Laguna - Bukmarker - Intervju sa Ijanom Olasovim - Knjige o kojima se priča
Sajamski dani od 15. do 31. oktobra
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Intervju sa Ijanom Olasovim

Veče filozofije i ideja (Night of Philosophy and Ideas) je celovečernji maraton posvećen filozofiji, koji uključuje kratka predavanja, diskusije o knjigama i etičkim dilemama, muzičke i umetničke nastupe i filozofsku jogu, i održava se u Bruklinu u januaru. Razgovarali smo sa Ijanom Olasovim na događaju koji se odigrao 2017. godine, o njegovom predavanju o rasizmu na Tinderu, zašto je na događaju bilo 7223 posetilaca i zašto su događaji poput ovog važni. Upravo su ovi susreti dali Olasovu ideju da stvori knjigu „Pitajte filozofa“. Ideja o javnom mestu na kome se debatuje o najrazličitijim pitanjima od opšteg interesa, postavila je izvanrednu osnovu za sastavljanje knjige koja se obraća širokom krugu čitalaca.



Vi ste i organizator i učesnik ovog događaja. Da li možete da nam kažete nešto više o svojoj ulozi organizatora i o tome kako je došlo do nastanka događaja?

Ja organizujem događaj Brooklyn Public Philosophers (Bruklinski filozofi za javnost), niz javnih filozofskih tribina, koje se održavaju u i izvan Bruklinske javne biblioteke. Prvi put sam čuo za Veče filozofije pre godinu dana, kada su tribine prebačene u programsko i izložbeno odeljenje biblioteke. S obzirom na to da sam već držao javne filozofske tribine u biblioteci, pozvan sam da napravim listu imena filozofa koji bi mogli da učestvuju. Takođe sam osmislio programski deo Dilemma Series. Napisao sam dosta pitanja u vidu ankete koja se tiču bitnijih filozofskih problema/pitanja na temu donošenja medicinskih odluka kada nije očito da li je pacijent razumeo šta je sve pod znakom pitanja, kako razgovarati sa Trampovim glasačima, o kulturnoj aproprijaciji, najboljim načinima da se osnuju dobrotvorne organizacije, zabadanju nosa u tuđe principe vaspitanja, i slično. Potom sam okupio lokalne filozofe u cilju toga da održe prezentacije i povedu diskusije o tim pitanjima. Namera je bila da budu prijatniji, intimniji i interaktivniji u odnosu na predavanja koja se inače održavaju u okviru biblioteke. I mislim da je odlično prošlo!

O čemu vi govori segment u kojem vi učestvujete?

Sebi sam dodelio pitanje iz Dilemma Series koje glasi: da li je rasistički da se „svajpuje“ udesno (aktivnost na društvenim mrežama kojom se odbija kontakt sa određenom osobom, prim. prev.) – to jest, kada neko u odeljku „navedite svoja interesovanja“ na Tinderu, aplikaciji za upoznavanje, napiše da je zainteresovan samo za određene rase. To pitanje je veoma zanimljivo, jednim delom zato što zahteva da se razjasni koncept rasizma, a drugim zato što je to primer gde je uočljiv širok spektar primene moralne heuristike koja nam daje oprečne smernice. Prvo, zastupao sam stav da treba iskazati seksualne preferencije na Tinderu i da etiketiranje seksualnog opredeljenja po rasnoj osnovi kao rasistički čin nije dobro, i drugo, da diskriminacija po rasnoj osnovi u svetu aplikacija za upoznavanje predstavlja ozbiljan kolektivni problem na kom mediji i svet zabave, a u manjem slučaju i na individualnom nivou, treba da rade i pokušaju da prevaziđu.

Kako su posetioci sarađivali, da li su se uključivali u debatu?

Pitanja i komentari u okviru moje prezentacije su bili koncizni i od velike pomoći. Nekoliko učesnika je poteglo pitanje paralele između rasne diskriminacije prema seksualnom opredeljenju sa diskriminacijom prema osobama sa određenom visinom, težinom ili religijskim opredeljenjem. Predložen je makar jedan način rešavanja problema kolektivnog delovanja, koji prethodno nisam uzimao u razmatranje. Jedan od komentara se suprotstavio mom stavu potezanjem problematike biološkog determinizma. Publika se na to uskomešala, ali je tokom celog događaja u zraku mogla da se oseti energija i osećaj zajedničkog cilja.

Kako su posetioci reagovali na celokupan događaj?

