Intervju sa Kristinom Bernt

Još od pedesetih godina prošlog veka vrše se istraživanja na polju psihičke otpornosti kod ljudi. Ali tek u naše vreme, sa povećanjem pritiska koji trpe mnogi zaposleni i porastom broja onih koji pate od tzv. sagorevanja na radnom mestu i depresije, problem rezilijentnosti dobija poseban značaj. Kako je ova tema privukla Vašu pažnju?

U mom slučaju, nije se radilo o situaciji na poslu. Sa ovom temom došla sam u dodir zahvaljujući svojoj deci. Kao i svaka majka, pokušavam da omogućim deci da izrastu u srećne ljude koji će voleti sebe i svoj život i da ih pripremim za izazove svakodnevice. Pojam „rezilijentnost“ prvi put sam čula od prijateljice koja je profesorka pedagogije u Berlinu. Razgovarale smo odgajanju „jake dece“. Od tada sam fascinirana mentalnom otpornošću.



Često se kaže da mentalna otpornost prvenstveno zavisi od nečijeg karaktera i da predstavlja individualnu sposobnost.

Istina je da su naučnici koji se bave rezilijentnošću dugo smatrali da se čovečanstvo može podeliti na psihički otporne i manje otporne – i da to pre svega ima veze sa individualnim karakterom. Naučni istraživači iz Bilefelda su ispitivali razvoj pojedinih mladih ljudi sa margine društva, koji su odrastali u nepovoljnim porodičnim okolnostima a postigli su izuzetan uspeh kasnije u životu. Studiju su nazvali „Bilefeldska studija o neranjivosti“. Za naučnike su ti adolescenti bili neranjivi, nepovredivi, jer su smatrali da je mentalna snaga karakterna osobina koja se budi u svakoj situaciji i da je ništa ne može uzdrmati.  S vremenom se stav o ovoj vrsti otpornosti promenio. Danas su retki istraživači koji će rezilijentnost nazvati obeležjem ličnosti ili karakternom osobinom.

Šta je onda rezilijentnost?

Rekla bih da je rezilijentnost prvenstveno jedna vrsta strategije. Rezilijentni ljudi znaju, ili imaju osećaj, kako da se nose sa izazovima i da prežive krize, a da se pritom ne slome i ne zapadnu u očajanje. Treba dodati da rezilijentnost nije trajno i uvek dostupno obeležje ljudskog bića. Česte su situacije u kojima bismo mogli biti jači i one u kojima smo izrazito ranjivi. Oni koji bez problema izlaze na kraj sa krizama na poslu i stresom, mogu pokazivati ranjivost u intimnim vezama. Neki dobro podnose razvod, ali ne i dijagnozu ozbiljne bolesti. Ima i onih koji će lako prevazići gubitak doma, ali će im zato teška saobraćajna nesreća poljuljati veru u život. Rezilijentni su oni koji umeju da pronađu izlaz iz dileme. Oni znaju kako da pomognu sami sebi. Dakle, rezilijentnost ima veze sa inteligencijom, sa spremnošću da se odstupi od zacrtanog plana, kao i sa društvenim interakcijama.

Ako je rezilijentnost startegija, može li se naučiti?

Da, lepota rezilijentnosti je upravo u tome. Podrazumeva se da svako ljudsko biće poseduje izvesnu količinu duševne snage i ranjivosti. Pronađeni su čak i geni koji nas čine sklonim depresiji, ali i oni koji ljudima pružaju zaštitu. Ali rezilijentnost u velikoj meri zavisi i od odgoja, od brige koja je čoveku pružena u ranom detinjstvu i od njegovog životnog iskustva. Ovo što ću reći ne zvuči prijatno, ali: da bi naučili da se nosimo sa životnim krizama, moramo ih s vremena na vreme doživljavati. Zato je važno ne odvraćati pogled nego se suočiti sa izazovima. Tako treba postupati i sa decom. Nije dobro štititi ih i od najsitnijih nepravdi. Treba im dati priliku da se bore, da prevazilaze prepreke, ali i da izgube i budu poraženi. To će im pomoći da odrastu – i nauče za sledeći put.

Da li je moguće uvežbavati rezilijentnost i na prijatniji način?

Da, svakako. Mentalnu snagu ne uvećavaju samo krize, već i pozitivna iskustva. Jedan od najvažnijih parametara rezilijentnosti je optimizam. Pozitivan pogled na svet, stav da promena može biti dobra, čak i ako na prvi pogled ne deluje tako, i da nas čini jačim jer otvara nove perspektive. „Ko zna zašto je to dobro“, govorila je često moja baka kada bih doživela neku neprijatnost. To je stav rezilijentnih, slično borbenom pokliču Baraka Obame „Yes, we can“ – to je vera u sebe; ubeđenje da možete promeniti svoj mali svet, svoje okruženje, i da niste marioneta drugih. Pozitivan odnos prema svetu se može uvežbati. Možete se svakodnevno koncentrisati na pozitivne stvari umesto da očajavate zbog neuspeha. Pritom je važno negovati pozitivan odnos prema vlastitim kvalitetima umesto stalnog nezadovoljstva pojedinim nedostacima. Ako počnete to da vežbate, već ste značajno doprineli svojoj rezilijentnosti.
 
Izvor: dtv.de
Prevela: Jelena Tanasković