Intervju sa Markom Mansonom: Da li su naše veze „sje*ane“ u eri socijalnog distanciranja?

U vreme kada nam je jedna od glavnih životnih briga postala nestašica toalet papira, čini se da nam polako ponestaje i prostora za izbegavanje svađa sa partnerom. Iako se u bliskoj budućnosti predviđa porast stope razvoda, Mark Manson, autor knjige „Ma, sve je sje*ano“, poručuje da vi i vaš brak ne morate postati samo još jedna statistika.



„Sa jedne strane, ovo može biti veoma stresno i teško vreme. Ali možda bismo na celu stvar mogli gledati i iz pozitivnog ugla“, ističe Manson u intervjuu za Entertejnment vikli. „Iznenada na raspolaganju imate sve vreme ovog sveta da se usredsredite na svoje odnose sa drugima. To znači da vam se pruža prilika da dobro razmislite o svom ponašanju prema ljudima koji vas okružuju. Možda je ovo pravi trenutak da se promenite.“

Saveti koje ovaj autor nudi svojim čitaocima uvek deluju krajnje jednostavno i upravo to je jedan od razloga zašto njegove knjige o samopomoći dospevaju na listu bestselera Njujork tajmsa. Nikome se ne obraća sa visine, već nastupa iz pozicije najboljeg prijatelja ili starog druga iz školskih dana. Slobodniji jezik u naslovima njegovih knjiga nije jeftin trik, to je jednostavno odraz opuštenog odnosa prema životu.

U svojoj novoj knjizi pod naslovom „Ljubav nije dovoljna“ Manson nam prenosi svoje razgovore sa petoro potpuno različitih ljudi i analizira probleme sa kojima se oni susreću u romantičnim vezama. Predstavlja nam Mimi, prosvetnu radnicu iz Njujorka, koja priznaje da je muškarci iskorišćavaju i da ne ume da uspostavi kontrolu nad svojim ljubavnim životom. Tu je takođe i Vanesa, uspešna poslovna žena kojoj je teško da okonča vanbračnu vezu jer se prvi put u životu ludo zaljubila.

Služeći se principima iz svojih knjiga o samopomoći, Manson ispituje probleme koji iskrasavaju  u ljubavnim vezama: pre svega postavljanje granica, ranjivost i poštovanje. Razgovarali smo sa ovim autorom o tome kako sačuvati nadu tokom boravka u karantinu, o zabavljanju u eri socijalnog distanciranja i o tome kako razgovarati sa partnerom o problemima u vezi.

Kako možemo sačuvati romantične veze u vreme kada nam se preporučuje socijalno distanciranje?

Uopšteno gledano, stres jednu vezu može ili osnažiti ili potpuno uništiti. To je ono što nam predstoji, jer je većina ljudi kod kuće i primorani su da vreme provode zajedno. Partneri više neće moći da izbegavaju razgovore ili ignorišu stanje u kome se nalazi njihova veza. Ljudi čiji je brak pred raspadom pre su mogli da izbegnu suočavanje sa problemom tako što su se duže zadržavali na poslu ili odlazili na poslovna putovanja. Sada to više nije moguće. Mnogima će to delovati strašno, ali može imati i pozitivne rezultate.

Kako? Kako uopšte započeti jedan takav razgovor?

Najvažnije je biti iskren. U pitanju su veoma neprijatni i teški razgovori. Ljudi obično misle da postoje neke savršene okolnosti ili savršeni trenutak za ozbiljan razgovor sa partnerom, ali to nije slučaj. Dovoljno je sesti pored nekoga i reći: „Hej, u poslednje vreme sam dosta razmišljao i mislim da je vreme da porazgovaramo o nekim stvarima.“

Postalo je uobičajeno da članovi porodice tokom večere sede za stolom sa telefonom u ruci i izbegavaju komunikaciju. Da li je sa epidemijom došao i trenutak kada će konačno biti primorani da pogledaju jedni druge u oči i zaista razgovaraju?

U knjizi „Ma, sve je sje*ano“ pisao sam o usamljenosti kao o tihoj epidemiji koja se širi Sjedinjenim Državama. Ljudi danas na poslu provode više vremena nego prethodne generacije. Većini njih su u slobodno vreme oči prikovane za mobilni telefon. Čak i kada su svi u istoj prostoriji, nisu uistinu prisutni. Bliskost je pomalo zaboravljena. Meni je naročito interesantno to što u poslednje vreme razgovaram telefonom sa članovima porodice sa kojima se odavno nisam  čuo. Dopisujem se sa prijateljima sa kojima godinama nisam razmenio SMS. Izgleda da je ovo idealno vreme da se obnovi kontakt sa nekim ljudima.

Jedna od Vaših knjiga nosi naziv „Ma, sve je sje*ano“. Čini mi se da mnogo ljudi u ovoj situaciji upotrebljava baš tu rečenicu. Postoje li neki saveti iz te knjige, koje bismo mogli poslušati u ova neizvesna vremena?

Bilo bi lako prepustiti se crnim mislima. Situacija je zaista ozbiljna, ali moramo imati na umu da i sasvim jednostavne odluke, koje donosimo u svakodnevnom životu, mogu biti od presudnog značaja. O tome neprestano pišem u poslednje vreme, a onda dobijam mejlove od ljudi koji kažu: „Zar ti nisi onaj tip koga ,zabole‘?“

Knjiga na koju aludiraju („E, zabole me“) govori upravo o tome da bi trebalo da otkrijemo stvari do kojih nam je zaista stalo. Mislim da nije toliko teško razumeti zašto se smrtonosni virus, koji preti milionima ljudi širom sveta, visoko kotira na mojoj listi prioriteta.

U knjizi „Ma, sve je sje*ano“ govorite o našoj sklonosti da, u periodima kada nema rata ili nuklearnog holokausta, relativno nevažnim pojavama pridajemo preveliki značaj. Postoji li mogućnost da u ovom trenutku mnogi ne shvataju ozbiljno upozorenja zato što misle da je ovo samo još jedno u nizu preterivanja?

Nažalost, čini mi se da ste u pravu. Danas se suočavamo sa problemom dečaka koji je vikao „Vuk!“. Veliki deo knjige „Ma, sve je sje*ano“ govori o tome kako su ljudi skloni preuveličavanju. Zbog toga u ovom trenutku, kada epidemija kuca na vrata, mnogi ne veruju da se radi o stvarnoj krizi. Verovatno misle da mediji i u ovom slučaju preteruju, a to samo pogoršava situaciju.

Da li bi oni koje je epidemija zadesila usred potrage za novim partnerom trebalo da sede skrštenih ruku tokom narednih nekoliko meseci? Šta se može učiniti po tom pitanju? Da li bi trebalo da usavršim svoju veštinu dopisivanja preko Fejsbuka? Kakva su pravila zabavljanja u karantinu?

Jedna od pozitivnih strana ove situacije je to što ponovo ostvarujemo direktan kontakt sa okruženjem, tako da se otvara mogućnost da upoznate partnera preko prijatelja ili članova porodice. Možda je dobro što se više ne možete osloniti na aplikacije poput Tindera, gde biste na slepo poslali poruku gomili ljudi i onda čekali da vam se posreći. Možda će to ohrabriti ljude da celoj stvari pristupe prirodnije, kroz razgovor sa drugima. Ne znam, možda je ovo samo moj očajnički pokušaj da sačuvam optimizam.
 
Autor: Omar Sančez
Izvor: ew.com
Prevod: Jelena Tanasković
Foto: Maria Midões