Intervju sa Lukom Pirsonom

Upotreba izraza „za sve uzraste“ u poslednje vreme počinje da se otima kontroli, i to pre svega zahvaljujući želji izdavača i crtača stripova da njihov proizvod dopre do što većeg broja čitalaca.

Takvu ambiciju, međutim, nije nimalo lako ostvariti. Raspon ukusa koje je potrebno zadovoljiti je nezamislivo širok i veoma malom broju stripova sa oznakom „za sve uzraste“ polazi za rukom da podjednako zainteresuju i oduševe i mlađu i stariju publiku.

Dozvolite sada da vam predstavimo Luka Pirsona. Iako se crtanjem stripova ne bavi dugo, obim opusa ovog mladog Britanca je više nego impresivan, a pritom mu je uspelo i da se na pomalo zasićenom tržištu etablira šarmantnim, vrhunski realizovanim serijalom Hilda. Ako nešto zaista zaslužuje oznaku „za sve uzraste“, onda su to Pirsonovi stripovi o avanturama devojčice Hilde.

Počnimo od osnovnih biografskih podataka. Odakle ste? Gde živite?

Rođen sam 1987. godine u Stoktonu, gradu na reci Tiz, ali sam odrastao u gradiću Tamvortu, severoistočno od Birmingema. Trenutno živim u Notingemu.

Kako je izgledalo vaše odrastanje u Tamvortu?

Kada ste dete, grad u kome živite je jednostavno grad u kome živite. Tamvort nije bio ništa posebno. Ne mogu da kažem da mi je tamo bilo loše, ali to sigurno nije mesto na kome bih poželeo da provedem ostatak života.

Bave li se vaši roditelji umetnošću? Od koga ste nasledili talenat?

Oduvek su bili zainteresovani za umetnost, ali se njom ne bave profesionalno. Moj otac je programer koji u slobodno vreme komponuje i svira, a majka je radila u advokatskoj kancelariji kao sekretarica, ali se oduvek bavila slikanjem i u poslednje vreme je počela da prodaje svoje slike preko interneta.

Pretpostavljam da ste u detinjstvu crtali i pokazivali interesovanje za umetnost. Da li ste od malih nogu sanjali o tome da postanete slikar ili ilustrator? Šta su o tome mislili vaši roditelji?

Da, stalno sam crtao. Roditelji su primetili da me to zanima i podržavali su me, ali nikada me nisu time opterećivali. Da sam u nekom trenutku odlučio da prestanem, niko mi ništa ne bi zamerio. Uvek su me hvalili i oduševljeno reagovali na svaki crtež koji bih im pokazao. Mislim da je to bio najbolji podstrek da nastavim time da se bavim. Od malih nogu sam znao da ću se jednog dana baviti nečim što ima veze sa crtanjem, ali mi je bilo potrebno dosta vremena da otkrijem šta je to. Sećam se da sam jedno vreme želeo da postanem konceptualni umetnik, iako ono što sam crtao nije imalo nikakve veze sa konceptualnom umetnošću. Voleo sam da crtam stranice kataloga na kojima su bile prikazane nepostojeće knjige ili video-igre i uvek sam posebnu pažnju posvećivao naslovnim stranama, zbog čega sada mislim da mi je oduvek bilo suđeno da postanem ilustrator ili dizajner. Ali prilikom crtanja sam uvek razmišljao i o sadržaju tih knjiga i igara – o priči koju ilustrujem svojim crtežima. Kada malo bolje razmislim, bilo je sasvim logično to što sam na kraju izabrao da se izrazim kroz strip.

Sećate li se svog „aha momenta“, trenutka kada ste pomislili „pokušaću da od ovoga zarađujem za život“?

Ne bih rekao da je postojao neki konkretan trenutak, to se jednostavno desilo. Posle srednje škole sam odlučio da studiram ilustraciju. U to vreme sam počeo da se interesujem za alternativnu strip scenu, andergraund umetnost, pop nadrealizam i slično, ali moja namera je bila da te uticaje iskoristim u ilustraciji. Ako je uopšte bilo „aha momenta“, onda se to desilo kada sam shvatio da eksperimentisanje sa stripom mogu da predstavim kao inovativni pristup oblasti za koju sam se odlučio. Sada mogu da kažem da ono što sam radio nije imalo nikakve veze sa željom da doprinesem razvoju umetnosti ilustracije, ali to mi je omogućilo da se ozbiljnije posvetim stripu bez podsmeha i potcenjivanja na koje sam pre toga nailazio. Ono što su neki do tada smatrali „interesantnim hobijem“ sada sam mogao da predstavim kao legitiman studentski rad.

Da li ste imali mentora ili nekoga ko vam je savetima pomogao da brže stignete do uspeha?

Ne bih nikoga posebno izdvajao. Uvek sam verovao da ću napredovati samo ako budem vredno radio, što brže i što bolje mogu. Sve drugo bi bilo posledica sreće ili povoljnih okolnosti, a ako želim sreću i povoljne okolnosti, sam ću ih stvoriti.

Kada ste objavili svoj prvi strip?

