Laguna - Bukmarker - Intervju sa Markom Lorensom - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Intervju sa Markom Lorensom

Mark Lorens je oženjen i ima četvoro dece, od kojih je jedno u teškom zdravstvenom stanju. Njegov zvaničan posao na dnevnom nivou je da kao naučnik-istraživač rešava različite skoro nerešive probleme u oblasti veštačke inteligencije. U jednom trenutku je imao odobrenje i od Vlade SAD i Velike Britanije da pristupa državnim tajnama. Takođe, mogao je u svakom trenutku da kaže: „Pa nije ovo nuklearna fizika… o, ne, čekaj, u stvari jeste!“

Između posla i staranja za svoje bolesno dete, Mark slobodno vreme provodi pišući, igra kompjuterske igrice, učestvuje u odabiru pobednika književnih konkursa, pravi pivo i izbegava sve što u sebi ima rečenicu „uradi sam“.

Dobro došli! Smestite se pored vatre, izaberite šta pijete i recite nam nešto o sebi.

„Nešto“ je prilično neodređen pojam. Zastrašujući izazov već na početku intervjua!

Pa… ne posedujem pametni telefon i nikada nisam poslao SMS poruku.

Recimo da možete da živite u kući iz svoje mašte. Kako bi ta kuća izgledala?

Ja sam veliki tradicionalista i često sam ranije mislio da bi kuća iz mojih snova bio srednjovekovni zamak sa zavesama preko celih zidova, stražarnicom, tajnim prolazima, ali da unutra ima sve moderne uređaje, jer nisam baš toliko odvažan.

U poslednje vreme sam počeo da shvatam da kuće ipak traju duže od ljudskog veka, pa bi mi ta istorija koja se kroz njih provlači bila zastrašujuća. Mislim da bi se moja uobičajena strepnja prenela i na posedovanje te kuće. Tako da bih voleo da napravim nešto otkačeno od nule, nešto što je dimenzija jednog ugla kuće, što bi prestalo da postoji onda kada i ja umrem.

Koje je vaše omiljeno stvorenje iz sveta fantastike i zašto?

Daleko sam od toga da sam uopšte siguran da imam omiljeno stvorenje iz sveta fantastike. Nisam vam ja baš nešto čovek od takvih stvari. Ali neka bude čovek-gušter, zato što sam video sjajnu ilustraciju u „Priručniku o čudovištima“ („Lagumi i zmajevi“) i zbog te ilustracije sam ih skupljao i imao ih mnogo u svojim lagumima.

Kada i kako ste odlučili da postanete pisac? Sa iskustvom koje ste imali na polju nauke nije se činilo kao da je ovo bio sledeći logičan korak u vašoj karijeri.

Nisam siguran da je „pisac“ karijerna odrednica, a pogotovo, karijerni napredak za bilo koga. Nije kao da vagate da li ćete prestati da radite to što radite da biste postali pisac i umesto toga od pisanja zarađivali za život. I iskren da budem, nikada zaista i nisam odlučio da postanem pisac. Za mene je pisanje bilo hobi. Oprobao sam se u nekoliko različitih književnih formi (pisao sam čak i svoje verzije „Laguma i zmajeva“ kako bih ih igrao sa svojim prijateljima) tokom svog života. Uprkos svim mojim nadanjima, ponuđeno mi je da izdam knjigu. Meni nikada u životu ambicija nije bila da postanem pisac. Ja sam pisao priče iz zabave i zato što sam u tome uživao. Mislim da to što sam naučnik nije imalo nikakvog uticaja na moju karijeru pisca. Isto je moglo da se dogodi i vozaču autobusa ili nastavniku.

S obzirom na to da ste naučnik, da li smatrate da je lakše pisati naučnu fantastiku od „klasične“ fantastike?

Ne, ne mislim to. Teži deo pisanja su oblik rečenice, zaplet i tempo priče, dubina i emocionalni naboj među junacima, dijalozi i narativni tok. Da li junaci barataju zračnim topovima ili u priči imate svemirske brodove umesto mačeva i zmajeva manje je relevantno.

Koji pisac je na vas imao najveći uticaj?

Generalno imam problem da sagledam uticaje koji su na mene imali drugi pisci. Sigurno je da su drugi pisci uticali na mene, ali to nikada nije bilo na svesnom planu. Pretpostavljam da je najlakši odgovor Dž. R. R. Tolkin, jer mi ga je majka čitala kada sam imao sedam godina. Mislim da su te knjige obojile moju maštu odmah na početku svega, a „Lagumi i zamajevi“ bili su kao dar od Boga kada su se pojavili u mom životu nekoliko godina kasnije. Moja fascinacija prema mačevima i veštičarenju, zmajevima i avanturama značila je da, ako budem pisac, nikada neće biti sumnje u to u kom žanru ću se oprobati.

