do završne knjige, koštala mnoštva izgubljenih čitalaca koje s mukom vraćam da prožive serijal do kraja i tek tada donesu konačan sud. Srećom pa su u međuvremenu stigli i novi pratioci koji pročitaju sve u dahu, pa tako mnogo bolje razumeju temeljno mesto koje druga knjiga ima u celoj bajci.

Treći deo trilogije se zove „Treća noć“.



U poslednjem delu trilogije akcioni naboj se vraća na nivo naboja u prvom delu, pa je „Treća noć“ zapravo knjiga za jednu noć jer se ne ispušta iz ruku dok se ne pročita do kraja…


Tako je, tako sam je i pisao, obuzela me je i nije me puštala mesecima. A govorimo o mesecima kada smo bili pozatvarani među svoja četiri zida. Ta knjiga bila mi je beg u drugačiji svet. Nakon više od pola godine od njenog izlaska i dalje mislim da mi je najbolje delo. Neke delove kao da mi je neko skriven šaputao na uho, prosto ne znam odakle su došli. Plus je tu i sve ono dublje i skriveno, o čemu smo pričali a što je pažljivo dodavano u dugim danima nakon završetka „prve ruke“, kako to pisci vole da zovu.

Nedavno sam se na primer prisetio, saznavši da su Hese i Kafka rođeni dan za danom iako razdvojeni godinama, da sam se baš njima dvojici poklonio u istom poglavlju knjige, nazvanom „Preobražaj“, po Kafkinom čuvenom delu koje počinje i sličnim izborom reči, dok se junaku Vuku dešava slično što i Heseovom Stepskom vuku dok prolazi kroz iste dileme o dvojnosti svoje ličnosti, pre no što divljina zauvek pobedi u njemu. A sve to ni na trenutak ne opterećuje čitaoca, većina ponesena dinamičnom radnjom neće ni primetiti misaoni tok u pozadini.

Spomenuo bih da su u tvojoj trilogiji svesno upotrebljeni motivi iz narodnih epskih pesama i priča. Naime, mi imamo veoma bogato narodno predanje, ali je ono sačuvano u obliku koji današnjem čitaocu nije previše blizak. A ti si u „Bajci nad bajkama“ uradio, da tako kažem, istorijsku stvar jer si nam ga približio i učinio prijemčivijim. Koliko si to uspešno uradio govori činjenica da se tvoje knjige nalaze na nekoliko top-lista najprodavanijih knjiga…

Hvala, baš to je bila moja namera, da približim narodno predanje novim generacijama, koje imaju sve manje strpljenja da ga čitaju u izvornom obliku. Izgleda da sam i uspeo u tome, jer se sve moje knjige prodaju i doštampavaju od izlaska. Ali to narodno predanje mi najviše zameraju čitaoci koji su očekivali nešto drugo – a najveća greška u čitanju mojih knjiga su sopstvena očekivanja, ta dela prosto traže da im se čitaoci prepuste i dozvole da ih ponese ogromni talas epskog i mitskog i mističnog, stil koji se menja prema potrebi poglavlja, naracija koja ide od pesme do filmskih akcija…

Nijedno delo, naravno, ne mogu voleti svi, ali mi ponekad bude žao što ga ne prihvate neki za koje bih očekivao da me mogu razumeti, a knjige odbacuju zbog neodgovaranja njihovoj viziji mog pisanja, ne shvatajući da im najviše smeta zapravo odsustvo šablona, što otežava čitanje svakom ko ih očekuje. Neverovatna stvar, oni najtreniraniji čitaoci, koji već znaju kako svaka knjiga treba da izgleda, imaju problema da isprate moje romane, dok me sasvim novi čitaoci, bilo da su novi u čitanju ili samo u fantastici, razumeju savršeno i vole vatreno.

Objavljena je kompletna trilogija na latinici. Kada možemo očekivati ćirilično izdanje?