Povratne informacije su bile veoma pozitivne. Pre nego što sam počeo tribinu, bio sam ispred ulaza u prostoriju gde je stajao poster sa pitanjem o kom će se voditi diskusija. Neki mladi par je čitao šta na njemu piše i mladić je rekao: „Uf, to je teška tema“. Rekao sam mu da sam celog života čekao da to čujem pre nekog mog filozofskog predavanja. To je bilo zadovoljavajuće! Mnogima se dopao format Dilemma Series programa. Intimni razgovori na mnoštvo tema su se vodili svuda. A tu su bili i muzika, ples i pozorišni performansi koji su se odigravali tokom večeri (što je nekolicini njih sa kojima sam razgovarao bilo najzanimljivije) i svi su sjajno reagovali na to. Od nekih predavača sam čuo da su poneki učesnici bili neprijatni ili da su preuzimali glavnu reč. Ono što je pozitivno u takvoj situaciji jeste to da su upravo ti ljudi oni sa kojima treba razgovarati – oni su ti koji mogu da nauče o diskursnim normama koje utiču na uspešnu filozofsku raspravu, i da postoji prostor za napredak u tome kako rasuđuju i kako se postavljaju u raspravi o ključnim, zajedničkim interesima prema ostalima.

Zašto je toliki broj ljudi zainteresovan za ovakav događaj?

To je pitanje od milion dolara. Iz biblioteke su mi potvrdili da je ukupan broj posetilaca bio 7223, što je zaista neverovatno. Verujem da mnogo faktora koji utiču na popularnost ovog događaja. Delom je zbog toga što posetioci imaju priliku da iskuse prelep, zanimljiv, ali obično uštogljen prostor, na zabavan način. Delom je i zbog toga što je događaj efektivno oglašavan – na javnoj radio stanici WNYC, na primer. A delom je, kako sam to već naveo, i zbog muzičkih nastupa. Delom je i zbog pića. Što se mene tiče, to mi je samo dalo još više ideja o tome kako bi naredne diskusije mogle da budu organizovane.

U čemu vidite najvažniji doprinos ovakvog događaja?

U tome što se rađa uzbuđenje oko rasuđivanja. Što se grade veze između različitih ljudi, i to na zabavan način. Što ljudi uče kako da oforme racionalne osnove za sporazum i artikulišu izvor neslaganja. Što se pruža prilika za iskren i vedar razgovor o ciljevima i strategijama za borbu protiv trenutne administracije. Što ljudi imaju priliku da saznaju interesantne, uzbudljive, uticajne stvari kojima se filozofi bave. Što se polako radi na promeni podsticajne strukture filozofije kao discipline, što filozofima daje više razloga da sarađuju sa širom javnošću.

Autor: Skaj Cliri
Izvor: blog.apaonline.org
Prevod: Aleksandra Branković
 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
novi prevodi nagrađivanih romana dragana velikića laguna knjige Novi prevodi nagrađivanih romana Dragana Velikića
27.10.2021.
Roman Dragana Velikića „Islednik“, ovenčan Ninovom nagradom, nedavno je preveden na italijanski jezik. Italijansko izdanje „Islednika“ objavljeno je pod naslovom „Sveska ukradena u Vinkovcima“, izdava...
više
intervju marko vidojković video  laguna knjige Intervju – Marko Vidojković [video]
27.10.2021.
O izmišljenoj pandemiji kuge pisao je u romanu „Đubre“, a o stvarnoj pandemiji virusa korona u knjizi „Kovid 19+“. Marko Vidojković se buni protiv onoga što misli da je pogrešno i često zbog toga trpi...
više
da li razgovor o knjigama na aplikacijama za upoznavanje može biti odbojan  laguna knjige Da li razgovor o knjigama na aplikacijama za upoznavanje može biti odbojan?
27.10.2021.
Književnost je jedna od najvećih umetničkih formi svih vremena; ona obogaćuje naše živote i vodi nas do bolnih istina o tome šta znači biti čovek – pa ipak, u kontekstu aplikacija za upoznavanje, mal...
više
promocija knjige tuđi život milana jovanovića 2 novembra u knjižari delfi skc laguna knjige Promocija knjige „Tuđi život“ Milana Jovanovića 2. novembra u knjižari Delfi SKC
27.10.2021.
Roman pisca Milana Jovanovića „Tuđi život“ biće predstavljen beogradskim čitaocima u utorak 2. novembra od 18 sati u knjižari Delfi SKC (Kralja Milana 48). O knjizi će, pored autora, govoriti i...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.