Intervju sa Markom Elzbergom, autorom romana „Pomračenje“

Bezbednost mreže za snabdevanje električnom energijom u poslednje vreme je smanjena zbog sprovođenja takozvane energetske tranzicije. Sa Markom Elzbergom, autorom bestselera „Pomračenje“, razgovarali smo o problemima u snabdevanju strujom.

U pripremi za pisanje romana, koji govori upravo o ovoj temi, dobro ste proučili procese snabdevanja električnom energijom. Prošle zime snabdevanje nije bilo najbolje, a i za ovu smo dobili jasna upozorenja. Da li ste preduzeli neke mere?

U prošlosti nisam planirao ni šta ću jesti. Svakog drugog dana bih jednostavno otišao u prodavnicu. Danas držim zalihe u plakaru, po preporuci Savezne službe za civilnu zaštitu.

U „Pomračenju“ stanovništvo je na ivici građanskog rata zbog manjka hrane, nedostatak higijene omogućava širenje zaraza, vlada opšti haos. Ovo nisu posledice uragana, već terorističkog napada hakera na osetljive tačke sistema za snabdevanje strujom. Da li ovakva knjiga bespotrebno izaziva paniku?

Kada sam 2008. počeo da pišem ovu knjigu, takvi napadi su zaista bili samo stvar fikcije. Ali onda je napad komjuterskog crva Stuxnet na iranske nuklearne elektrane pokazao da je tako nešto izvodljivo. U ovom trenutku, u elektranama se još uvek koriste različite generacije softvera. Problem je u tome što je relativno lako manipulisati mlađim sistemima, koji sadrže standardizovane komponente. Unapređivanjem strujne mreže u takozvanu „pametnu mrežu“, suočavamo se sa brojnim bezbednosnim rizicima, sličnim onima koji su odavno poznati kompanijama koje izdaju kreditne kartice.

Druga meta napada u romanu su inteligentna strujna brojila, koja se već postavljaju u novim zgradama. I FBI je upozorio da je njima moguće manipulisati spolja.

Zato je neophodno sprečiti urušavanje cele mreže ako su napadnuti njeni pojedinačni delovi.

Šta bi se dogodilo kada bi sva domaćinstva istovremeno ostala bez struje?

Ne smemo zanemariti rizik u vidu ljudskog faktora. U Papensburgu je 2006. isključen električni vod, kako bi ispod njega prošao brod za krstarenje. Svetla su se ugasila od Rura do Španije. Opasnost mogu predstavljati i sitni kriminalci. Znam za slučaj kada je jedna banda u ruralnoj oblasti isključila struju kako bi  mogli slobodno da pljačkaju pod okriljem tame.

Kako bi izgledala komunikacija u slučaju nestanka struje?

Bilo bi izuzetno teško zadovoljiti tehničke uslove. Veliki delovi fiksne mreže bi ubrzo prestali sa radom. Jedinice nove digitalne radio mreže, koju koriste policija, vatrogasci i službe spasavanja, opremljene su samo jednim rezervnim akumulatorom za par sati napajanja. Mobilna mreža bi brzo pala zbog preopterećenja.

Kako bi se organizovalo snabdevanje gorivom? Mali broj benzinskih pumpi poseduje generatore, što bi u takvoj situaciji onemogućilo sipanje goriva.

Pre izvesnog vremena mi je jedan pripadnik austrijske civilne zaštite rekao: „Ako je neophodno, raspraviću o tome sa Tvorcem!“ Možda bi trebalo da imamo poverenja u sposobnost ljudi da improvizuju u slučaju katastrofe. Nikada ne znate šta se može dogoditi.

To baš i nije neka uteha. Da li i posle sprovedenog istraživanja još uvek imate poverenja u snabdevanje električnom energijom, gospodine Elzberg?

Da. Otkrio sam da među nadležnima postoji jasna svest o mogućim problemima i izazovima. Smatram da je energetska tranzicija koja se upravo sprovodi u Nemačkoj dobar potez.
 
Autori: Inge Kuter, Maks Rauner
Izvor: zeit.de
Prevela: Jelena Tanasković
Foto: Clemens Lechner