S obzirom na to da ste napisali šest knjiga iz muške perspektive (trilogije „The broken empire“ i „Rat crvene kraljice“) da li je bilo teško da se prebacite na ženski glas (trilogija „Book of the ancestor“)? Da li ste imali bilo kakvih proteškoća dok ste pisali o ženi protagonistkinji?

Ne, nisam imao nikakvih poteškoća. Ja se trudim da pišem likove kroz ljude, ne kroz polove, te zato nije bilo teško napisati Nonin lik ništa više nego što je bilo komplikovano napisati likove Džorga ili Džalana.

Koja priča se krije iz SPFBO (Self-Published Fantasy Blog-Off) projekta? Da li ste se jednog dana probudili i odlučili da vodite ovaj književni konkurs? Prema vašem mišljenju, šta je to što ovo književno nadmetanje čini toliko uspešnim i zašto je drugačije od ostalih?

Pa vi ste otprilike celu priču ispričali u svom pitanju. Sećam se da sam natuknuo tu ideju nekolicini poznanika; Sara Čorn iz Bookworm blues-a je prva čula za nju. Trebalo je pronaći pomoćnike spremne da uskoče. Kada mi je to uspelo, i sam projekat je doživeo uspeh. Nije tu bilo previše promišljanja ili bilo kakvih muka. Činilo se kao jedna zanimljiva i zabavna stvar koju bih mogao da radim.

Nisam siguran da znam sa čim želite da uporedim SPFBO. Pretpostavljam da mi je ideja o takvom projektu pala na pamet, jer nije postojalo ništa slično (barem da sam ja znao), pa čak ni približno slično SPFBO-u.

Takođe, pretpostavljam da je ovo uspešan konkurs, jer zašto zaboga neko ne bi, kad već ima napisanu knjigu, tu istu knjigu poslao na konkurs? Sve što treba da uradi jeste da pošalje mejl. Pisci žele da njihove knjige dospu do čitalaca, da dobiju povratne informacije, a šanse za sve to su dobre, važno je samo da učestvuju.

Činjenica da smo otkrili nekoliko zaista fantastičnih knjiga i učinili sve da one dospu do čitalaca, samo je bonus.

SPFBO imao je veliki uticaj na karijere mnogih pisaca i želim da iznesem svoje lično mišljenje, jer smatram da ste vi kumovali da nam budu dostupni mnogi naslovi do kojih nikada ne bismo došli. Koje su od knjiga koje su učestvovale na konkursu, a koje ste pročitali (a znam da ste mnoge pročitali i podržavali ih), vama bile omiljene?

Pa, istina je da mnogo sporo čitam, a da ne spominjem manjak vremena za čitanje, tako da ja nisam u stvari pročitao toliko mnogo knjiga, osim nekoliko onih koje su ušle u završni krug takmičenja, možda još jednu ili dve pored toga. Mislim da ni za koga, ko prati mene ili moj rad, nije iznenađenje da čuje da najviše volim „Senlin ascends“. Takođe, odgovor je isti i kada se posmatraju sve tradicionalno objavljene knjige koje sam pročitao u poslednjih nekoliko godina.

Jedan od ciljeva ovog konkursa bio je i da pomognemo čitaocima da izaberu samizdat knjigu, a da znaju da će pročitati kvalitetnu knjigu. I sam sam na taj način iskoristio konkurs i dozvolio im da mi pomognu da izaberem knjigu koju ću pročitati. To ne znači da knjige koje nisu ušle u završni krug takmičenja neće u jednom trenutku biti fantastične, u pitanju je jedino koncentracija mnogo kvalitetnih knjiga na jednom mestu, a vi treba da izaberete deset finalista. Vi među njih deset imate kvalitet mnogo veći nego što je to slučaj na nekom drugom konkursu.

Ovakvi konkursi dobar su znak za čitaoci da ne moraju da brinu da li će izabrati dobru knjigu koja je samizdat, a dobro je što na kraju svi samizdat pisci imaju kredibilitet kod čitalaca, nevezano za to da li učestvuju na konkursima ili ne.

Šta vas inspiriše da pišete? Da li slušate muziku, zurite u vatru u kaminu, slušate huk vetra, sklapate pakt sa đavolom?

Ja smatram da se većina ideja izrodi u praznom umu. Ukoliko upražnjavam neku vrstu fizičkog posla, koji zahteva malo razmišljanja, kao što su kopanje u bašti, vožnja bicikla do posla ili šetnja sa ćerkom u njenim invalidskim kolicima, u tim situacijama ideje samo iskrsavaju. A u tim situacijama, u kojima ljudi te ideje samo puste, pisci se sa njima igraju i puste ih da izrastu.

