Laguna - Bukmarker - Intervju sa Melani Rabe, autorkom intrigantnog trilera „Zamka“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Intervju sa Melani Rabe, autorkom intrigantnog trilera „Zamka“

Pre dvanaest godina, Lindina sestra Ana je ubijena. Ubica nikada nije uhvaćen ali ga je Linda videla. I sada ga opet gleda na TV-u. Postao je poznati novinar i Linda – poznata spisateljica i izuzetno povučena osoba – zna da joj niko neće verovati ako ga optuži. Stoga čini jedino što može da smisli: postavlja zamku napisavši triler „Sestre po krvi“, o nerešenom ubistvu mlade žene. Kada roman bude objavljen, Linda pristaje da da samo jedan intervju. Kod kuće. Jedinoj osobi koja o ovom slučaju zna više od nje...



Publicista Alis Levinski razgovarala je sa autorkom Melani Rabe o njenom uzbudljivom debi romanu  „Zamka“.

Šta vas je inspirisalo da napišete „Zamku“? Kako je knjiga počela da se pomalja u vašoj mašti?

Kao pisac uvek tražim nove i interesantne stvari o kojima bih pisala. Jednom prilikom večerala sam sa prijateljicom i ona mi je tada ispričala o članku koji je pročitala – o povučenoj spisateljici koja nikada ne napušta svoju kuću. Odmah sam to zapisala – povučena autorka. Na putu kući pole večere počela sam da razmišljam: zašto ne izlazi iz kuće? Šta joj se dogodilo? Šta je potrebno da se dogodi da bi izašla iz kuće? Tako je počela „Zamka“.

Da li ste znali svaki zaplet i preokret pre nego što ste počeli da pišete? Ili je to bilo nešto što se otkrivalo dok ste pisali knjigu?

Sve sam detaljno isplanirala pre nego što sam počela da pišem. Prvobitno sam mislila da će se priča vrteti oko toga da li će Linda uspeti da privoli Lenzena da prizna i, ako uspe, na koji način će to učiniti. Ali kada sam počela da pišem shvatila sam da je pitanje da li je Linda u pravu najmanje interesantno. Zbog toga sam napravila mnogo izmena. Mislim da se isplati biti otvoren za nove ideje.

Roman je prepun osećaja nelagode i paranoje. Kako ste napravili takvu atmosferu?

Zdušno sam se potrudila da uđem u Lindinu glavu i zamislim sebe na njenom mestu. Godinama sam glumila u pozorištu. To je bio hobi ali mi veoma pomaže u razvoju lika. Često osećam šta moj protagonista oseća dok pišem. Mislim da to i čitaoci osećaju.

Kako se piše nepouzdani pripovedač? Da li je nekada bilo teško pratiti Lindinu priču?
 
Pa, znala sam istinu od samog početka. Znala sam šta se zaista dogodilo Lindinoj sestri. To sam morala da imam na umu. Bilo je teških delova ali pisanje nepouzdanog pripovedača je zapravo veoma zabavno.

Da li ste morali da istražujete kako biste bolje razumeli Lindinu agorafobiju?
 
Malo sam istraživala ljude koji odbijaju da izađu iz kuće, ali sam se uglavnom oslanjala na svoje emocije i iskustva. Očigledno se ne bojim da izađem iz kuće. Međutim, mnogi od nas su u nekom trenutku imali taj osećaj da je svet opasno mesto. Linda je ekstrem ali mislim da je moguće poistovetiti se sa njenim strahovima. Barem je tako bilo meni.

„Zamka“ sadrži odlomke iz Lindinog romana, što celokupno čitakačko iskustvo čini intrigantnim. Možete li mi reći nešto o procesu pisanja romana u romanu?

Shvatila sam da će mi biti zbunjujuće da napišem knjigu hronološki. Zbog toga sam strogo odvojila okvir i roman unutar romana. Prvo sam napisala okvir – sve što se dešava između Linde i Lenzena. Kada sam to potpuno završila počela sam da radim na romanu unutar romana. Želela sam da ta poglavlja budu nešto drugačija stilski – da imaju Lindin stil. Zamislila sam da je Lindi bilo teško da napiše ovu knjigu pa sam se odlučila za nešto zbrzaniji stil sa kratkim, brzim rečenicama. Kada sam završila, smislila sam gde ću strateški da poređam ta poglavlja u romanu. I onda sam teška srca izbacila brojna poglavlja Lindinog romana koja su bila lepa ali nepotrebna.

Sestre i njihove neraskidive veze su dugo bile veliki izvor inspiracije piscima. Šta je to kod sestrinske povezanosti što toliko fascinira pisce i čitaoce?

Odnosi između sestara su često komplikovani i mislim da su zbog toga toliko intrigantni piscima i čitaocima. Ja nemam sestru, imam brata. Ali sam razgovarala sa dovoljno ljudi da znam o ponekad snažnoj dinamici između sestara i pomislia sam da bi bilo interesantno pisati o tome. Volim kompleksne likove i odnose. Stvari nisu tako jednostavne, poput ljubavi ili mržnje, postoje tu različiti slojevi. Veze su fluidne i želela sam to da istražim. Pisanje o sestrama pružilo mi je savršenu priliku.

Čini se da se poslednjih godina pojavio veliki broj ženskih pisaca koje pišu veoma dobro koncipirane (i veoma popularne) trilere. Šta vi mislite da je razlog tome?

Nemam pojma. :)
Sve što mogu da kažem je da sam oduševljena. Volim da čitam te romane isto onoliko koliko volim da ih pišem.

Autor: Alis Levinski
Izvor: textpublishing.com.au


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.