U trenutku ovog razgovora dani nas dele od izlaska ćiriličnog izdanja, a ja se nadam da će ovaj intervju biti objavljen dan pre, kao poslednja najava. Kompletno ćirilično izdanje ima tvrde korice, skoro 800 strana i mapu u boji. Ono predstavlja konačnu verziju teksta, sa sitnim ulepšavanjima koja sam želeo da izvršim. Latinično izdanje ostaju tri knjige s mekim koricama, pogodne za čitanje na plaži ili u prirodi… Drago mi je da „Bajka“ postoji u tako različitim formatima, a kada i „Slovenska mitologija“ stigne kao posebno latinično izdanje, sve moje knjige će postojati na oba pisma koja koristim, što mi je davnašnja želja.

Tvoj rad i sva dešavanja u vezi sa tvojim knjigama čitaoci mogu da prate na tvom sajtu nenadgajic.org. Pošto je trilogija „Bajka nad bajkama“ završena, koju sledeću radosnu vest možemo da očekujemo? Ili drugim rečima, da li radiš na nekom rukopisu?

Radim paralelno na dva rukopisa. Što ne znači da ću oba i završiti, ali takav je plan. Nadam se da ću biti i brži od dosadašnjeg tempa, jer nakon svake knjige dodajem po jednu godinu više do sledeće. Svakako će ono što sledi biti različito od onoga na šta sam navikao čitaoce tokom godina, ali jedan veliki ciklus se završava za mene i vreme je da se krene dalje, da se otpočne novi. Mogu samo utešiti čitaoce da će to i dalje ostati u sferi fantastike, najšire gledano, iako epsko i mitsko više neće biti fokus mog pisanja.

I za kraj jedno lično pitanje. Koju knjigu bi voleo da proživiš?

Onu koju sam napišem. Kao i drevni Sloveni, verujem da je svako kovač svoje sudbine, koju svakodnevno ispisujemo, menjajući ono što su nam drugi namenili.

Nenade, još jednom hvala na vremenu koje si izdvojio da uradimo intervju. Nadam se da ćemo u budućnosti imati priliku da ponovimo druženje jer, iako si na domaćem tržištu postigao veliki uspeh, verujem da će „Bajka nad bajkama“ i „Slovenska mitologija“ u godinama koje su pred nama postići još veći uspeh u inostranstvu.

Rekoh već da si se odlično pripremio za ovaj intervju, pa se nadam da si i ovde u pravu. Voleo bih da baš tako bude.
Integralnu verziju intervjua možete pročitati ovde.

Izvor: hronikehelma.com


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
andrić kao da je pisao juče 60 godina od naše prve nobelove nagrade laguna knjige Andrić kao da je pisao juče: 60 godina od naše prve Nobelove nagrade
26.10.2021.
Može li neki aktuelni srpski pisac dobiti Nobela? Danas to ne izgleda realno, ali za 10 ili 20 godina... Nije ni to nemoguće, kaže Aleksandar Jerkov za Nova.rs. U oktobru pre 60 godina jedan od naš...
više
uzbudljiv nastavak svetskog bestselera anđeo u šumi sova samuela bjerka laguna knjige Uzbudljiv nastavak svetskog bestselera „Anđeo u šumi“ – „Sova“ Samuela Bjerka
26.10.2021.
Skandinavski noar ima novu zvezdu! Njegovo ime je Samuel Bjerk. Nakon velikog uspeha romana „Anđeo u šumi“, stiže nam „Sova“, druga knjiga o Holgeru Munku i Miji Kriger – roman koji je podjednako m...
više
intervju sa svetislavom basarom laguna knjige Intervju sa Svetislavom Basarom
26.10.2021.
O Svetislavu Basari svaki čitalac njegovih dela, pratilac kolumni koje godinama objavljuje u štampi ili pak posrednih i neposrednih učesnika u takozvanom javnom životu Srbije, ima „čvrsto formirano mi...
više
prikaz romana žena francuskog poručnika  laguna knjige Prikaz romana „Žena francuskog poručnika“
26.10.2021.
„Žena francuskog poručnika“ je jedan od onih romana koji dovodi u pitanje čitaočevo razumevanje viktorijanske epohe, pa i ideje samog romana. Opisi svih likova, do dugmadi na kaputu, iscrpni su i prec...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.