Sa kojim svojim junacima se najviše poistovećujete i zašto? Džorg, Džalan i Nona su tri neverovatna junaka. Ukoliko biste morali da izaberete jedan od ova tri dragulja među vašim junacima, koji vam je omiljeni?

Ne ličim ni na jednog od svojih junaka, ali pretpostavljam da sam najbliži Džalanu Kendetu. Verovatno bih pobegao od svih opasnosti kao što to i on čini. A sa njim bih, takođe, voleo da provedem dan. Bilo bi zabavno i bez opasnosti… mislim, možda bi me uvukao u neke nevolje, ali on sam ne bi bio opasan.

Da li čitate prikaze svojih knjiga? Kako se nosite sa dobrim, ali i lošim ocenama?

Pa, dobijam mnogo prikaza, te ih zato ne čitam sve, ali zaista cenim trud koji ljudi ulože da bi ih napisali. Čitam prikaze na blogovima na kojima sam označen, a „pravila ponašanja“ na internetu su takva da pisca niko ne označi na lošem prikazu, tako da s tim nemam problema! Takođe, trudim je da „lajkujem“ petice na Gudridsu, za po jednu svoju knjigu svakog dana, pa je očito da i te prikaze, takođe, pročitam. To je moj mehanizam da zahvalim autoru prikaza, a na taj način se i prikaz pojavi na mom profilu i podseti neke od mojih 40.000 pratilaca na ovoj platformi da ta knjiga postoji.

Tako smo došli do toga da čitam samo pozitivne prikaze, a sa njima se lako nosim.

Da li postoje neke knjige koje su objavljene poslednjih godina a koje želite da pročitate?

Ne one za koje ja znam. Rekao bih da je to knjiga „The Hod King“ koju je napisao Džosaja Bankroft.  Ali veliki sam srećnik, jer sam je već pročitao. Veoma se radujem drugoj knjizi Roberta V. S. Redika, ali nisam siguran da će uskoro izaći. Naravno, tu su Martinovi „Vetrovi zime“ i „Doors of stone“ Patrika Rotfusa, ali nisam siguran kada će ugledati svetlost dana. „For the killing of kings“ Hauarda Endrua Džounsa izašla je 2019. godine, ali već sam je ranije pročitao.

Retko kada čitam više od jedne knjige iz serijala – jednostavno je – ima toliko dobrih knjiga, a ja imam veoma malo vremena da im se posvetim. Trudim se da čitam nove pisce što je češće moguće. U suštini, pisac bi morao da mi bude veoma drag da bih poželeo da pročitam drugi deo serijala.

S obzirom na to da smo vas oteli i da ne možete da pobegnete, dozvolićemo vam da pročitate samo jednu knjigu – koja bi to knjiga bila?

Mislim da bi najkorisnije bilo da se posvetim nekoj knjizi o bekstvu.
 
Razgovarali: Timi Takaks i Džejms Tivendejl
Izvor: starlitbook.com
Prevod: Nataša Đuričić Marković
Foto: Nick Williams
 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
klub 27 laguna knjige Klub 27
15.01.2021.
Priča o Klubu 27 je jedan od najeksploatisanijih mitova popularne kulture, koji govori o fatalnom dobu za čuvene muzičare – dvadeset sedmoj godini života. Time se dodatno mistifikuju okolnosti pod koj...
više
začuđeni bibliotekari pronašli keks star 50 godina u rukopisu iz doba tjudora laguna knjige Začuđeni bibliotekari pronašli keks star 50 godina u rukopisu iz doba Tjudora
15.01.2021.
Bibliotekari su nedavno doživeli iznenađenje kada su otvorili retki rukopis iz doba Tjudora i unutra pronašli zalepljen polupojeden komadić keksa. Masne stranice su zapanjile zaposlene i akademike ...
više
u užem izboru za vitalovu nagradu tri lagunina naslova laguna knjige U užem izboru za Vitalovu nagradu tri Lagunina naslova
15.01.2021.
U užem izboru za Nagradu Zlatni suncokret, koju je osnovala kompanija Vital, našlo se 18 naslova, od kojih su 3 u izdanju Lagune. Na konkurs za ovo prestižno književno priznanje prispelo je čak 250 na...
više
12 načina da poboljšate svoj čitalački život laguna knjige 12 načina da poboljšate svoj čitalački život
15.01.2021.
Poboljšajte svoj čitalački život sa ovih 12 navika i postupaka za čitanje sa namerom. Više ćete toga dobiti iz knjiga koje čitate, a vaš apetit za književnošću će se povećati! Na prvi pogled iz...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.