Intervju sa Lusi Holidej: „Mora biti povezano i stvarno“

Lusi Holidej napisala je 3 knjige koje izlaze u razmaku od godinu dana, i njihovu okosnicu predstavljaju holivudske ikone.

Ali knjige nikako nisu biografije njene tri omiljene glumice (Odri Hepbern, Merilin Monro i Grejs Keli), već tvore trilogiju o neuspešnoj glumici koja se bori za svoje mesto u društvu poznatih.

Lusina glavna junakinja, neuspešna glumica Libi Lomaks, ima problematičan ljubavni život koji se često završava u ćorsokacima. U svakom pojedinačnom delu trilogije sprijateljuje se i dobija korisne savete od filmskih ikona, a to sve zahvaljujući starom kauču, koji je igrom prilika dobila.
 
Slušanje glasova u glavi

Kako je Lusi Holidej napredovala iz nastavka u nastavak, deo izazova koji je preuzela na sebe bio je odabir holivudskih filmskih ikona i stvaranje ambijenta u kome se one javljaju kao junakinje iz mašte.

„Pokušavam da uspostavim ravnotežu u nameri da ih predstavim kao realne junakinje, ali ne u potpunosti, jer u suprotnom bi romani nalikovali biografiji Odri Hepbern ili Merilin Monro“, smatra Lusi.

„Stoga, moram da pomerim granicu između života i fikcije. Postavljam ih u 21. vek, koji je istovremeno i zabavan i varljiv. Nadam se da sam uspela da uspostavim tu ravnotežu.“
 
Kako ti uspeva da osmisliš osobe tako realistično tako da dobiju svoje mesto na stranicama knjige kao likovi?

„To je zbog glasova“, kaže Lusi kroz smeh. „Ako uspem da oslušnem glas u svojoj glavi, tada znam da sam uspela.

Sa Odri je bilo lako zato što je njen glas tako različit u odnosu na druge. Mogla sam bez problema da je čujem. Sa Merilin je bilo malo teže, i to zbog klišea koji svi pamtimo − ’Srećan rođendan, predsedniče’ – što mi je otežavalo da je osmislim kao stvarnu osobu.

Grejs Keli mi je zadavala poteškoće jer njen pravi glas nisam mogla sasvim jasno čuti.“

Zapanjuje me pravljenje međusobne razlike između filmskih zvezda (kad vidite jednu, stičete utisak da ste ih sve videli), koje je sigurno bilo teško razdvojiti, bez obzira na to koliko ste knjiga o njima pročitali ili koliko ste puta pogledali njihove filmove.

I zaista jeste.

„To je problem sa kojim sam se susretala kad sam, nakon kreiranja lika Odri Hepbern, prešla na Merilin Monro“, kaže Lusi.

„I još više radeći sličan posao treći put. Značajnije je. Jer, iako se čini očiglednim, da su potpuno različite, sve tri glumice živele su u sličnom periodu, te ako niste dovoljno obazrivi, može vam se dogoditi da počnete da im pripisujete iste stvari sa vrlo malo razlika. A to nikako nisam želela.

S druge strane, mora postojati nekakva veza između njih, jer pomažu glavnoj junakinji pri pravljenju značajnih koraka u njenom životu. Ali sve tri moraju zvučati drugačije.“
 
Stvaranje fantastične realnosti

Lusi spaja elemente fantastike sa savremenim ljubavnim romanom. Ona ne prikazuje Odri, Merilin i Grejs kao priviđenja, već kao stvarne ljude u Libinom životu. Na Odrinom primeru vidimo da je od krvi i mesa, da živi u Libinom malom stanu i ima poteškoća sa snalaženjem oko mašine za kuvanje kafe, s obzirom na to da nije imala prilike da se s njom susretne u svom vremenu.

Verovanje u njih („Potpuno verujem da Libi, junakinja, vidi ove ljude... Nisam zaista luda.“, kaže Lusi, verovatno želeći da ubedi sebe kao i mene) jedini je deo pisanja.

Da bi čitaoci mogli da iskuse tu magiju pisanja, priča je morala da funckioniše. A kako je to Lusi pošlo za rukom?

„Prijateljstva“, smatra Lusi. „U ovom žanru mislim da treba iskreno proniknuti u ženska prijateljstva, u ovom slučaju između glavne junakinje i filmskih zvezda. Ili između glavne junakinje i njenih prijatelja, najboljih prijatelja, ili u odnos sa majkom i sestrom.

Ona su najvažnija. Zatim postoje fini momci ili neki ne baš tako fini. I veze mogu biti ne baš tako stvarne, jer želite ludu romansu gde ćete se ludo i potpuno zaljubiti u junaka.

Stoga postoje slojevi realnosti. Ako su odnosi sa ženama realni, onda sve ostalo može biti fantastično.“

I poput svih pisaca, Lusi Holidej želi da njeni čitaoci listaju stranice jer žele da saznaju šta će se sledeće dogoditi.  

„Zato mora biti povezano i stvarno“, kaže Lusi.

Pisanje detalja vezanih za romansu nije bilo teško, istraživanje koje je iziskivalo temeljnu posvećenost pružalo joj je uživanje, jer je podrazumevalo gledanje svakog filma i čitanje svih mogućih knjiga koje je mogla da pronađe o svoje tri izabrane filmske zvezde.
 
Završi pre nego što počneš

Samo pisanje bilo kog romana čini se zapanjujuće napornim poslom, a pisanje trilogije romana o 3 boginje sa ekrana koje se pojavljuju u sadašnjosti deluje zaprepašćujuće zamorno.

Zato je Lusi, kako tvrdi, pisala romane unazad.

„Kada dobijem taj osećaj, kad je konačno tu, tad mogu da napišem knjigu. Tek tad mogu da vidim kraj. I počinjem da pišem početak. Tako da taj postupak nazivam pisanjem unazad.

Počeci su uvek teški. Zato, završite pre nego što počnete.“
 
Smišljanje priča

Lusi je utkala lično iskustvo u priču o junakinji Libi i njenom životu ambiciozne glumice. Neko vreme intrigirala ju je ideja o karijeri u mjuziklu.

„Viđate ljude na bini i sami poželite da to isto radite, a onda shvatite da su oni u stvari jako dobri“, kaže Lusi.

Pisanje ju je odavno interesovalo. Lusi je počela da piše priče za svoju dušu kad je imala pet godina, podstaknuta, kako kaže, dosadom.

„To su bile kasne sedamdesete godine 20. veka“ , kaže Lusi. „Nije bilo toliko zabave tada. Zato sam izmišljala priče.“

Lusi i dalje izmišlja priče; ali nam sada dozvoljava da ih pročitamo. 
 
Autor: Roz Deket
Izvor: rozdekett.com