Laguna - Bukmarker - Intervju sa Min Đin Li, autorkom knjige „Pačinko“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Intervju sa Min Đin Li, autorkom knjige „Pačinko“

Razgovarali smo sa spisateljicom Min Đin Li o njenoj inspiraciji za roman.

Pisanje i karijera

Šta Vas je inspirisalo da napišete „Pačinko“?


Kada sam imala 19 godina, na fakultetu sam bila na predavanju američkog misionara koji je radio sa korejsko-japanskom zajednicom u Osaki. Bila sam dirnuta pričom koju je ispričao o dečaku koga su maltretirali. Naposletku, nisam mnogo pisala o ovom detetu, ali način na koji su se ophodili prema njemu me je podstakao da naučim više o ovom delu istorije i o pričama njegovog sveta.

Priča obuhvata mnogo generacija i porodica tokom nekoliko decenija. Kako ste odlučili gde da započnete i završite priču?

Isprva sam napisala roman pod nazivom „Otadžbina“, koji se prvenstveno odnosio na jednu generaciju, ali nije bio baš dobar. Dok sam živela u Japanu shvatila sam da poslednju generaciju ne možemo razumeti ako ne znamo priče o njenom poreklu, pa sam morala da se vratim i napišem drugu knjigu. Završila sam „Pačinko“ 1989. i tada sam prvi put saznala o korejsko-japanskom narodu.

Pročitala sam da ste živeli u Tokiju četiri godine dok ste istraživali za „Pačinko“. Koji su najvažniji zaključci koji su dospeli u knjigu?

Kroz intervjue koje sam vodila sa tim ljudima shvatila sam da korejsko-japanski narod na sebe ne gleda kao na pasivne žrtve prema kojima istorija nije bila blagonaklona. Više su na sebe gledali kao na obične ljude. Hteli su da ih doživljavaju kao normalne i da se ophode prema njima kao sebi ravnima. Odbijali su lake kategorizacije i oduševili su me na mnogo načina svojom skromnošću, marljivošću i odlučnošću.

Jedna od omiljenih stvari kod istorijske fikcije mi je što pored priče, čitalac nešto i nauči. Da li ste sa namerom hteli da obrazujete čitaoce po pitanju života Korejaca u Japanu tokom i posle rata ili je to više nusproizvod priče koju ste želeli da ispričate?

Studirala sam istoriju i volim je kao naučnu disciplinu, ali sam želela da napišem roman u kome je istorija više u pozadini, a ne u prvom planu, i kada sam se jednom skoncentrisala na ljude, istorija je legla na pravo mesto. Mnogi ljudi nemaju moć da direktno odgovore na istoriju; umesto toga, većina ljudi živi i radi oko istorijskih događaja.

„Pačinko“ je dobio mnoge pohvale (s pravom!). Koji je najupečatljiviji ili najdirljiviji odgovor koji ste dobili?

Zapanjila me je velikodušnost čitalaca širom sveta. Predsednik Svetske banke i američki ambasador u Japanu su poslali dirljive poruke o knjizi, što me je iznenadilo. Povrh svega, dobila sam divna pisma od mnogo raznih čitalaca širom sveta. Nikada nisam mislila da ću imati toliko pametnih i divnih čitalaca. Veoma sam zahvalna svakom od njih.

Koje savete biste dali drugim ambicioznim spisateljicama?

Mislim da je nemoguće dobro pisati ako ne čitate najbolje knjige. Pazim šta čitam i kako čitam. Cenim dobre knjige,i sve vreme čitam ono o čemu ne znam, jer želim da se unapređujem.

Koja je poslednja knjiga koju ste pročitali u dahu?

Volim zbirku eseja Aleksa Čija, „How to Write an Autobiographical Novel“. On može predivno da piše i fikciju i publicistiku.

Izvor: girlsnightinclub.com
Prevod: Đorđe Radusin


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
biblioterapija laguna knjige Biblioterapija
07.08.2020.
Pasionirani čitalac će se složiti da knjige imaju terapeutsko dejstvo, bilo da je upoznat sa pojmom biblioterapije ili ne. Ovaj termin je skovao američki esejista Semjuel Kroters davne 1916. godine da...
više
jedanaest najvećih negativaca u književnosti laguna knjige Jedanaest najvećih negativaca u književnosti
07.08.2020.
Zlo je jedna od glavnih tema u književnosti, odmah iza ljubavi, smrti, lepote, prijateljstva i sudbine. Razlog za to je što nas zlo, baš kao i smrt, dočeka nespremne. Pre ili kasnije, svako od nas će ...
više
mameri drevni pripovedači laguna knjige Mameri – Drevni pripovedači
07.08.2020.
Od kad je sveta i veka, čovek je bio očaran svim onim što se dešava oko njega. Najraniji zapisi njegovih impresija o svetu bili su u obliku crteža i simbola. Postepeno se jezik razvijao i ova iskustva...
više
 petrogradski list u romanima vanje bulića laguna knjige „Petrogradski list“ u romanima Vanje Bulića
07.08.2020.
Iz štampe su upravo izašli devetnaesto izdanje „Simeonovog pečata“ i jedanaesto izdanje „Jovanovog zaveštanja“, romana Vanje Bulića. A oktobru će prilikom zvanične posete Beogradu, Vladimir Putin, pre...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.