Mislim da je to bio strip u antologiji Ctrl.Alt.Shift Unmasks Corruption, čiji je urednik bio Pol Gravet. Prijavio sam se na konkurs i dobio zadatak da adaptiram tuđu priču. Nisam bio naročito zadovoljan svojim radom, ali on je na kraju ipak završio u toj knjizi. Moj prvi objavljeni crtež bila je slika deteta sa nožem u ruci i zašivenim ustima koju sam poslao časopisu Bizar. Bio sam jako ponosan.

Pređimo sada na serijal Hilda. Kako je nastala vaša junakinja?

Hilda kao lik nije nastala sve dok nisam pristao da nacrtam strip. Do tada je to bio samo crtež devojčice koji se nalazio na nekoliko mesta u mojim sveskama i koji nije imao ni ime ni ličnost. Ovaj serijal je nastao kao rezultat moje želje da radim na nečemu što bi imalo veze sa skandinavskim folklorom. U početku nisam imao na umu nikakvu konkretnu priču, niti sam znao kako da uobličim tu neodređenu ideju koja mi se već neko vreme vrzmala po glavi. Napravio sam par crteža te bezimene devojčice kako bih imao nekakav temelj, svojevrsno polazište za dalji rad. Kasnije sam joj pridružio još nekoliko sporednih likova i pozadinu ispunio stvorenjima neobičnog izgleda. To je bila tek početna faza nečega što još uvek nije postojalo. Na liku i priči sam počeo da radim tek kada su me ljudi iz izdavačke kuće Nobrou pitali da li imam strip za njihovu antologiju 17X23.

Želeo sam da stvorim protagonistkinju koja je veoma pozitivna i koja doživljava avanture zbog svoje radoznalosti, empatije i osećanja odgovornosti. Ona se svaki put upušta u pustolovinu zato što to zaista želi, a ne zato što je na to primorana. Želeo sam da bude zainteresovana za sve i da stalno dovodi u pitanje ono što joj se dešava u životu. Nikada nisam imao problema sa pisanjem tog lika. Uvek mi je sasvim očigledno šta bi Hilda uradila, dok su drugi likovi ti o kojima često moram ozbiljno da razmislim. Jedino pravilo koje sam sebi postavio u vezi sa Hildinim likom je to da ona ne sme da bude nasilna, da nijedan konflikt neće razrešiti tučom.

Zbog čega ste izabrali baš skandinavski folklor?

Pre nekoliko godina sam pročitao knjigu „Scandinavian Folk-Lore“ Vilijama Krejgija iz 1896. godine. Priče koje se u njoj sakupljene su veoma kratke, a budući da se radi o direktnom prevodu nečega što se generacijama prenosilo isključivo usmenim putem, u njima nema književnih ukrasa, dramske strukture niti prepoznatljive poente – elemenata na koje su nas navikle bajke. Te priče su napisane hladnim, gotovo dosadnim tonom, poput zvaničnog dokumenta koji vam prenosi pojedinosti nekog događaja. Ali kada ih čitate dešava se nešto sasvim neočekivano: taj stil pripovedanja transformiše ih u nešto neobično i pomalo jezivo; imate utisak da slušate nekoga ko je duboko ubeđen u istinitost onoga o čemu govori. To mi se veoma dopalo. Uopšte nije teško na trenutak isključiti racionalni deo mozga i izgubiti se u takvim pričama. Takav pristup mi je bio od velike pomoći kada je trebalo uneti fantastične elemente u priču o Hildi. Moji likovi jednostavno prihvataju sopstvenu egzistenciju i ja se uopšte ne trudim da objasnim ili opravdam njihovo prisustvo u narativu.

Koliko se oslanjate na istraživanje?

Ne naročito. To bi imalo smisla da je priča smeštena u neki drugi prostor i vreme, ali budući da se ona odvija u sadašnjosti, ili alternativnoj verziji sadašnjosti, ne moram da brinem o garderobi ili tehnologiji iz nekog drugog perioda. Proučio sam samo nekoliko gradova koji su poslužili kao uzor za Trolberg.

O kojim gradovima je reč?

Pre svega o Bergenu u Norveškoj, Rejkjaviku i Kopenhagenu. Kao inspiracija za izgled predela u koji je smešten Trolberg poslužila mi je okolina grada Oda u Norveškoj. Najvažnije mi je bilo da pogodim stil arhitekture i boje koje su karakteristične za to podneblje.

Vaš serijal je veoma popularan. Sa kakvim reakcijama se susrećete?

Veoma sam zadovoljan reakcijom čitalaca. Dobijam imejlove od bibliotekara koji javljaju da su deca oduševljena, a redovno mi stižu i dečji crteži i pisma u kojima mi šalju svoje predloge za sledeći nastavak. Svake godine se posebno radujem Svetskom danu knjige, kada deca širom Britanije dolaze u školu obučena kao njihovi omiljeni književni junaci. Roditelji me tada zasipaju slikama mališana u kostimu Hilde. To mi uvek ulepša dan.

Na čemu trenutno radite?

Radim na nekoliko stripova koji će uskoro biti objavljeni i pripremam samostalnu izložbu. Verujem da će se uskoro na rasporedu naći i nova knjiga o Hildi.

Autor: Kris Mautner
Izvor: tcj.com
Prevod: Jelena Tanasković