Intervju sa Goranom Skrobonjom

Goran Skrobonja o svom novom romanu „Čovek koji je ubio Teslu“.

Početkom avgusta izdavačka kuća Laguna objavila je najnoviju knjigu Gorana Skrobonje, roman alternativne istorije, pod naslovom „Čovek koji je ubio Teslu“. U intervjuu za Danas, autor otkriva viziju spoja vremena prošlog sa skorom budućnošću i ispravlja istorijsku nepravdu koju su društvo ili nekoliko pojedinaca naneli genijima svog doba, stavljajući savremenike i prethodnike u jedan prostorno-vremenski ring u kojem se menjaju startne pozicije, uloge i ulozi. Beograd je hiperurban i užurban, a mladi Teslin asistent, Jevrem Radivojević, odan fantastici, tehnici i apsintu, slučajno je upućen na najveće tajne Univerzuma.

Spletom okolnosti, pištoljem legendarne Eni Okli, koji je dobio na poklon od Bufala Bila, na kraju nišani u Teslu.

Kakva Srbija nastaje spajanjem duhova s početka dvadesetog i odmaklog dvadeset prvog veka?

Mesto i vreme zapleta romana nastaje ukrštanjem dve Srbije iz dva vremenska toka i dva paralelna svemira. Suština je mogućnost promene istorije. Nikola Tesla 1900. dolazi u Beograd i osniva naučno-finansijsko-poslovno carstvo i glavni grad Srbije postaje centrom Evrope i svetskog progresa. Naučnim dostignućima, prevaziđen je problem vremenske distance. U tom spoju, nesavremenici su se našli u uslovima u kojima je izbegnut Prvi svetski rat, ali je velika opasnost ipak na pomolu. Ipak, Srbija iz prošlosti i ona buduća, bolje su od ove u kojoj živimo.

O kakvim susretima je reč?

Srpski prestolonaslednik se 1923. ženi princezom Anastasijom Romanovom. Beograd vrvi od svetskih špijuna, vojnih atašea i drugih zamešitelja, veliko zlo je na pomolu. Susretom likova iz raznih epoha i prostora, nastaje kontrafaktualni istorijski roman koji se bavi mogućnošću promene toka istorije i posledica raznih uticaja. Upravo je izdat sličan roman pod nazivom „Povratak u SAD“, koji govori o američkoj komunističkoj imperiji koja preti svetskoj demokratiji i koji naopačke postavlja društvo kakvo poznajemo.

Kako se ispravlja kosmička ili ljudska nepravda u romanu „Čovek koji je ubio Teslu“?

Jedan od nosećih likova romana je Lazar Komarčić, srpski pisac koji je zaslugom Jovana Skerlića gotovo zaboravljen. Inače, i danas pisci životare po kanonima koje je postavio ovaj kritičar i koji su opstali nakon njegove smrti, posle Drugog svetskog rata i svih režima koji su bili aktuelni na ovim prostorima, iako se mnogo toga promenilo u međuvremenu. U romanu, Komarčić postaje član SANU, Skerlić pokušava da piše SF romane, ali mu to nikako ne ide. Na prijemnoj svečanosti, pojavljuje se i Hugo Gernbek koji je veliki obožavalac Komarčićev, a inače, veliki Teslin prijatelj. Tu su i Branislav Nušić, Lenjin, Mata Hari, Apis, kraljevi, princeze, atentatori?

Važnu ulogu u zapletu ima i Nikodije Marić, lik iz ranijih vaših romana. Šta se sa njim dešava?

Nikodije je zaslužio da najzad i njegova priča bude ispričana. Lik se od nastanka veoma razvio, od jasne aluzije na Bogoljuba Karića, jednog od prvih režimskih biznismena, nastalih krajem 1980. do velikog poslovnog uma, poput Ričarda Brensona. Radi se o poslednjim danima njegovog života i objašnjenju stalnog mračnog prisustva, sile koja iz senke deluje u svakoj situaciji, mestu i vremenu. Od spleta okolnosti i ličnosti, njihovih odluka, zavisi i sudbina čovečanstva.

Izvor: Danas